Decenija od velikih majskih poplava u Srbiji - postoji li strah da 2014. godina može da se ponovi?

Navršava se 10 godina od velikih poplava u Srbiji kada je Obrenovac sa gotovo 90 odsto poplavljene teritorije i gotovo 9.000 evakuisanih stanovnika postao simbol stradanja. Te 2014. godine Obrenovac je potpuno poplavljen, Šabac je u poslednjem trenutku spasen, a Krupanj je u klizištima uništen.

Naime, jedan od prvih opština u Srbiji je bio Krupanj, u Zapadnoj Srbiji, gde je 14. maja proglašena vanredna situacija, a već sutradan više od 50 odsto teritorije opštine bilo je pod vodom. 

Tog maja je u ovoj opštini, prema pisanju RTS-a,  uništeno 25 mostova a ujedno je pukla i brana na bivšem rudniku Stolište. Zbog bujice, ali i klizišta, neki od meštana izgubili su sve što su godinama stvarali. 

"Teško je to podneti kad si imao sve, a odjednom nestane ti sav kapital koji si imao", rekao je ranije za javni servis Radivoje Milanović iz Krupnja. 

AP/Darko Vojinovic

Tog maja se izlila i Kolubara, koja je poplavila Obrenovac, njegovu okolinu i nanela ogromnu štetu. Država je tada novčano pomogla 8.800 domaćinstava sa oko 2,5 milijardi dinara. Zbrinuto je 177 porodica kojima su kuće u potpunosti uništene. Izgrađeno je 85 kuća, dok je 150 obnovljeno. Rekonstruisano je osam osnovnih škola, tri srednje, pet vrtića, Dom zdravlja.

Puzović: Poplava u Obrenovcu bila je kao uragan pete kategorije

Direktor "Srbijavoda" Goran Puzović rekao je za RTS da je te 2014. godine bilo veoma teško donositi odluke, i spasavati ljude, jer je stihija koja se pojavila rušila i nosila sve pred sobom.

"Dakle, to nije bila poplava. Od poplave se mi i branimo. Ono što se desilo u maju 2014. godine, možemo porediti sa uraganom pete kategorije ili sa zemljotresom od 11 ili 12 jedinica po Rihterovoj skali. Dakle, količine vode koje su pale u ta tri dana, preko 220-250 mm, i nijedno korito od svih ovih reka koje su bile u slivu Kolubare nije moglo da prihvati tu stihiju koja se srušila prema Obrenovcu za bukvalno jedan dan", rekao je Puzović.

Prema njegovim rečima, ciklon iznad Đenove koji se formirao u Ligurskom moru, trebao je da pređe kroz našu zemlju i da se preko Karpata premesti dalje, prema istoku. Međutim, zbog težine oblaka, on se, kako kaže, zaglavio, i vratio iznad centralnog dela Srbije.

AP/Marko Drobnjakovic

"I doneo je za sobom padavine koje su bile, na većem delu Srbije, od Krupnja do Obrenovca, preko 220-250 milimetara. To su padavine koje treba da padnu za pola godine. Na pojedinim delovima je bilo i preko 400 milimetara. A pale su za tri dana. I, nažalost, nijedno korito nije moglo da prihvati tu stihiju", navodi Puzović.

Ukazao da u Srbiji  imamo 11.000 vodotoka drugog reda, te da je u dolinama tih reka, na mestu gde nije predviđena izgradnja kuća, u prethodnih 40 godina napravljen veliki broj objekata.

"To su objekti koje je bivša Jugoslavija gradila. Prvenstveno u slivu Zapadne i Južne Morave i nešto u slivu Velike Morave i u zoni Krupnja. To su pregrade koje uništavaju energiju vode. Dakle, ta stihija koja se kreće velikom brzinom, kada dostigne određenu brzinu, ruši sve pred sobom kao kulu od karata. Znači, naš zadatak je da sistemom tih mera ubijemo tu energiju vode, ako tako mogu da kažem", rekao je Puzović.

Kako se sada brani Obrenovac i imamo li razloga da se plašimo novih poplava?

Sistem zaštite od poplava u Srbiji danas čini 2.142 kilometra nasipa, 4.942 kilometra kanala za odvodnjavanje uz 54 crpne stanice i 43 brane sa akumulacijama. Na pitanje kako se brani Obrenovac deset godina kasnije, Puzović navodi da su odrađene sve one prioritetne stvari vezane za kanalsku mrežu i crpne stanice.

"Sve nasipe koji su na Savi bili probijeni, to je sve obnovljeno. Ono na čemu sada radimo i što će se dešavati u narednih pet godina, to je rekonstrukcija svih nasipa na reci Kolubari, 32 kilometra od Ušća, Save, prema Koceljevi, gore taj deo, cela Tamnava. Dakle, 32 kilometra novih nasipa koji će biti više od ovih postojećih za 2-2,5 metara. Imaće neke druge gabarite", kaže Puzović.

