Igre 
"Ako se nešto ne preduzme, zatvorićemo zgradu": Fakulteti ne mogu da plaćaju režijske troškove, traže da država reaguje
Komentari18/03/2024
-07:05
Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Nišu poslali su dopis resornom ministarstvu u kome traže da se hitno reši problem finansiranja fakulteta, kao i da se osnovica za isplatu plata zaposlenih u visokom obrazovanju izjednači sa osnovicom plata u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Svi dekani fakulteta, koji su u sastavu najstarijeg univerziteta u Srbiji, saglasili su se da se državi da rok do maja da odgovori na njihove zahteve i preduzme konkretne korake. Za majsku sednicu Senata najavili su da će analizirati šta je urađeno i doneti odluku o daljim postupcima.
Podsetili su državu da je po Zakonu o visokom obrazovanju dužna da fakultetima isplaćuje materijalne troškove koji se tiču komunalnih usluga, unapređenja studiranja, investicija i investicionog održavanja, jubilarnih nagrada...
Tvrde da visokoškolske ustanove od tih ukupnih sredstava, koje je država dužna da im obezbedi, dobijaju u proseku između 10 i 20 odsto sredstava, a sve dodatno fakulteti plaćaju od svojih prihoda, kako bi nadoknadili to što od države ne dobijaju.
U najvećem problemu su prirodno-matematički fakulteti na svim univerzitetima. Potrebno je dosta novca za opremanje i održavanje laboratorija, za potrošni materijal-hemikalije, jer studenti moraju da imaju eksperimentalne vežbe. Država ne izdvaja dovoljno novca, a ne mogu ni da ga nadomeste iz sopstvenih prihoda.
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu prof. Goran Roglić kaže da su dopis uputili osim Ministarstva prosvete i Ministarstvu finansija i Vladi Srbije sa zahtevom da se reši problem stalnih troškova-finansiranja energetskih i komunalnih usluga, kao i nabavke neophodnog potrošnog materijala.
Roglić: Zatvorićemo zgradu
Ukoliko država ne preduzme nešto do maja, kaže da će biti prinuđeni da "zatvore zgradu", jer neće moći više da plaćaju račune.
Povezane vesti
"Hemijskom fakultetu je račun u januaru za energetske usluge (struja i grejanje) bio pet miliona dinara, a država nam je za taj mesec uplatila 1,6 miliona dinara. Na poziciji komunalnih usluga nam uplaćuju oko 500.000, a nama su računi 800.000 mesečno. Od školarina više nismo u mogućnosti da nadomestimo za račune. Zato je naš fakultet doneo odluku da ukoliko se ne reši taj problem u maju zatvorimo zgradu. Sav novac, iz svih izvora, smo potrošili na plaćanje računa. Tako dalje više ne možemo", rekao je Roglić za Euronews Srbija.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Upitan, ukoliko se desi takav scenario, gde će organizovati ispite, on je rekao "da će videti".
"Pitanje je da li ćemo držati ispite. Nadamo se da će država odreagovati na naše apele i zahteve", naveo je Roglić.
Dodaje da su prirodno-matematički fakulteti "prvi potonuli", ali da sličan scenario preti i drugim fakultetima.
"Školarine su podignute 10 odsto na nekim fakultetima. Nama su računi za struju od 2022. godine duplirani, sa 1,4 miliona dinara otišli su na 3,2 miliona dinara. To je nešto što mi ne možemo da pokrijemo. Na godišnjem nivou fakultet iz sopstvenih sredstava samo za struju treba da izdvoji 12 miliona do 15 miliona dinara. I ranije, pre 2022. godine, nismo dobijali dovoljno novca za te pozicije", naveo je on.
Dekani su ukazali da su veliki problem i plate zaposlenih u visokom obrazovanju. Kažu da su koeficijenti zaposlenih u osnovnim i srednjim školama veći za oko 16 odsto nego na fakultetima.
Ne mogu da zadrže asistente
Navode da im je najteže da zadrže asistente u nastavi. Država za njihove plate trenutno izdvaja 87.033 dinara. Reč je o najboljim studentima, koji u privredi mogu da zarade duplo više.
Povezane vesti
Ozbiljan problem da zadrže mlade ljude u nastavi već imaju fakulteti koji imaju IT smerove. Početna plata u nekoj IT kompaniji je skoro duplo veća od plate asistenta. Zbog toga se fakulteti dovijaju na razne načine, te plate asistenata i nastavnika "pojačavaju" iz sopstvenih prihoda.
Dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu Marija Stanić kaže za Euronews Srbija da na smeru Informatika teško zadržavaju asistente.
"Veoma malo studenata sa tih smerova upisuju master studije, a kamoli doktorske. Oni koji rade kod nas u nastavi kratko se zadržavaju. Nama je u toku prvog semestra fakultet napustilo pet saradnika sa informatike", priča Stanić.
Tanjug/Vladimir Sporčić
I oni, kao i ostali prirodno-matematički fakulteti, imaju problem sa finansiranjem režijskih troškova.
"Sve je poskupelo poslednjih godina, a nama se sredstva konstantno smanjuju. Recimo, 2011. godine za tu namenu smo od države dobijali oko 30,8 miliona dinara, a prethodne godine smo dobili 16, 8 miliona dinara. To je drastično smanjenje u odnosu na period pre 12 godina", navela je ona.
Stare zgrade
Pojašnjava da su na PMF-u problem - skupe studije, da im je potrebno da imaju savremenu laboratoriju, materijal, hemikalije.
"To isključivo obezbeđujemo od sopstvenih sredstava. Uglavnom smo laboratorijske uređaje kupovali preko projekata koje smo imali. Sada je mnogo manji broj projekata. I tu su skraćene mogućnosti. Postoji problem i održavanja opreme", navela je ona.
Navodi da je veliki problem i infrastruktura, zgrada PMF-a je stara, izgrađena pre 100 godina.
"Sada će biti 100 godina od kada je napravljena zgrada fakulteta, renovirana poslednji put pre 60 godina. Iz sopstvenih sredstava renoviramo koliko možemo, zapravo sopstvena sredstva ulažemo za unapređenje državne imovine", navela je ona.
Dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu prof. Zoran Rakić kaže za Euronews Srbija da fakulteti već duže ukazuju na tešku finansijsku situaciju i da država ne izdvaja dovoljno sredstava za materijalne troškove.
"Radim na fakultetu više od 30 godina, prodekan i dekan sam oko 17 godina i ne sećam se da je nekada država dala novac da se kupi oprema za studente, za računare. Sve to kupuje fakultet. Država generalno za opremu na svim fakultetima izdvaja jako malo, za komunalije, struju pokriva oko 30 odsto. Fakulteti koji imaju veliki prostor i malo studenata su u problemu", rekao je Rakić za Euronews Srbija.
Navodi i da imaju problem kada kao fakultet, iz sopstvenih sredstava, povećaju plate asistenata. U kontrolama državnih revizora to se tretira kao "nenamensko trošenje novca"
"Kao da neko želi da uništi visoko obrazovanje. Ostaćemo bez kadra. Niko više neće za tako male pare da radi. Kada dekani pokušaju nešto da preduzmu, da povećaju plate asistentima iz sopstvenih prihoda, stavljaju ih na 'stub srama', da su nenamenski trošili novac. Nisam protiv kontrola, ali ne može ovako", kategoričan je on.
Zaključak Univerziteta u Nišu
Na težak položaj fakulteta u Nišu ukazano je na poslednjoj sednici Senata. Dekani su usvojili Zaključak koji je prosleđen je resornom Ministarstvu prosvete.
U zaključku je navedeno da sadašnji način finansiranja i obim izdvajanja sredstava za visokoškolsko obrazovanje nisu u skladu sa značajem univerzitetskog obrazovanja za celokupni razvoj društva.
Zahtevaju od osnivača (države) da osnovicu za obračun i isplatu u visokom obrazovanju izjednači sa osnovicom za obračun i isplatu plate u osnovnom i srednjem obrazovanju.
"Potrebno je da se i koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenima u visokom obrazovanju na
radnim mestima za koja se zahteva nivo obrazovanja srednja stručna sprema ili niži, izjednače sa koeficijentima u osnovnom i srednjem obrazovanju, određenim za iste nivoe obrazovanja", navedeno je u zaključku koji je prosleđen Ministarstvu prosvete.
Dodaju da je neophodno da se visokoškolskim ustanovama prenose sredstva za materijalne troškove u punom obimu u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, kao i da se povećaju iznosi za investicije u izgradnju novih i savremenih objekata za potrebe univerziteta i fakulteta, kao i investiciono održavanje objekata, naročito za pojedine fakultete koji rade u izuzetno lošim
uslovima.
Komentari (0)