Igre 
Prodaja novih automobila u Srbiji u poslednjih šest meseci skočila za 20 odsto - šta se to dogodilo?
Komentari16/07/2024
-17:31
Prodaja novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila u Srbiji u prvih šest meseci ove godine porasla je za 21,18 odsto u odnosu na isti period 2023. godine, objavila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.
Prema podacima ove asocijacije, u našoj zemlji je od 1. januara do 30. juna prodato 18.256 putničkih i lakih komercijalnih vozila, što je za 3.191 više nego u istom periodu 2023., kada je prodato 15.065 vozila.
Prodaja putničkih vozila je u prvih šest meseci ove godine dostigla broj od 15.158, što je u odnosu na prvu polovinu 2023., kada je prodato 12.664 vozila, povećanje za 2.474 automobila, odnosno 19.69 odsto.
Kada je reč o vrsti goriva za koje su se kupci najčešće odlučivali, kod putničkih vozila ubedljivo prvi izbor su benzinski motori, sa procentom od 48,33 odsto.
Na drugom mestu su vozila na hibridni pogon kombinacija benzin-struja sa 21,50 odsto.
Kao zanimljivo se navodi to da raste i broj prodatih vozila sa hibridnim pogonom dizel-struja, pa je i njihov udeo dostigao 7,68 odsto tržišta.
Dizelaši su na trećem mestu sa 19,53 odsto a putnička vozila sa "fabričkim plinom", ugrađenim pogonom na tečni naftni gas (TNG) i benzinskim motorom zauzela su 2,10 odsto tržišta.
Procenti veliki, brojke male
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović podseća da je u Izveštaju o registracijama za 2024. godinu, u kome je analizirano tržište novih automobila za prvih šest meseci, svako drugo registrovano vozilo bilo je putničko – 52,84 odsto, posle njih tu su motocikli 11,2 odsto, a odmah iza laka komercijalna vozila (LKV) – 10,8 odsto .
Povezane vesti
Iz istog dokumenta se vidi da je u kategoriji putničkih i lakih vozila najprodavanija Škoda (3.573), potom Tojota (1.667), Folksvagen (1.333), Citroen (1.170) i Reno (1.119).
profimedia
"Kada su u pitanju novi automobili, postoji trend rasta, ali se još nismo vratili na nivo pre korone. Tek na kraju ove godine očekujemo da će broj prodatih, novih automobila preći 26.000, odnosno da će se vratiti na period pre pandemije", rekao je Ćorović za Forbes.
"Dve stvari su vrlo značajne kada je je o ovolikom rastu reč", objašnjava za Euronews Srbija Slobodan Pešić, direktor marke VW za Srbiju i Crnoj Goru i član borda direktora Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.
"Interesantno je ovaj rast nije zabeležen u segmentu takozvanih privrednih, odnosno lakih komercijalnih vozila, ali su zato kupci automobila, barem u kompaniji Porsche SCG, pre svega pravna lica. Odnos je čak 70 prema 30 odsto u odnosu na građane", kaže on i dodaje:
"Ono što, međutim, mora da se zna kada je o ovom rastu reč je da mi imamo izrazitio nisku osnovu, odnosno bazu kupaca novih automobila. Ako smo u celoj Srbiji, na primer, prošle godine prodali 25.000 automobila, a ove godine ćemo prodati 29.000, to je veliki procenat, ali u realnim brojevima to nije mnogo. Mi smo malo tržište" , objašnjava Pešić.
Za Audi, Mercedes i BMW važe druga pravila
profimedia
Kad je o skupljim modelima automobila reč, kao što je na primer Audi, prodaja je stabilna i na nju ne utiču mnogo turbulencije na tržištu.
Kako za Euronews Srbija kaže Saša Macura, koji je u Porsche Beograd Ada zadužen za ovaj brend, imučniji kupci talno znaju šta hoće i njihov izbor se godinama ne menja.
Povezane vesti
"Uvek ima desatak odsto kupaca kojima cena nije presudna i oni se, gotovo redovno, odlučuju za jedan od tri modela automobila - Audi, Mecedes ili BMW. Na njih fluktuacije na tržištu apsolutno ne utiču, prodaja ovih automobila je konstantna, i zavisi samo od toga kada stigne neki novi model", kaže Macura.
Pešić dodaje i da je na ovako malom tržištu kakvo je srpsko, vrlo lako napraviti "potres", dovoljno je da nekoliko velikih firmi obnovi vozni park, da neki državni organi nabave nove automobile ili velike rent-a-car kuće, i to se odmah oseti na tržištu.
Kupovina polovnjaka u blagom padu
Što se tiče polovnih automobila, situacija je nešto drugačija. Iz godine u godinu beleži se lagani pad, a razlozi za to su brojni – poskupljenja u inostranstvu, povećani troškovi pri uvozu i slično.