Osim tog nasipa, dodaje Puzović, trebaće da se izgradi preko 20 visokih brana i akumulacija u slivu Kolubare.

"Već su neke rekonstruisane na kopovima. Mi sada krećemo da gradimo i branu Pambukovica, kod Uba. Dakle, to je jedan sistem mera za odbranu Obrenovca. Obrenovac se ne brani u Obrenovcu. On se brani, na najvišoj čuki, dakle, prva kap kiše kada krene ka Obrenovcu. I ono što je naš zadatak je jednostavno da mi upravljamo tom vodenom stihijom koja se kreće prema Obrenovcu ili prema bilo kom drugom gradu koji je negde najnizvodnije u tom delu", rekao je Puzović.

Upitan da li nam i ove godine prete poplave imamo li razloga za strah navodi da, posle 2014. godine, mi nismo imali ni jednu normalnu hidrološku godinu.

"Dakle, nije bilo ni jedne godine gde mi nismo imali neki deo Srbije koje su pogodile ozbiljne padavine. Evo recimo, prošle godine u junu imali smo padavine koje su bile na nivou padavina koje su zadesile Srbiju u 2014. Ali nije se ništa dogodilo zato što je država ulagala. Strah mora da postoji", navodi Puzović.

S druge strane, dodaje on, sve ovo što se dešava s klimom ukazuje da više ne postoji nijedan bezbedan mesec.

"U januaru prošle godine je u Sjenici palo 220 litara vode. Znači, na 800 metara nadmorske visine, 19. januara, umesto da se bavimo sa smetovima, nestankom električne energije, dopremanjem lekova i hrane zavejane, imamo poplave. To govori da se klima menja. S druge strane, mesec jun koji postoji jedan od najopasnijih. I mi se i sada spremamo za ovaj jun koji dolazi. Preduzimamo sve mere. Bez obzira na prognoze RHMZ-a, mi želimo da sistem bude spreman. Svi naši ljudi su na terenu i proveravaju sve slabe tačke koje negde imamo na području da bi mogli da reagujemo", kaže Puzović.

Da li su za katastrofu bile odgovorne klimatske promene?

U svom tekstu koji je objavila Klima101, dr Zorica Podraščanin sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, jedna od autora tzv. studije atribucije za poplave 2014. godine, kaže da je teško proceniti da li su klimatske promene potpuno odgovorene odgovorne za ovu katastrofu.

Kako navodi, kada su u pitanju poplave koje su se dogodile pre deset godina u našoj zemlji, odgovor na ovo pitanje je istovremeno i kompleksan i jednostavan. 

Naime, tim istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, udruženi sa kolegama iz Norveškog instituta CICERO uradili su tzv. studiju atribucije za poplave koje su se desile u maju 2014. godine. Kako se objašnjava, atribucija koristi meteorološka posmatranja i klimatske modele kako bi razumela kako klimatske promene utiču na intenzitet i verovatnoću ekstremnih vremenskih događaja. Studije takođe procenjuju ulogu ranjivosti i izloženosti u obimu uticaja klimatskih promena.

U studiji je posmatrana ukupna količinu padavaina koja je pala na teritoriji obuhvaćnoj poplavama u periodu od 14 do 16.maja 2014. godine. Utvrđeno je da je u tada u zapadnim i centralnim predelima Srbije bilo, samo za ta tri dana, od tri do četiri puta veće od prosečne ukupne količine padavina u maju mesecu. 

Na osnovu reanaliza vremena i klimatskih modela, autori studije posmatrali su verovatnoću da se količina padavina koja je pala u posmatranom periodu pojavi u klimi kakvu imamo, i u klimi kakva je bila pre industrijske revolucije. U zavisnosti od seta podataka dobijeni su i različiti rezultati, ali načelno, navodi se u tekstu, verovatnoća da se ovakve količine padavina jave na posmatranoj teritoriji je nešto veća u klimi koju trenutno imamo.

Međutim, kako piše u  tekstu na sajtu Klima 101, rezultati ove studije nisu konačni iz više razloga. 

Naime, posmatrano područje je područje u kojem ne postoji veliki broj meteoroloških stanica, pa samim tim ni dugog niza podataka, što unosi veliku nesigurnost u metodu koju smo koristili za studiju atribucije.  Takođe, i rezolucija samih modela nije dovoljno precizna, pa se u nekim slučajevima dešavalo da je cela teritorija obuhvaćena sa samo nekoliko tačaka modela. 

AP/Darko Vojinović

Pored svih tehničkih poteškoća, bitno je naglasiti i da je posmatrana samo ukupna količina padavanina na teritoriji obuhvaćenoj poplavama, ali ne i ostale faktore koji su uticali na same poplave.

