Igre 
Od Šerloka i Bonda do stvarnog života: Kako postati privatni detektiv u Srbiji i da li je to stvarno "posao iz snova"?
Komentari04/05/2024
-17:26
Šerlok Holms, Peri Mejsn, Herkul Poaro, Filip Marlou, Mis Marpl, gospođica Fišer, Adrijan Monk, Ričard Kesl... ko god da je čitao knjige ili gledao filmove s ovim junacima neizbežno je poželeo da "kad poraste", postane - detektiv.
Jer, tu je sve što za jedan uzbudljiv posao iz snova treba. Detektivi rešavaju misterije, kvare planove zločincima, okruženi su lepim ženama, putuju po celom svetu, dozvoljeno im je da nose oružje, igraju po svojim pravilima, a uspeh u rešavanju nekog slučaja donosi im (uglavnom) javno priznanje i (uglavnom) unutrašnje emocionalno zadovoljstvo.
Nažalost, život nije ni knjiga, film ni TV serija, a i ovo više nije svet u kome uspevaju klasični neobrijani tipovi koji jedu sendvič i piju viski, nogu podignutih na neuredan radni sto. Klasični privatni detektivi su vrsta u nestajanju koja je ustupila mesto velikim detektivskim agencijama i nekim sasvim drugačijim ljudima koji u njima rade.
Njihova delatnost podeljena je na bezbroj grana, od klasične zaštite imovine i lica, preko traganja za nestalim osobama, pa sve do povreda patentnih prava i obezbeđivanja dokaza za apsolutno sve vrste krivičnih postupaka. U realnom svetu detektiva, nema ni traga od filmskih i TV šablona.
Odeš u APR, registruješ agenciju...
Posle višedecenijskog pravnog vakuuma u sektoru privatne bezbednosti u Srbiji, konačno je 2013. godine napisan prvi nacrt Zakona o privatnom sektoru bezbednosti. On se sastojao od dva dela - Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti.
Nakon određenih izmena, Zakon o detektivskoj delatnosti je konačno usvojen 2017. godine u Skupštini Srbije. Na taj način se konačno pravno regulisao jedan sektor koji je decenijama poslovao u sivoj zoni poslovanja, u pravnom vakuumu, i došlo je do profesionalizacije jedne deletnosti, što je u interesu države, pravnih subjekta, kao i klijenata. Jer, do donošenja zakona bilo ko je mogao da otvori detektivsku agenciju. Sve što je trebalo je da ode do APR-a i da registruje agenciju.
Tako smo imali situaciju da su se detektivskom delatnošću bavila lica koja nemaju apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa poslom privatnog detektiva. Mnogi ljudi samo sa završenom osnovnom školom ili bez nje otvarali su detektivske agencije i nazivali se detektivima. Tom delatnošću mogao je da se bavi ko god je hteo, pa je ugled profesije ozbiljno narušen.
Povezane vesti
Na sreću, vremena su se promenila, kao i zakoni, pa sada u Srbiji imamo baš "prave detektive". Ne baš kao one u istoimenoj seriji, ali sada se detektivskom delatnošću bave stručna lica koja pružaju profesionalne usluge građanima.
Ali i dalje je za većinu "običnog sveta" misterija - kako se postaje privatni detektiv?
"Da bi neko postao licencirani privatni detektiv u Srbiji mora da ispinjava sledeće uslove: da je drzavljanin Srbije, da ima prijavljeno prebivalište u Srbiji, da je punoletan, da poseduje visoko obrazovanje, da prođe bezbednosnu proveru u MUP-u, da dobije uverenje o psihičko-fizičkoj sposobnosi, da završi specijalističku obuku u MUP-u, da položi stručni ispit pred komisijom MUP-a i da uradi pripravnički staž u trajanju od 6 meseci", objašnjava Nikola Novak, vlasnik detektivske agencije Anonimus.
Uslovi potrebni za dobijanje licence privatnog detektiva
Član 5. Zakona o detektivkoj delatnosti
Licenca za obavljanje detektivske delatnosti može se izdati pravnom licu koje:
1) je upisano u registar privrednih subjekata u Republici Srbiji, sa odgovarajućom šifrom delatnosti;
2) ima akt o sistematizaciji radnih mesta, sa opisom poslova i ovlašćenjima zaposlenih za svako radno mesto;
3) ima najmanje dva zaposlena detektiva;
4) ima odgovarajući poslovni prostor;
5) ima odgovorno lice u pravnom licu:
(1) koje je državljanin Republike Srbije,
(2) koje je punoletno,
(3) koje ima visoko obrazovanje,
(4) koje je prošlo bezbednosnu proveru u skladu sa ovim zakonom.
