Polemike oko rodno senzitivnog jezika ne jenjavaju - zbog čega se vode i na koga se odnose?

Polemika u javnosti oko rodno senzitivnog jezika, koji je propisan Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, i koji se odnosi i na upotrebu ženskih oblika za profesije i titule, traje godinama unazad. Međutim, sada se rasprava prenela i na institucionalni nivo budući da se ovom zakonu protivi i telo Vlade, odnosno Savet za srpski jezik. Naime, kako su potvrdili za Euronews Srbija, oni su Vladi Srbije krajem maja predložili da izmeni zakon i to u delu u kom se propisuje upotreba rodno senzitivnog jezika.

Inače, polemika postoji još od 20. maja 2021. godine kada je republički parlament usvojio ovaj zakon, koji predviđa da nakon što prođu tri godine od njegove primene, počne i obavezna primena rodno osetljivog jezika u obrazovanju, nauci i sredstvima javnog informisanja.

Međutim, zakon je stupio na snagu, ali je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je inače i predlagač zakona, odložilo primenu pojedinih odredbi do juna ove godine. Do tada se stekao utisak da sve ovo ostaje "mrtvo slovo na papiru".

Javnosti je rodno osetljiv jezik postao poznat kroz "prevođenje" zvanja i zanimanja iz muškog gramatičkog roda u ženski. Zahvaljući tome smo čuli za borkinju (borac), vatrogaskinju (vatrogasac) ili sudinicu (sudija), i oni su "parali uši" jednom delu javnosti.

Međutim, upotreba istih pravila kod nekih drugih profesija, koje se već duže vreme koriste na ovaj način, ne predstavljaju problem. Naime, svakodnevno možemo da čujemo da su neka zvanja postala rutina i da se bez ikakvih većih problema oslovljavaju sa: profesorka, doktorka, ministarka, premijerka, novinarka ili advokatica.

Kakve su kazne?

Pored toga da li je, na primer, u redu reći sudinica ili ne, ono što je takođe privuklo veliku pažnju javnosti i su kaznene odredbe za državne organe koji ne koriste rodno senzitivni jezik i koje su određene ovim zakonom.

Naime, rodno senzitvan jezik bi po članu 37, stav 4, tačka 3, morao da se koristi u: školskim udžbenicima, nastavnom materijalu, svedočanstvima, klasifikacijama, zvanjima, diplomama i licencama i, kako s navodi, u svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.

Takođe i mediji, kao sredstvo javnog informisanja, su takođe dužni da počnu sa ovom primenom, i to sve zahvaljući članu 44, u okviru kojeg piše da se to odnosi i na oglašavanje. Ipak, za kršenje ove obaveze u zakonu za medije nisu propisane kaznene odredbe.

Sa druge strane, za druge, ovaj zakon propisuje novčanu kaznu u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara i to za prekršaje koje se tiču pitanja rodne ravnopravnosti i diskriminacije.

Na pitanje hoće li doći sada doći do izvesne promene nastavnog materijala za škole ovim povodom, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog su rekli da to nije u njihovom resoru i uputili na Ministarstvo prosvete. Međutim, odgovor na upit iz ovog ministarstva nije stigao.

Pored udžbenika zakonom se takođe predviđa i da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja "koriste rodno osetljiv jezik" jer kako se navodi, cilj je da svojim radom doprinesu suzbijanju rodnih stereotipa". Ipak, za kršenje ove obaveze u zakonu za medije nisu propisane kaznene odredbe.

FoNet/Marko Dragoslavić

"Nadzor u oblasti informisanja vrši Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, koje će nas o primeni ovog zakona obavestiti u periodu od 1. do 5. januara 2025. godine", naveli su za Euronews Srbija iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Oni su dodali i da je ubrzo po donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti REM uputio Preporuke o korišćenju rodno osetljivog jezika u elektronskim medijima.

Ko se protivi upotrebi rodno senzitivnog jezika i zbog čega?

Naime, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne precizira kako će glasiti ženski oblici imena određenih profesija, već samo nalaže upotrebu rodno senzitivnog jezika.  

Na sajtu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije nalazi se i "Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika" i  njemu se predlaže upotreba ženskih oblika za brojna zanimanja. Međutim, još dok je fazi bio u fazi nacrta, vodila se žustra polemika oko toga da li rodno osetljivom jeziku ima mesta u srpskom jeziku. Ta polemika nije prestala ni kada je zakon usvojen još pre tri godine.

Predsednik Saveta za srpski jezik Aleksandar Milanović objasnio je za Euronews Srbija da su oni, pravno formulisano, poslali preporuku Vladi Srbije u vezi jednog dela zakona i to upravo onog koji se odnosi na rodno senzitivan jezik. Kaže da ostali deo zakona njima nije sporan.

"Mi smo 21.maja, dan nakon što su odredbe ovog zakona stupile na snagu, uputili dopis Vladi Republike Srbije da se 'brišu sve odredbe i članovi zakona koji se odnose na rodno senzitivan jezik'. Nemamo ništa protiv borbe za ženska prava, ali imamo sa onim delom zakona koji se odnosi na rodno osetljiv jezik. Treba imati u vidu da su sve relevantne institucije sa ovim slažu i to od Odbora za standardizaciju srpskog jezika, preko Matice srpske i Društvo za srpski jezik i književnost, pa sve do Srpske književne zadruge.  Svi oni su se izrazili protiv, i nisu bili konsultovani u vreme kada je zakon donošen", rekao je on.