Primera radi, jedan od bitnih faktora koji je imao uticaj na poplave u maju 2014. godine je i činjenica da je velikim količinama padavina od 14. do 16. maja 2014. godine prethodio izrazito kišni period, pa je tlo već bilo natopnjeno vodom i nije moglo da upije nove količine padavina.
Međutim, ovi rezultati odnose se isključivo na jednu konkretnu studiju uticaja klimatskih promena na jedan konkretan događaj. Uopšteno govoreći, kako nam kažu savremeni naučni modeli, klimatske promene dovode do češćih, pa i intenzivnijih poplava.

Naime, klimatske promene pospešuju pojavu ekstremnih događaja. Pored toga što očekujemo učestalije suše, takođe očekujemo i intenzivnije padavne, odnosno očekujemo da će se sve češće dešavati da u jako kratkim vremenskim intervalima padne jako velika količina padavina, što je jedan od glavnih faktora za nastanak poplava. 

Postojeća merenja u Srbiji pokazuju upravo to. Mada je ukupna godišnja količina padavina načelno nepromenjena, sve više tih padavina je ekstremno: udeo ekstremnih padavina gotovo je dupliran, sa 2,4 odsto na 5,6 odsto u poslednjih nekoliko decenija.

Dok su na poplave 2014. godine uticale prethodne kiše, sličan efekat mogu izazvati i suše. Nakon suša, zemlja se ponaša kao beton, postaje tvrđa i manje sposobna da upije vodu. Onda kada se desi ekstremna kiša, zemlja ne može da upije svu vodu, što može dovesti do poplava.

Ova situacija, poznata kao "suša-kiša efekat" ili "suša-poplava efekat", često rezultira većim količinama površinskog oticanja vode, umesto da se voda ravnomerno upija u tlo.

AP/Darko Vojinović

Za poplave je pre svega potrebna velika količina padavina, koja najčešće nastaje usled obilnih kiša, ali može da bude i posledica topljenja snega. Brzo kretanje vode se javlja usled prezasićenja zemljišta vodom – ili nedostatka adekvatne infrastrukture za odvođenje vode. 

Klimatske promene pospešuju nastanak obimnih padavina, pa se samim tim povećava i mogućnost za nastanak poplava. Kako nam govori jedno načelno pravilo, za svakih jedan sepen Celzijusa povećanja temperature vazduha, u vazduhu će u proseku biti sedam odsto više vodene pare, koja je "gorivo" za ekstremne oluje i padavine.

Jedan od osam Evropljana živi u oblasti koja je u opanosti od ekstremnih poplava

Strah od mogućih poplava siličnih ili istih razmera postoji i u Evropi. Naime, u novom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu o uticaju klimatskih promena na ceo ciklus vode, koji takođe uključuje sušu i šumske požare, piše da jedan od osam Evropljana sada živi u oblasti koja je u opasnosti od ekstremnih poplava, navodi  Euronews.

U njemu je utvrđeno i da se mnoge evropske bolnice nalaze na poplavnim ravnicama. Naime, podaci pokazuju da svaki osmi Evropljanin živi u oblasti u kojoj postoji opasnost od poplava, a kritična infrastruktura takođe leži u rizičnim područjima.

Stručnjak za klimu i zdravlje u Evropskoj agenciji za životnu sredinu Aleksandra Kazmirčak rekao je za Euronews da su u poslednjih 40 godina, nasilne oluje odnele više od 5.582 žrtve, kao i da je opasnost i dalje velika. 

"Oko 15 odsto industrijskih objekata u Evropi možda se nalazi na poplavnim ravnicama. Infrastrukture kao što su postrojenja za prečišćavanje vode nalaze se dalje nizvodno. A više od trećine njih u Evropi nalazi se na poplavnim ravnicama", objašnjava Kazmirčak.

Prema izveštaju, 11 odsto bolnica se takođe nalazi u područjima visokog rizika.
Suše i toplotni talasi takođe ugrožavaju kvalitet vode povećavajući koncentraciju zagađujućih materija. Ovi kumulativni događaji predstavljaju problem pristupa vodi za stanovništvo i utiču na sisteme hlađenja nuklearnih elektrana i poljoprivredu.

"U 2022. godini beležimo pad u proizvodnji kukuruza i maslinovog ulja, na primer, posebno u južnoj Evropi. Gubici izazvani sušom u sektoru poljoprivrede, vodosnabdevanja i energetike procenjuju se na oko 9 milijardi evra godišnje",  dodaje Kazmirčak.

Zbog sveta toga, Evropska agencija savetuje ograničavanje razvoja u rizičnim oblastima. Predlaže rešenja inspirisana prirodom, kao što su sadnja drveća ili obraslih površina za zadržavanje kišnice ili ponovna upotreba tretirane vode. Takođe predlaže uvođenje efikasnijih sistema ranog upozoravanja.