Vožnja pod dejstvom narkotika ogroman problem: Posebno je opasno kada to rade vozači kamiona i autobusa

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

25/05/2024

18:00

Vožnja pod dejstvom narkotika ogroman problem: Posebno je opasno kada to rade vozači kamiona i autobusa - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Sve češće se može čuti da je policija zaustavila i kaznila vozače koji su vozili pod dejstvom narkotika. Vožnja pod dejstvom psihioaktivnih supstanci je posebno opasna ako su u pitanju vozači kamiona i autobusa. Saobraćajne nesreće u kojima učestvuju tako gabaritna vozila su uvek sa fatalnim ishodom.

Poslednja u nizu je saobraćajne nesreća u Stublinama kod Obrenovca. Sudarili su se kamion i autobus i na licu mesta poginuo je vozač autobusda, dok je 21 putnik povređen. Ispostavilo se da je vozač kamiona, koji je izazvao nesreću, bio pod dejstvom narkotika. On je u toj nesreći ostao nepovređen.

Vozači autobusa i kamiona su profesionalni vozači i od njih se najmanje očekuje da pod dejstvom narkotika ili alkohola sedaju za volan. Međutim, poslednji podaci Međunarodne akcije "Roudpol" (Roadpol) koja je sprovedena od 13. do 19. maja ove godine, pokazuju da te vrste odgovornosti nema kod pojedinih vozača.

U okviru te međunarodne akcije kontrolisano je 10.000 učesnika u saobraćaju. Dejan Stević, potpukovnik Uprave saobraćene policije nedavno je za Euronews Srbija rekao da je policija tokom akcije otkrila deset vozača kamiona koji su vozili pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i oni su isključeni iz saobraćaja. Otkriveno je i 15 vozača teretnih vozila koji su vozili pod uticajem alkohola.

"Pozivam sve vozače ovih vozila na dodatnu odgovornost i profesionalizam. Pozivam i sve ostale učesnike u saobraćaju da budu oprezni, da upozore vozače kamiona ukoliko primete da im putanja postaje nepravilna. Takođe, opreznije prolazite pored njih, jer svaka saobraćajna nesreća u kojoj učestvuje gabaritno vozilo ima najfatalniju posledicu", naveo je Stević.

Opasna vožnja

Prof. Petar Bulat, predsednik Udruženja toksikologa Srbije kaže da je posebno opasna, često i fatalna vožnja pod dejstvom narkotika.

"Narkotici menjaju stanje svesti, zavisno od toga koji se koriste. U narkotike spada veliki broj različitih supstanci sa različitim dejstvima. Kokain daje osećaj da možete sve da uradite, dok ima supstanci koje deluju depresivno na centralni nervni sistem. Tako da, vrlo su različita njihova dejstva", rekao je prof. Bulat za Euronews Srbija.

Stiče se utisak da je danas mnogo više vozača koji voze pod dejstvom narkotika, nego pre desetak godina. Bulat smatra da se danas samo bolja kontrola vozača.

"Ranije nismo imali kontrolu vozača na psihoaktivne supstance. Jednostavno, policija kada dođe na uviđaj, oni su merili samo alkohol ne i psihoaktivne supstance. U međuvremenu je došlo do demokratizacije upotrebe psihoaktivnih supstanci, one se sve više koriste. Svi mislimo da je zloupotreba psihoaktivnih supstanci karakteristična sano za urbanu sredinu, a zapravo iznenadili biste se kada bi videli koliko je to rasprostranjeno i u selima", priča Bulat.

Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja kaže da je vožnja pod uticajem alkohola i droga sve veći problem kada su u pitanju mlađi vozači.

"Droga utiče na funkcionisanje nervnog sistema, krvotoka, metabolizma i to je nespojivo sa bezbednim ponašanjem u vožnji. Često vozači koji su pod uticajem droge ne shvataju da su im sposobnosti promenjene. Čak i kada vozač ima utisak da su efekti droge prošli, ona i dalje ima uticaj na njihovo ponašanje u vožnji. Droga i psihoaktivne supstance uzrokuju teže reakcije kod vozača od alkohola. Najmanja količina droge izaziva poremećaj u celokupnom funkcionisanju organizma", rekao je Koković za Euronews Srbija.

Koković: Draga izaziva tromost, pospanost

Jedna Danska studija je pokazala da je rizik od povreda u vožnji nakon upotrebe droga 25 puta veći, a ukoliko vozač konzumira i alkohol, 35 puta veći.

Koković pojašnjava da psihoaktivne supstance negativno utiču na bezbedno učestvovanje u saobraćaju, jer najveći broj droga izaziva tromost, pospanost, nekritičnost, usporeno reagovanje, nesigurnost pokreta, slabljenje pažnje.

"Stimulativne droge kao što su amfetamini, ekstazi i kokain proizvode osećaj povećane budnosti, uzbuđenosti i veće energičnosti, što može dovesti do povećanja samopouzdanja, agresije i brže vožnje. Takođe, vozači su pod uticajem stimulativnih droga spremni na rizična ponašanja u vožnji, dok u isto vreme slabi njihova kontrola nad vozilom. Iako su efekti droge na ponašanje različiti, može se zaključiti da svi narkotici negativno utiču na budnost, pažnju, koncentraciju, jasan vid, fizičku koordinaciju, brzinu reakcije, sposobnost da se donose pravilne odluke pod pritiskom", pojasnio je on.

Zakon o bezbednosti saobraćaja predvideo je rigorozne sankcije za vozače koji voze pod dejstvom narkotika. Takvi vozači se isključuju iz saobraćaja u trajanju od 24 časa i određuje im se policijsko zadržavanje do 12 sati. Protiv vozača se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Zakonom je propisana novčana kazna u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana, osam kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje šest meseci.

"Ako vozač odbije testiranje, propisana je novčana kazna u iznosu od 100.000 do 120.000 dinara, 14 kaznenih poena i oduzimanje vozačke dozvole na osam meseci. Najveći broj vozača u Srbiji koji su isključeni iz saobraćaja bili su pod dejstvom kanabisa, amfetamina i kokaina. Vozači pod dejstvom psihoaktivnih supstanci otkrivaju se najčešće vikendom, posle ponoći kada vozače kontrolišu specijalne policijske patrole opremljene testovima za drogu", naveo je on.

Napominje da su saobraćajne nesreće, u kojima učestvuju gabaritna vozila kao što su autobusi i kamioni, uglavnom nesreće sa smrtnim ishodima. U takvim nesrećama, kako kaže, obično stradaju vozači i putnici drugih vozila koja su učestvovala u nesreći, retko vozači i putnici gabaritnih vozila.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja u poslednjih pet godina u Srbije su se dogodile 734 saobraćajne nesreće sa poginulim licima u kojima su učestvovali kamioni i autobusi. To je u proseku godišnje 128 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima. U 85 odsto saobraćajnih nesreća su učestvovala teretna vozila, dok su u 15 odsto učestvovali autobusi.