Toplotni talas u Srbiji ne jenjava: RHMZ izdao upozorenje na ekstremno visoke temperature, oprez neophodan
Komentari11/07/2024
-13:03
Meteorolozi za danas najavljuju vreo i sunčan dan, bez kiše na vidiku. Očekivana temperatura kretaće se od 36 do 39 stepeni Celzijusa. RHMZ je izdao upozorenje na ekstremno visoke temperature na području Srbije do 17. jula, a prema najavama, aktuelni toplotni talas biće najintezivniji i najdugotrajniji ove godine.
Narednih dana osim visokih spoljnih temperatura očekuje se i visoki nivo UV zračenja, otuda savet i zdravim osobama da, koliko god je to moguće, u najtoplijem delu dana izbegavaju boravak na otvorenom.
Kako je najavljeno, očekuje se da u Beogradu i Novom Sadu danas temperatura dostigne 39 stepeni Celzijusa, što je najviša temperatura od početka leta.
"Jak i dugotrajan toplotni talas do kraja sedmice, 14. jula, usloviće maksimalne temperature u Srbiji od 35 do 40 stepeni, na području Beograda od 37 do 40 stepeni. U većini urbanih sredina očekuju se tropske noći", navodi se na sajtu RHMZ-a.
Na ulcama Beograda su tokom dana uglavnom stranci ili građani koji izlaze iz kuće zbog obaveza koje ne mogu da izbegnu.
"Kod kuće je stalno upaljena klima. Radi i noću. Napolje nigde ne izlazim bez šešira i vode", rekao je jedan Beograđanin za Euronews Srbija.
Još jedan njegov sugrađanin navodi da su prostorije i na poslu i kod kuće uvek rashlađene.
"Kod kuće tuširanje i hladana voda. Međutim, problem je gradski prevoz. Gužva je, a većina autobusa nema klimu. Gužva dodatno otežava celu situaciju", rekao je.
Naime, afrička vrelina koja se oseća ovih dana donosi nam jugoistočni vetar koji duva i na visini i u prizemlju. Zahvaljujući njemu, temperatura se ni tokom noći u urbanim sredinama ne spušta ispod 20 podeljka. Za Beograd je za petak najavljena maksimalna temperatura do 39 stepeni, u subotu 40, a u nedelju i ponedeljak, 15. jula, 38 stepeni Celzijusa.
Šta je toplotni talas?
Toplotni talas je pojava koja iz godinu u godinu postaje sve češća, intenzivinija i dugotrajnija i to ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Definicija toplotnog talasa nije ista za sve gradove, ali svakako predstavlja netipično toplo vreme za određenu sredinu.
U Srbiji se pod toplotnim talasom podrazumeva minimum pet uzastopnih dana, u kojima temperatura prelazi 30 stepeni Celzijusa.
Takođe, toplotni talasi se mogu javiti bilo gde na planeti, uključujući i u moru. Spadaju u opasne meteorološke pojave, jer mogu biti smrtonosni, naročito ukoliko dugo traju.
Podaci kažu, da danas imamo gotovo pet puta više toplotnih talasa u odnosu na predindustrijsko doba, i da oni sada zahvataju mnogo veću površinu.
Situaciju dodatno otežavaju tropske noći, u kojima se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni. Visoke noćne temperature loše utiču na san i tokom njh organizam ne može adekvatno da se odmori i regeneriše. U narednim danima biće uključen najviši stepen upozorenja, zato budite na oprezu, naročito ukoliko ste hronični bolesnik.
Kardiolog: Sklonite se sa sunca, pijte najmanje 2,5 litre vode
Kardiolog dr Goran Popović izjavio je danas da je tokom letnjih dana kada je visoka temperatura vazduha neophodno sklanjati se sa direktnog uticaja sunca, pokriti glavu, nositi tamne naočare i unositi dovoljnu količinu tečnosti, oko 2,5 litara vode pa i više.
"Ne možete da pobegnete od temperature koja će danas biti 40 stepeni, jer tih 40 izmereno je u hladu, a ne na asfaltu gde ima još više, ali ako se sklonite sa sunca onda vam je daleko prijatnije u odnosu na to ako ste direktno izloženi suncu", naveo je on za Tanjug.