Povezane vesti
"Ekonomska situacija u zemlji uvek ima uticaja. Trenutno su novi automobili u porastu kada je u pitanju prodaja, ali tu je uključena i prodaja pravnim licima – lizing kuće, kompanije, flotna prodaja i tako dalje. Što se tiče fizičkih lica, oni su uvek malo konzervativniji i u većoj meri prate opšta privredno-ekonomska dešavanja, kako u zemlji tako i globalno, i ta dešavanja jesu bitan faktor u odluci kupiti automobil ili ne", kaže Ćorović.
S druge strane, Pešić ocenjuje da bi rast tržišta novih automobila u Srbiji mogao da bude i veći da ne postoji problem visokoh kamata na kredite i lizing.
"Ovaj rezultat koji sada imamo posledica je toga da su se cene stabilizovale, i da se tržište naviklo na više cene nego pto su bile pre korone. Takođe, imamo situaciju da polako ali sigurno komercijalna ponuda postaje sve povoljnija, a jedini problem su i dalje visoke kamate na lizing i kredite, a nađši građani uglavnom na taj način dolaze do novog automobila", kaže on i dodaje:
"Nažalsot, i dalje daleko kaskamo iza Evrope. Hrvatska, na primer, prodaje duplo više novih vozila od nas, iako ima duplo manje stanovnika, a slična je situacija i sa Slovenijom. Niže kamate bi svakako doprinele još većem porastu tržišta novih automobila".
Najprodavaniji brendovi automobila u Srbiji:
AP/Petr David Josek
Škoda 3.573
Tojota 1.667
Folksvagen 1.333
Citroen 1.170
Reno 1.119
Fijat 1.007
Hjundai 867
Kija 822
Dačija 798
BMW 798
Izveštaj za prvih šest meseci; Izvor: Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova i Cube Team
Najviše, kaže Ćorović, na uvoz automobila utiču životni standard i mere i odluke nadležnih institucija, poput subvencija, eventualne zabrane uvoza određenih EU standarda i slično.
Prosečne prodajne cene za polovne automobile kreću se između 8.500 i 9.000 evra, dok je opseg cena za nove automobile poprilično širok i kreće se od 14.500 pa i do više od 300.000 evra.
"Prosečan srpski kupac i dalje se opredeljuje za polovna vozila", saglasan je Slobodan Pešić.
"Ali, treba biti svestan i da Srbija ima jedan od najstarijih voznih parkova u Evropi. Od oko 170.000 automobila koji se prvi put registruju u jednoj godini, samo je oko 30.000 novih, a velika većina polovnih je sa evro 3 ili evro 4 motorima, čiji je uvoz već trebalo da bude zabranjen, ali se to još nije dogodilo", kaže on za Euronews Srnija.
Posebnih regulativa ili carinskih povlastica na uvoz, kaže Ćorović, nema. Jedino postoje subvencije za kupovinu novih 100% električnih automobila u visini od 5.000 evra. Ranijih godina postojale su subvencije i za hibride, ali u 2024. godini to nije slučaj. Osim toga, Ćorović je naveo i da nema dovoljno javnih punjača – u EU ih je ukupno 630.000, a procena je da će ih do 2030. biti osam puta više.
U Srbiji registrovano oko 3.000 električnih automobila
Demostat je naveo da najviše punjača u EU ima u Holandiji 144.453, a zatim u Nemačkoj i Francuskoj po oko 120.000, dok najmanje ima u Sloveniji 1.608 i Hrvatskoj 1.074, a u Srbiji je do sada postavljeno tek oko 150 punjača.
"Električni automobili imaju dosta prednosti – niži troškovi punjenja strujom u odnosu na benzin i dizel. Takođe, ako se posmatra ceo životni vek automobila, jeftinije je održavanje jer nema zamene ulja, filtera i drugih stvari. Takođe bolje su i performanse poput ubrzanja i slično“, objašnjava Ćorović.
Trenutno je u Srbiji registrovano oko 3.000 električnih automobila što, kako je objasnio, predstavlja nešto više od jedan odsto ukupnog voznog parka. Hibrida, ipak, ima nešto više – oko 20.000 registrovanih u šta su uračunati i klasični i "plug-In" hibridi.
profimedia
"Najčešći kupci su pravna lica, i to posebno kompanije koje su deo velikih multinacionalnih lanaca. Oni najčešće dobijaju nalog od svojih centrala da moraju da obnove vozni park električnim vozilima. Takođe, veliki kupci su i pojedina javna preduzeća u vlasništvu držav, na primer Pošta ili Gradska čistoća. Kada su fizička lica u pitanju, radi se uglavnom ili o biznismenima, vlasnicima kompanija ili o mlađoj generaciji IT stručnjaka", dodaje on.
Cenovni rang ovih vozila kreće se od 30.000 pa i do više od 200.000 evra, a s obzirom na veliku ponudu modela, Ćorović kaže da se nijedan ne odskače značajnije po tražnji u odnosu na druge.
Preporuka za vas
Komentari (0)