Inicijativa da Ljuban Jednak, jedini Srbin koji je preživeo ustaški masakr u Glini, dobije ulicu u Beogradu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je inicijativu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda da jedna ulica u prestonici ponese ime Ljubana Jednaka, jedinog Srbina koji je preživeo ustaški masakr u Crkvi presvete Bogorodice u Glini 1941. godine, kada je, 

u noći između 28. i 29. jula i 4. i 5. avgusta ubijeno oko 1.700 ljudi.

Strašnom zločinu prethodilo je hapšenje i streljanje glinskih Srba u aprilu i maju 1941, nakon proglašenja Nezavisne države Hrvatske.

U inicijativi u koju je Tanjug imao uvid, Vučić ukazuje da je jedini Srbin koji je preživeo masakr u glinskoj crkvi, "epski u svojoj monstruoznosti, bestijalnosti i grozoti", bio Ljuban Jednak.

Nisu primetili da je živ

Imao je 26 godina kada su ga ustaše uhapsile i sa vezanim rukama žicom odvele u Crkvu presvete Bogorodice. U Crkvi je već bilo nekoliko stotina dovedenih Srba iz Gline i okolnih mesta koje su ustaše mučile na najužasniji način, stoji u inicijativi predsednika.

Dalje navodi da su ustaše tela žrava bacali pored crkve, dok su preživele nastavili da muče. Ubijene ljude su, nakon toga, kamionima odvozili do obližnje jame u koje su ih bacali.

"Ljuban je uspeo da se izvuče iz gomile gde su bili živi i sakrije se među mrtve. Kako je bio izmrcvaren, uštaški krvnici nisu ni primetili da je ostao živ i bacili su ga na kamion sa mrtvim Srbima. U jami su ih ponovo probadali bajonetima i pucali na njih. Tom prilikom su ga ranili", naveo je Vučić.

Uskoro su, podseća, ustaše otišle po još mrtvih, a jamu ostavile nezatrapnom.

Taj spasonosni trenutak Ljuban i još jedan zarobljenik koji je još bio živ, iskoristili su i uspeli da se izvuku i pobegnu iz jame.

Sutradan je Ljubana našao ujak, a njegovog sapatnika iz jame ustaše su kasnije uhvatile i ubile.

Proteran u "Oluji"

Posle rata, navodi Vučić, Jednak je nastavio da živi u Glini, sve do avgusta 1995. godine, kada je ponovo započeo progon i stradanje Srba u hrvatskoj akciji "Oluja".

"Tada mu je jedan komšija rekao: 'Beži Ljubane, tebi će kožu sa leđa da oderu, jer si živ ostao'. I on je ostavio sve što je imao, sa ženom i ćerkom ušao u traktor i postao deo nepregledne kolone u četiri reda koja je gonjena ka Srbiji", napisao je Vučić.

Dve godine kasnije, 1997, Ljuban Jednak je umro u Srbiji, daleko od svog rodnog kraja.

"Srbija je to prećutala. Sramota je što Ljubana Jednaka, svedoka dva pogroma, tu dvostruku žrtvu sumanute politike krvi i tla, tihog heroja i junaka, koji ni posle svega nije znao za mržnju, nismo sahranili kako dolikuje, ljudski, uz sve počasti", naveo je Vučić u inicijativi.

Zato, navodi, imenovanjem ulice po tom mučeniku i heroju u glavnom gradu Srbije bismo ispravili "višedecenijsku besramnu grešku zaborava".

"Da se ispravi istorijska nepravda"

"Dozvolite mi da, u svojstvu građanina Beograda, ovom prilikom podnesem inicijativu da jedna beogradska ulica ponese naziv Ulica Ljubana Jednaka. Na taj način bismo iskazali zahvalnost za veliku žrtvu koju je ovaj Srbin podneo, ispravili istorijsku nepravdu koja je prema njemu učinjena, a našoj deci dali putokaz u kom smeru treba ići, čija dela treba ceniti i na koga se valja ugledati", naveo je Vučić.

Na sudbinu Ljubana Jednaka i ono što je preživeo, predsednik Srbije je skrenuo pažnju i u svom govoru na obeležavanju Dana sećanja sve stradale i prognane Srbe u vojnoj akciji Oluja pre nedelju dana u Busijama.

Tom prilikom istakao je i da ga je "sramota što se Srbija stidela takvih ljudi".

"Stidela se Srbija svojih krasjških izbeglica i zatvarala puteve da ih drugi ne bi videli, kao da ima potrebe da se stidimo suza naših ljudi, dece i starih. Onda smo prećutali sebi i svetu da kažemo da je umro Ljuban Jednak. Nismo znali da ga sahranimo uz sve počasti, ali i to bi bilo malo. Naš identitet je tada sahranjen zajedno sa njim našim besramnim zaboravom, nikada više ne sme da se to ponovi", rekao je Vučić.