Dr Popović kaže da su tokom velikih vrućina najugroženiji hronični bolesnici i starije osobe koje imaju više različitih bolesti, zbog čega je neophodno da oni redovno uzimaju terapiju i konsultuju svog lekara šta da rade s terapijom ukoliko im zbog toplote padne pritisak.
Napomenuo je da nikako pacijenti ne treba da obustave terapiju, već da treba da slušaju savete stručnjaka kako ne bi došlo do pogoršenja zdravstvenog stanja.
Kako je objasnio, opasno je dugo biti na suncu i zbog dobijanja sunčanice i zbog toplotnog udara. Kod sunčanice je moguće da dođe do kolapsnog stanja, javlja se glavobolja i povišena temperatura, dok kod toplotnog udara dolazi do pregrevanja organizma usled boravka u pregrejanoj zatvorenoj prostoriji ili na otvorenom.
Komentarišući savete lekara da bi razlika između klimatizovane prostorije i spoljne temperature trebalo da bude osam stepeni, dr Popović je rekao da kada je napolju 40 stepeni, prostoriju ne treba rashladiti ispod 25 jer je to donja granica komfora uz koju organizam može da se adaptira.
"Ako dugo boravite u toj hladnoj prostoriji pa izađete napolje bez aklimatizacije, zaista možete da doživite kolaps. Mnogi ljudi u kolima drže veoma nisku temperaturu i onda kada izađu iz auta samo padnu. Ako već planirate izlazak napolje iz kancelarije, automobila, kuće, podignite temperaturu na nekih 27 stepeni. Biće vam manji toplotni šok kada izađete na 40 stepeni", izjavio je doktor.
Dodaje i da ne treba piti alkohol tokom velikih vrućina, čak ni pivo, zato što pivo potencira znojenje koje će ohladiti kožu i potpuno će iscrpeti organizam, jer se gube tečnost i elektroliti, istakavši da prilikom unošenja tečnosti treba nadoknađivati i elektrolite da ne bi došlo do disbalansa.
"Hidratacija je iznad svega. Vrlo je važno znati koja je količina potrebna. Na ovoj temperaturi, potrebno je piti do tri litre vode dnevno, a oni koji rade na otvorenom, moraju piti po šest ili sedam litara vode, jer mnogo gube toplotu znojenjem", naglasio je on.
GZJZ dao detaljna upustva kako se treba ponašati tokom vrućina
Zbog tropskih temperatura oglasi se i Gradski zavod za javno zdravlje koji je objavio detaljna uputstva kako treba da se ponašaju građani tokom vrelih dana kako biste zaštitili svoje zdravlje i izbegli neprijatnosti.
Kako navode, građani pre svega treba da izbegavaju izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova, naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici, a ukoliko moraju da budu u tom periodu napolju da se trude da što više budu u hladu.
Preporuka je da se nosi lagana, široka odeća, svetlih boja, od prirodnih materijala, a ako se izlazi napolje i šešir sa širokim obodom ili kapa i naočare za sunce sa UV zaštitom.
Građani bi trebalo da izbegavaju sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana. Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporuka je da to čine u toku najsvežijeg dela dana - u ranim jutarnjim časovima ili kasnije u toku večeri.
Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba češće da prave pauze za odmor, da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaše vode na svakih 30 minuta.
"Ovi ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovništva koja su posebno osetljive na visoke temperature, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti", navodi se u saopštenju GZJZ.
Takođe su ugrožene i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koji koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.
Zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte. Visoke temeprature mogu dovesti do dehidracije i toplotnog udara.
GZJZ navodi da pravovremene mere mogu smanjiti broj osoba obolelih i umrlih usled posledica izlaganja velikim vrućinama, što znači da treba biti spreman i pridržavati se jednostavnih saveta pomoću kojih se na vreme može sprečiti nastanak zdravstvenih tegoba uzrokovanih visokim temperaturama.
Komentari (0)