Preduzetniku će se izdati licenca za obavljanje detektivske delatnosti ako ispunjava uslove iz stava 1. tač. 1), 2) i 4) ovog člana i koji ima licencu iz člana 6. ovog zakona.
Član 6. Licenca za vršenje detektivskih poslova može se izdati fizičkom licu:
1) koje je državljanin Republike Srbije;
1a) koje ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
2) koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije i osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine;
3) koje je prošlo odgovarajuću bezbednosnu proveru;
4) koje je psihofizički sposobno za obavljanje detektivskih poslova, što dokazuje lekarskim uverenjem nadležne zdravstvene ustanove;
5) koje je savladalo program obuke i osposobljavanja za vršenje detektivskih poslova;
6) koje je položilo stručni ispit za detektiva pred komisijom Ministarstva.
Smatra se da lice koje ima pet godina radnog iskustva na poslovima ovlašćenog policijskog službenika, poslovima odbrane, bezbednosno-obaveštajnim, na sudijskoj i tužilačkoj funkciji, kao i na stručnim poslovima u sudu ili javnom tužilaštvu, ispunjava uslov iz stava 1. tačka 5) ovog člana.
Svaki posao zahteva određene tehničke veštine i taktike koje vam pomažu da uspete u karijeri. Isto važi i za industriju privatnih detektiva. Kada ispunite uslove predviđene Zakonom o detektivskoj delatnosti (Sl. glasnik RS, br. 104/2013 i 87/2018), možete dobiti licencu za obavljanje detektivskih poslova, izdatu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.
Novak za Euronews Srbija otkriva i šta sve, u stvarnom životu, spada u posao privatnog detektiva.
Povezane vesti
"U posao detektiva spadaju potrage za nestalim licima i licima koja se kriju u cilju izbegavanja krivičnog gonjenja, prikupljanje podataka o licima koja su klijentu prouzrokovala štetu, obrada podataka o licima koja prema klijentu postupaju protivpravno i anonimno, potrage za ukradenim ili izgubljenim predmetima, istrage o uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika, istrage u vezi sa zaštitom intelektualne i industrijske svojine, prikupljanje podataka o kandidatima za zapošljavanje u pravnom licu, obrada podatka o krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi i prikupljanje podatka o učiniocima ovih krivičnih dela, kao i istrage u vezi sa povredama radnih obaveza ili radne discipline", kaže Novak i dodaje:
Privatna arhiva
"To su zakonom definisane radnje, a one se dalje u praksi granaju u razne druge radnje kao što su zaštita i pomoć porodici, poligrafsko testiranje, mobilna forenzika, razotkrivanje proganjanja i uhođenja, provera podataka iz arhiva i baza podataka, test na drogu iz kose i noktiju, profesionalna izrada psihološkog profila, narkomanija i problemi sa drogom, konsalting, "due dilligence", elektronska "špijunaža", kontra prislušni pregled, usluga "medena zamka", GPS pratnja, traženje dužnika, pretraga imovine, krađa identiteta i istraživanje prevara".
Jasno je, dakle, da ne može baš svako da postane privatni detektiv jer, uprkos možda snažnoj želji, potrebno je posedovati još neke veštine i osobine koje profesionalce razlikuju od amatera.
