Deca u Srbiji među onima sa najvišom koncentracijom olova u krvi u Evropi: Šta sve predstavlja rizik

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Vasilija Antonijević

19/05/2024

08:59

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Potencijalna opasnost prenošnja olova sa oboda dečjih šolja iz Srbije bila je dovoljna da skandinavske vlasti povuku ovaj proizvod sa tržišta. Prvo je reagovala Finska kada je sa tržišta povukla emajlirane šolje iz Srbije, zatim i Švedska koja je obavestila nadležne u Evropskoj uniji.

Nakon što je reagovao Sistem Evropske unije za brzo obaveštavanje o bezbednosti hrane, javnost u Srbiji je ostala bez odgovora na pitanje da li upotreba ovakvih šolja bezbedna.

Iako je prisustvo teškog metala na obodu dečjih šolja ispod dozvoljene granice od 0,5 miligrama, označena je potencijalna migracija olova.

Postavlja se pitanje zbog čega je olovo opasno i koja količina je opasna po zdravlja.

Profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić za Euronews Srbija objašnjava šta predstavlja rizik.

"Ono što treba da znaju roditelji jeste da upotreba nekvalitetnog posuđa, koje je bez deklaracije, pa nekad i sa deklaracijom plastičnog posuđa, svega obojenog sa čega se boja skida, plastičnih igračaka sa kojih se boja skida, deca ih stavljaju u usta, dakle sve to doprinosi riziku", rekla je Stanišić.

Deca udisanjem apsorbuju više olova od odraslih

Prisustvo teških metala kao što je olovo u Srbiji je definisano pravilnikom o materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom.

Iako je olovo u šoljicama koje su vraćene iz Finske ispod dozvoljenih graničnih vrednosti, stručnjaci ipak tvrde da je bilo neophodno obavestiti javnost i saopštiti ime proizvođača.

"Bilo kakvo skrivanje informacija u ovakvim slučajevima je nešto što šteti javnosti, što šteti potrošačima i jedino koje je zaštićen u toj situaciji su u stvari proizvođač i država. Tako da prvenstveni razlog zašto naša država, ali ne samo naša država, ne saopštava tačno ko je proizvođač, tačno o čemu je reč, jeste zato što država sebe želi da zaštiti od eventualne odgovornosti koja može da nastane ako oni nisu u pravu", rekao je za Euronews Srbija Nenad Bumbić iz Udruženja "Zaštita potrošača"

Međutim, nisu u pitanju samo šoljice.

Prema istraživanjima u proteklih par godina, deca u Srbiji su među onima sa najvišom koncentracijom olova u krvi i to u celoj Evropi.

Ključni razlozi za to su, kako navode stručnjaci, zagađen vazduh i sagorevanje jalovine i lignita.

"Nažalost, olovo je u sklopu uglja vezano za organsku fazu, tako da, drugim rečima, kada ugalj sagori, to završi u vazduhu, 66 odsto te količine završi u vazduhu, što znači da mi to udahnemo. Deca prosto udisanjem apsorbuju više olova, odnosno kod dece cela količina koja se udahne pređe u krvotok, dok kod odraslih je to nekih 50 odsto", rekla je profesorka Svetlana Stanišić.