Pojedini fakulteti u teškom materijalnom stanju, Roglić: Novi vid borbe, račune plaćamo onoliko koliko nam država uplati

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

26/05/2024

07:58

Pojedini fakulteti u teškom materijalnom stanju, Roglić: Novi vid borbe, račune plaćamo onoliko koliko nam država uplati - Copyright Tanjug/Dragan Kujundžić

veličina teksta

Aa Aa

Senat Univerziteta u Beogradu (UB) doneo je odluku da svi fakulteti u sastavu najstarijeg univerziteta u Srbiji plaćaju račine za struju, vodu, grejanje, samo u onom iznosu koliko mesečno dobijaju od države za te namene.

Naime, nekoliko tehničkih fakulteta već duže upozoravaju da više ne mogu da plaćaju račune, jer im država za te namene izdvaja 20 do 30 odsto, a sve su manji i sopstveni prihodi visokoškolskih ustanova u državnom vlasništvu.

Senat UB je još u martu uputio dopis Vladi Srbije, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu finansija da se što pre reši pitanje finansiranja materijalnih troškova fakulteta. Dali su rok da se to pitanje reši do polovine maja.

Sa sličnim dopisima prema resornom ministarstvu i Vladi Srbije išli su i ostali univerziteti u Srbiji. Međutim, zvanični odgovor niko nije dobio. Nezvanično, stiglo je obećanje da će država pomoći. Međutim, dekani su skeptični, kažu da su slično obećanje imali i u martu, ali da ništa nije urađeno.

"Ovo je novi vid borbe za ono što nam po Zakonu o visokom obrazovanju pripada. Postigli smo dogovor na sednici Senata da svi fakulteti za račune uplaćuju samo ono što dobiju od države. Drugim rečima, koliko para dobijemo od države, toliko ćemo prebaciti za račune EPS-a, Vodovoda, Toplane... Ostatak idemo u minus pa da vidimo šta i kako dalje", kaže za Euronews srbija prof. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, koji ima najveći problem sa plaćanjem računa.

Očekuju sličan stav ostalih univerziteta

Po Zakonu o visokom obrazovanju država (kao osnivač) je dužna da fakultetima isplaćuje materijalne troškove koji se tiču komunalnih usluga, unapređenja studiranja, investicija i investicionog održavanja, jubilarnih nagrada...

Dekani fakulteta u Beogradu, očekuju da će sličan stav zauzeti i ostali univerziteti u Srbiji. Iskustvo je pokazalo da su u prethodnom periodu pratili sve što rade kolege na Univerzitetu u Beogradu.

Roglić kaže da će Univerzitet u Beogradu tražiti sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete i Vlade Srbije u naredne dve nedelje, a da će se na junskoj sednici Senata opet razmatrati šta je urađeno.

U najtežem položaju su prirodno-matematički fakulteti na svim univerzitetima u Srbiji. Prof. Roglić je u više navrata govorio da će biti prinuđeni da zatvore zgradu fakulteta, jer nemaju novca da plaćaju troškove. Naveo je da su računi za struju i grejanje u januaru iznosili oko pet miliona dinara, a da su za taj mesec od države dobili 1,6 miliona dinara.

"Ovo je novi vid borbe i sada je drugačije, jer će svi fakulteti da nastupe na identičan način i svi ćemo ići u dug. Videćemo kako će država na to reagovati", rekao je Roglić.

Ne mogu da zadrže asistente

Ogroman problem fakulteta je i kako da zadrže nastavni kadar. Kažu da je najteže zadržati asistente u nastavi. Država za njihove plate trenutno izdvaja 87.033 dinara. Reč je o najboljim studentima, koji u privredi mogu da zarade mnogo više.

Taj problem najizraženiji je na fakultetima koji imaju IT smerove. Početna plata u nekoj IT kompaniji je mnogo veća od plate asistenta. Zbog toga se fakulteti dovijaju na razne načine, te plate asistenata i nastavnika "pojačavaju" iz sopstvenih prihoda.

Zbog tih "finansijskih injekcija" iz sopstvenih prihoda, dekani su često su na "stubu srama" kada revizovi dođu u kontrolu. I ne samo na stubu srama, već idu i prekršajne prijave.

I dok se državni fakulteti vrte u "začaranom krugu" i pokušavaju da reše elementarne stvari za normalno funkcionisanje, iz godine u godinu smanjuje se broj brucoša koji upisuju studije. Primera radi, prošle godine je Univerzitet u Beogradu upisalo 12.358 studenata, dok je ostalo nepopunjeno 2.875 mesta, od toga oko 1.360 budžetskih.

Analiza upisa je pokazala da su samo četiri fakulteta (FON, ETF, Arhitektonski i Fakultet bezbednosti) uspeli da popune sva mesta u prvom upisnom roku. Budžetsku kvotu popunilo je njih sedam (Fakultet političkih nauka, Ekonomski, Pravni, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Farmaceutski, Stomatološki i Fakultet veterinarske medicine).

Interesantno je da se broj brucoša svake godine smanjuje na državnim fakultetima, a sa druge strane povećava se broj akademaca na privatnim fakultetima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2015. godine na državne fakultete u Srbiji upisalo se 31.757 brucoša, a na privatne 5.943. Prošle godine na državne fakultete upisalo se 28.372 brucoša, dok je na privatnim indekse dobilo 9.055 brucoša. To znači da su državni fakulteti prošle godine upisali 3.385 akademaca manje nego 2015. godine, a da su privatni upisali 3.112 više nego 2015. godine.