Milanović navodi da je jedna od zamerki i to što država ne može da donosi određen zakon bez da se konsultuje sa određenim institucijama.

"Svi su oni rekli da je ovaj zakon jezički dosta diskutabilan, da zadire u strukturu srpskog jezika na jedan nakaradan način, da se uvodi verbalni delikt, da se ukida sloboda mišljenja... Ima tu dosta toga, ali mi smo se ipak držali onoga što je inače lingvistička struka i to kovanje tih, najblaže rečeno, neobičnih oblika a da ih pri tome "kuje" neko ko nije stručan za srpski jezik", rekao je Milanović.

Kako je Euronews Srbija ranije pisao ovim povodom je početkom godine održan i naučni skup pod nazivom "Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti" u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske u Narodnoj biblioteci. 

Skupu su tada prisustvovali lingvisti, pravnici, ali i predstavnici SPC, Matice srpske i Vlade Srbije - ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i ministar za manjinska prava Tomislav Žigmanov.

Patrijarh Srpski Porfirije je izjavio tada da je rodno senzitivan jezik, ovako kako je uređen zakonom "ekstremno nasilje". On je na početku godine takođe rekao i za list "Politika" da je reč o "najradikalnijoj reformi srpskog jezika od Vuka do danas" i da je ovo "jezički masakr".

Tanjug/Marko Đoković

Patrijarh je na skupu poručio i da srpska kultura "ne treba da cepa društvo" i pravi nesporazume u društvu tako da pojedinac izgubi orijentir u prostoru i vremenu, a da Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kako je ocenio, ima potencijal da to učini".

U zaključcima ovog skupa, objavljenim na sajtu SPC, navodi se da je rodno osetljiv jezik, "zasnovan na rodnoj ideologiji" i da je u suprotnosti sa standardnim srpskim jezikom i neprihvatljiv za SPC.

"Pod plaštom uklanjanja takozvanih rodnih stereotipa nameće (se) promena svesti i načina života pojedinca i društva u celini, promovišu se ideologija, politika i praksa LGBTQIA+", navodi se u jednom od zaključaka SPC-a.

Međutim, ovo nije prvi put da Crkva negoduje zakon. Patrijarh Porfirije se ovim povodom govorio i na Uskrs 2023. godine kada je takođe kritikovao korišćenje rodno osetljivog jezika.

Ministarstvo: Zakon je važan zbog jednakosti

Sa druge strane, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kažu za Euronews Srbija da su oni organizovali više događaja u susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika. Kako su dodali, ovim povodom niko od kritičara zakona nije uzeo učešće u procesu javnih konsultacija, javne rasprave i davanja mišljenja na Predlog zakona ili podnošenja amandmana na isti.

Naveli su i da ovaj zakon obuhvata širi spektar prava i obaveza - njime se utvrđuju pojam, značenje i mere politike za ostvarivanjem i unapređenjem rodne ravnopravnosti. Objašnjavaju da se on ne odnosi samo na deo rodno senzitivnog jezika, koji je, dodali su, bez sumnje važan u ostvarivanju prava jednakosti.

"Zakonom se definišu mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti koje podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca u oblasti rada, zapošljavanja i samozapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, informaciono-komunikacionih tehnologija i informacionog društva, odbrane i bezbednosti, saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, kulture, javnog informisanja i slično", navode iz ministarstva.

Što se Saveta za srpski jezik tiče, ukazuju na to da je on formiran u martu 2023. godine sa zadatkom da prati i analizira stanje upotrebe srpskog jezika u javnom životu, kao i da daje preporuke i stručna mišljenja. Međutim, oni podsećaju i na to da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je u Skupštini Srbije dve godine pre osnovanja ovog Saveta.

"Zakon je propis i svaka norma mora da se primenjuje, a Savet za srpski jezik je savetodavno telo koje donosi preporuke i mišljenja iz svoje nadležnost. Do sada bilo kakav dopis od pomenutog Saveta nismo dobili", naveli su iz ministarstva.

I poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je ranije za Euronews Srbija rekla da je ova tema važna za njen resor, naročitio majući u vidu razmere rodno zasnovanog nasilja, posebno prema ženama, kao i diskriminaciju na tržištu rada kroz nejednak tretman, neplaćen i potplaćen rad i položaj žena i devojčica u ruralnim sredinama kao i žena sa invaliditetom i Romkinja.

FoNet/Aleksandar Barda

"Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima izuzetno važno mesto zbog svojih odredbi kojima se, pored ostalog, zabranjuje svaki oblik nasilja zasnovan na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu i nasilja prema ženama u privatnoj i javnoj sferi, kao i propisuje ravnopravnost žena i muškaraca u svim sferama života", navela je tada poverenica.  

Dodala je da je njen stav o značaju rodne ravnopravnosti poznat, ali da ponavlja da je to za nju jedan od ključnih nacionalnih i javnih interesa i vrednosti.