Sudar sezone ambrozije i novog talasa epidemije korone: Kako razlikovati simptome alergija i kovida 19

Avgust je mesec kojim vlada ambrozija. Ta korovska biljka je najčešći uzročnik alergija u Srbiji. Svake godine, gradovi u Srbiji izdvajaju novac iz lokalnog budžeta kako bi uništavali stabljike ambrozije. Beograd je u 2021. godini za ovu uslugu izdvojio 148 miliona dinara. Pa ipak, ambrozije po gradovima i dalje ima.

Ove godine u avgustu imamo preklapanje povećane koncentracije polena ambrozije sa novim talasom epidemije virusa korona, pa se mnogi pitaju kako razlikovati alergijske simptome i kovid -19.

Dr Olivera Ostojić, načelnica Dečje klinike u KBC Dragiša Mišović kaže da je razlika to što  povišena temperatura prati virusne respiratorne infekcije, kao što je kovid-19, a da kod alergijskih reakcija nema povišene temperature.

Alergijsku reakciju na polen, objašnjava, karakteriše curenje nosa, svrab očiju, kašalj, opežano disanje, jutarnje kijanje u naletima.

"Nijedna alergijska bolest ne ide sa temperaturom", navela je ona

Upravo ti simptomi - uzastopno kijanje, svrab očiju i zapušen nos, naveli su Milicu Mihajlović da poseti lekara. Milica je pre četiri godine saznala da pati od više vrsta alergija, ali da joj ambrozija zadaje najviše problema.

"Nisam ni znala da imam alergiju, mislila sam da je to prehlada. Međutim, kada se to ponovilo i sledeće godine otišla sam kod lekara i shvatila da sam alergična na ambroziju, ali i na polen trave i drveća. To jako utiče na moj svakodnevni život", kaže Mihajlović i dodaje da je to ometa u svakodnevnim aktivnostima.

Nelečenjem alergijskih simptoma, pacijenti mogu razviti astmu. Poslednje decenije primećena je učestalost težih slučajeva, koji se ni lekovima ne mogu kontrolisati, a najčešći pacijenti su deca i adolescenti.

Dr Rajica Stošović alergolog kaže da mnogi pacijenti ne pridaju veliki značaj ovim tegobama.

"Smatraju da su one pre svega vrsta prehlade, da će proći, da će sledeće godine biti lakše i da jednostavno ne treba koristiti nikakve lekove i ne treba se javljati lekaru. Značajan broj lekara, otprilike 20 odsto lekara u Evropi takođe ne pridaje značaj ovim tegobama", naveo je Stošović.

Kako se zaštititi 

Korovska biljka ambrozija najviše raste na napuštenim zelenim površinama, pored puteva, pruga, kao i na drugim mestima koja ne ometaju njen razvoj.

Ambrozija izaziva alergijske tegobe kod 10 odsto stanovništva Srbije, a njen polen može putovati i do 100 kilometara.

Iz Agencije za zaštitu životne sredine upozoravaju da se ovaj invazivni korov izuzetno raširio i da situacija iz godine u godinu postaje sve gora.

Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine navodi da se ambrozija mora sistematski uništavati, da se biološki suzbija do momenta cvetanja.

"Do cvetanja i do novog plodonošenja semena i to su aktivnosti koje u svim zemljama traju od pet do deset godina. Ne možemo efekat neke uspešnosti meriti za jednu godinu", rekla je Mitrović.

Tokom sezone alergija, ujutru je najveća koncentracija polena. Lekari savetuju da u tim satima treba izbegavati provetravanje prostorija, sušenje veša napolju, a osobe koje pate od alergija, pri ulasku u kuću treba da promene odeću, jer se polen i tu može zalepiti.