Nagomilani problemi visokog obrazovanja: Koliko Evropljana ima fakultetsku diplomu, a gde su građani Srbije?

Komentari

Autor: EUronews Srbija

29/06/2024

10:00

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Oko trećina stanovnika Evrope ima fakultetsku diplomu. Na vrhu liste je Irska s gotovo polovinom visokoobrazovnog stanovništva, dok je na dnu Rumunija sa 17 odsto. Srbija je među pet zemalja koje zauzimaju poslednja mesta. Broj visokoobrazovanih u Srbiji raste iz godine u godinu, ali ne tako brzo kao u Evropi.

Statistika pokazuje da u Srbiji raste broj akademaca koji upisuju privatne fakultete, dok se sa druge strane smanjuje broj brucoša na državnim fakultetima. Prof. Aleksandar Baucal kaže da je dobro što se i u Srbiji povećava broj ljudi sa diplomom fakulteta, ali da treba postaviti pitanje kvaliteta, jer se otvara veliki broj privatnih fakulteta.

Sa druge strane državni fakulteti imaju brojne nagomilane probleme. Gorući je finansiranje visokoškolskih ustanova, a pažnju na taj problem su skrenuli Senat i rektor Univerziteta u Beogradu, kao i dekani. Problemi se odnose na sume novca koje fakulteti po zakonu dobijaju od države, a koje ne mogu da pokriju tekuće troškove.

Premijer Miloš Vučević rekao je da će se intenzivirati rad na izradi novog Zakona o finansiranju visokog obrazovanja i da će novu Radnu grupu voditi ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović.

A ministarka za Euronews Srbija objašnjava da neki fakulteti imaju značajne sopstvene prihode, dok za druge nema dovoljno interesovanja studenata, a samim tim ni prihoda.

"Obrazovanje na neki način mora biti održivo. Profesori hemije, ako nemaju dovoljno studenata, moraju se organizovati da pripremaju decu iz hemije na fakultetu za prijemne ispite, za završnu maturu sutra i tako dalje", rekla je Đukić Dejanović.

Ona je dodala da se visokom obrazovanje mora pomoći, posebno fakultetima koji nemaju mogućnost dodatno da zarade.

"Moramo za ovu godinu rešiti problem. Očekujemo sledeće godine i Zakon o visokom obrazovanju sa rešenjem finansijskih problema, ili samo finansiranje visokog obrazovanja kao poseban zakon koji će to na neki način rešiti. Neće biti svi zadovoljni", istakla je ona.

Evropske brojke

I dok je Irska na vrhu lestvice sa polovinom visoko obrazovanog stanovništva u Srbiji svaki peti građanin ima diplomu visokoškolske ustanove.

A broj visokoobrazovanih u Srbiji kao i u drugim zemljama raste poslednje godine. U periodu između dva popisa procenat je povećan za 6,2 odsto. Više žena (24 odsto) ima fakultetsku diplomu nego muškaraca (21 odsto). Različite su i brojke kada je u pitanju starosna struktura. U kategoriji od 25 do 34 godine fakultetsku diplomu ima 33,4 odsto ljudi.

Prof. Aleksandrom Baucal sa Filozofskog fakulteta kaže da je dobro za društvo, ali i ekonomiju što se povećava broj ljudi koji imaju diplomu fakulteta.

"Međutim, tu treba postaviti pitanje kvaliteta. Poslednjih decenija imamo inflaciju privatnih fakulteta. Mi imamo akreditacioni sistem, ali je očigledno da on propušta sve fakultete. Pitanje je od tih 33 odsto ljudi, koji imaju visoko obrazovanje, koliko je to kvalitetno, a koliko je to samo neki papir na kome piše da je osoba stekla visoko obrazovanje", rekao je Baucal za Euronews Srbija.

Napominje da je fakultet spoj naučnih istraživanja i nastave, ali da se danas sve samo svelo na nastavu- školovanje budućih stručnjaka.

"Predlažem da u budućim razgovorima o finansiranju fakulteta državu uzme u obzir da postoji ova druga funkcija fakulteta (naučno-istraživačka), koja je podjednako važna za društvo. Fakultete, kao što je Fizika, Hemija, gde neće u svakoj generaciji biti puno zainteresovanih studenta, bolje je da ih ne stavljamo pod pritisak da primaju što veći broj ljudi kako bi nakupili određeni broj studenata. Bolje je da imaju manji broj studenata koji žele da se školuju u tom domenu, a da povećaju aktivnosti u naučno-istraživačkom delu", naveo je Baucal.

Način finansiranja

Smatra da bi taj način finansiranja bio mnogo bolji od onog što predlaže aktuelna ministarka prosvete.

"To bi bilo mnogo bolje od onog što smo čuli, a to je da fakulteti počnu da spremaju učenike srednje škole, da drže privatne časove. Mislim da bi iz perspektive društva to bilo pogrešno. Školovali bi nekog ko može da kreira nova znanja, nove tehnologije u hemiji, a onda bi ga usmeravali ka tome da drži privatne časove za srednje škole ili kao pripremu za veliku maturu", rekao je on.

Upitan da li bi privatni fakulteti mogli da preuzmu primat u Srbiji, Baucal kaže da su privatni fakulteti legitimni, da ponuda treba da bude što raznovrsnija, ali da je problem što ne postoji kontrola kvaliteta.

"Dakle, mi treba da se usmerimo ne ka negiranju privatnih fakulteta ili da im prilepimo etiketu da su oni nužno nekvalitetni, već da stvorimo kao društvo sistem koji će obezbediti da fakultet bude dobar i kvalitetan i u pogledu nastave i u pogledu naučnih istraživanja. Nama je najveći problem što nemamo društvene mehanizme i što danas može da se otvori privatni fakultet koji će da štancuje diplome, a da ljudi koji izlaze sa tim diplomama nemaju bazičnu stručnost. Onda će oni zauzimati određena radna mesta i na tim radnim mestima će kreirati probleme", zaključio je Baucal.