"Pelcer se ne prima dok se ne ukrade": Sve češće krađe biljaka iz Botaničke bašte, ponekad čak i zbog narodnog verovanja

Sa lepim vremenom i porastom tremperature, raste i broj posetilaca u beogradskoj Botaničkoj bašti "Jevremovac", ali zaposleni ukazuju i na činjenicu da uz to raste i broj krađa bilja i cveća. Razlozi su, navode, različiti - od želje kolekcionara da namenski dođu do semena nekog egzotičnog cveta, preko namere da se ukade "suvenir", pa sve do toga da je povod za krađu narodno verovanje da ukoliko se pelcer ne ukrade, on se neće ni primiti.

Tomica Mišljenović docent na Biološkom fakultetu u Beogradu i savetnik upavnice u Botaničkoj bašti kaže za Euronews Srbija da posetioci najčešće nisu svesni šta kradu, već im je namera da pre svega odnesu nešto odatle.

"Pre nekoliko dana smo imali dva maloletna lica, oko 12 ili 13 godina, koji su iz dela Botaničke bašte, koji je inače zatvoren za posetioce i gde su retki primerci, odvojili deo saksija i stavili ih na ogradu bašte i kada su izašli iz bašte ih uzeli. To su naši čuvari primetili i dok su reagovali, pošto je objekat veliki, oni su već pobegli", kaže Mišljenović.

Navodi da ovo nije usamljen slučaj, već da u poslednje vreme postoji kontinuirana praksa da se sitnije biljke kradu i iznose iz staklenika.

Fonet

"Na meti su najčešće male biljke koje mogu da stanu u džep. I pored toga što je staklenik uglavnom pod video-nadzorom i stalnom kontrolom naših stručnjaka i obezbeđenja, nije uvek lako da se uoči svaki pokušaj krađe", kaže.

On je pozvao posetioce da dođu u baštu, uživaju u raznovrsnosti biljnog sveta, provedu lepo vreme u prirodi i nešto nauče, jer su oni, kako objašnjava, primarno obrazovna institucija.

"Najveći problem nam je na primer sa retkim kaktusima koji su manjih dimenzija. Njih uglavnom sadimo ili u nepristupačne delove koje nije baš tako lako dohvatiti, ili u neposrednoj zoni oko kamera, kako bi naši stručni saradnici i služba obezbeđenja uspeli na vreme da reaguju ukoliko neko pokuša krađu takvih biljaka. Zbog toga je otežno svima - nama da vodimo računa o sadnji i uzgoju, ali i riziku od krađe, kao i samim građanima da ukoliko nameravaju da nešto ukradu to i urade", navodi on.

Narodno verovanje jedan od razloga zbog čega kradu pelcere

Mišljenović kaže da su razlozi građana da kradu biljke iz Botaničke bašte brojni, ali da je svima ostao u sećanju izgovor jedne bake koja je navela da je pelcer ukrala kako bi joj se, kako je objasnila, biljka "primila".

"Ima dosta različtih sutacija sa kojima smo se susreli. Vrlo često ljudi jednostavno žele da imaju pelcer. Nekima je povod narodno verovanje. To smo uvideli naročito kod nekih starijih žena. Jedna baka nam je i otvoreno rekla da je upravo zbog toga ukrala pelcer. Kako nam je kroz osmeh navela: "Pelcer se ne prima dok se ne ukrade". Međutim, Botanička bašta nije mesto gde se kradu pelceri", navodi on.

Fonet

Mišljenović navodi i da ima i onih koji namenski odlaze u Botaničku baštu kako bi ukrali određenu biljku koju žele da poseduju.

"Ima i onih kolekcionari koji su dobro informisani i koji su dobri poznavaoci flore i ciljano, kada saznaju da smo nešto nabavili, dođu. Imali smo i situaciju da neki od kolekcionara koji sa nama sarađuje i razmenjuje materijal, dođe da ukrade nešto. To se sve naravno vidi na kamerama. Mi ih nakon toga kontaktiramo, i do sada smo uspevali da biljke vratimo u baštu", kaže Mišljenović.

Rizik od ugrožavanja ekosistema i kazne za krađu

Međutim, nije samo beogradska Botanička bašta na "udraru". Naime, sa početkom turističke sezone i u Nacionalnom parku "Skadarsko jezero" primećen je zabrinjavajući trend branja belih i žutih lokvanja, saopšteno je nedavno iz ove ustanove.

Branje ovih vodenih cvetova, kako su tada saopštili, može dovesti do smanjenja populacije ove vrste, ugroziti stanište i celokupni ekosistem nacionalnog parka.

"Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore apeluje na sve posetioce da se suzdrže od ovih aktivnosti koje ugrožavaju vitalni deo ekosistema NP Skadarsko jezero", navodi se u tom saopštenju Nacionalnog parka odakle su apelovali na posetioce da isključivo uživaju u poseti.

I iz Gradskog zelenila kažu za RTS da i oni takođe imaju štete od krađe.Građani, navode, najčešće sa zelenih površina uzimaju sezonsko cveće i živu ogradu. Tako je prošle godine oštećeno ili ukradeno 1.000 sadnica i šezdesetak stabala.

Mišljenović kaže da nije iznenađenje da građanima poseta instucijama ovakvog tipa jeste zanimljiva, da mogu da vide biljke koje nemaju priliku da često vide, ali naglašva da ujedno treba da budu svesni i činjenice da su to zakonom zaštićena područja.

"Botanička bašta je zaštićena lokacija i u našim kolekcijama se nalaze razne biljne vrste a neke od njih su ugrožene, a do nekih je teško doći. Zbog toga je dobro da u njima uživaju i da ih fotografišu, a ne kradu. I za takve biljke nije dobro da napuste stanište. Mi smo zaštićeni spomenik prirode, ima dosta stručnjaka, tako da postoji i režim ponašanja", kaže on.

Prinstcreen YouTube/Radio-televizija Vojvodine

Na pitanje kakve bi mogle da budu zakonske posledice, on kaže da zaposleni ne žele da pribegavaju takvim merama, ali da to ne znači da one ne posotoje i da ih ubuduće neće koristiti.

"Naši čuvari imaju status službenih lica, i polažu ispit u Ministarstvu životne sredine. Oni imaju mogućnosti da legitimišu posetioce i da pogledaju sadržaj torbi ukoliko sumnjaju na tako nešto, a prema Zakonu o zaštiti prirode kazne se kreću od pet do 150 hiljada dinara za prekršaje u zaštićenim područjima, kakva je i Botanička bašta", rekao je.

Zbog toga, dodaje, građani mogu da se o svemu informišu na samom ulazu u baštu i da se raspitaju da li neku biljku mogu da kupe.

"Nama nije primarna delatnost prodavanje biljaka, ali mi ih svakako razmnožavamo. Građani na samom ulazu mogu da kupe i to često po simobličnim cenama. To se nalazi na biletarnici. Dešava se da imamo viška i većih biljaka, pa često i njih ponudimo na prodaju", kaže.

Navodi i da su građani inače, nezavisno od namere da kradu, zainteresovani da dođu i prošetaju baštom, a postali su, dodaje, zanimljivi i školama.

"Sada je povećan broj poseta i zbog ekskurzcija, što je dobro. Nama dnevno prođe i do 400 učenika koji se edukuju sa našim stručnjacima. Takođe obogatli smo biljni fond, imamo nekoliko reprezentativinih primeraka među kojima je jedna Plava Juka i jedan čileanski bor, a pre nekoliko dana je završena sadnja na parceli 11, i tu je posađeno preko 150 stabala i žbunova sa područja Srbije", rekao je.