Povezane vesti
"Sve vrhunske privatne detektive odlukuje integritet, moralni i lični, koji ih čini dostojnim poverenja i ovlašćenja koja su im poverena. Širina i nivo obrazovanja im omogućavaju da izađu na kraj sa složenošću svakodnevnih zadataka i pruža izvesnu prednost u odnosu na potencijalnu konkurenciju. Potom, tu su pouzdanost, odgovornost i lojalnost, odvažnost da se uhvate u koštac sa nekim od najtežih slučajeva i daju svoj doprinos zaštiti interesa agencije i njenih klijenata", navodi naš sagovornik i dodaje:
"Tu je i izazov koji se prihvata u radu na uzbudljivom, dinamičnom, zanimljivom, nesvakidašnjem, ali i krajnje odgovornom poslu. Neophodno je samopouzdanje, poverenje u sopstvene kapacitete i kompetenciju, ali i spremnost za učenje i usvajanje novih znanja i veština. Takođe dinamičnost, preduzimljivost, samostalnost u poslu, kao i visok nivo samokontrole, taktičnosti i odmerenosti, staloženost, prisebnost i sposobnost za rešavanje problema pod pritiskom i donošenje promišljenih odluka i u kritičnim situacijama. Neophodni su i snalažljivost, strpljivost, radoznalost, prilagodljivost, psihička stabilnost, fleksibilnost i kreativnost u pristupu raznovrsnim situacijama sa kojima se mogu suočiti, socijalne veštine i sposobnost za rad sa ljudima, komunikativnost, rečitost, ubedljivost, prodornost, sposobnost analiziranja ljudi, situacija i događaja, sposobnost logičkog razmišljanja i zaklučivanja, kao i sposobnost varijabilnog razmišjanja i zaključivanja, empatijskog rezonovanja, razmišljanja "izvan kutije", dobro predviđanje situacija, izdržljivost, spremnost na žrtvovanje, oko za detalje, koncentracija na duži vremenski period...".
Kako izgleda "sivi čovek"?
Zanimljivo je da bi detektivi u pravom životu, potpuno suprotno od onoga što gledamo u modernim TV serijama, gde detektive uglavnom igraju ozbiljno dobri frajeri, a detektivke vrlo atraktivne glumice, trebalo da budu što neupadljiviji i da je to jedan od važnih kriterijuma koji može da utiče da li će neko biti uspešan u ovom poslu ili ne. Čini se, nekako, da su stariji pisci detektivskih romana i autori filmova mnogo bolje znali pravu prirodu detektivskog posla.
"Vrlo je važna ta sposobnost da se bude "sivi čovek". Ni crn ni beo, nego neko ko će se uklopiti u situaciju lako, neko koga ne biste pogledali dva puta. Kad je reč o fizičkom izgledu, poželjno je da muškarac bude ispod visine od 180 cm, odmeren, bez ikakvih uočljivih karakteristika (nikako bez kose ili sa neobičnom frizurom, tetoviran, sa pirsingom...) a što se žena tiče, to bi trebalo da budu dame koje nisu previše fizički atraktivne, niti privlačne muškom polu na prvi pogled. I još nešto, ovaj posao nije za svakoga, ili jeste za ovaj posao ili niste, nema sredine, i to se odmah vidi na čoveku čim ga bacite "u vatru", odmah se prepozna da li neko ima to u sebi ili nema, to je "X faktor" koji se ne može naučiti. Ili ga imate u sebi ili ne", objašnjava Novak.
Profimedia
Najveći deo zabluda o detektivima nastao je usled gledanja detektivskih serija i filmova, u kojima su likovi kao što je Džejms Bond, koji je sve samo nije tajni agent i koji radi sve ono što pravi obaveštajac nikada ne bi. Oblači se ekstrvagantno (što uvek privlači pažnju, osim ako posao nije na takvom mestu gde su svi tako obučeni pa mora da se uklopi u okolinu), privlači pažnju gde god da se pojavi, eksponira se direktno pred onima koji su mu "meta", što se u pravom životu nikada ne čini (ukoliko imate direktan susret sa licem koje nadgledate, kaže Novak, bićete pomereni sa slučaja, a na vaše mesto dolazi drugi obaveštajac), pije, što se takođe ne radi jer vam opada koncentracija i brzina reakcije, kocka se, promiskuitetan je, što je takođe zabranjeno obaveštajcima kako ne bi bili žrtva "medene zamke"...
"Zablude koje takođe postoje o detektivima su da je naš posao konstantna akcija i scene iz akcionih filmova što, naravno, nije istina. Ima dana koji znaju da budu jako monotoni. Na primer, lice koje pratimo je kod kuća tog dana i ne izlazi nigde, i onda vi sedite u kolima ispred zgrade ceo dan i čekate. Ali to je sastavni deo posla... Ljudi takođe misle da su detektivi stalno na poslu, da mi stalno nešto "špijuniramo", a ne shvataju da i mi posle radnog vremena postajemo ljudi sa svojim privatnim životima, kao i svi drugi", kaže Novak i naglašava:
"Najčešća zabluda o detektivima jeste da smo mi svemoća tajna služba koja može sve, i to je u stvari zabluda sa kojom se susrećemo svakog dana. Zbog tih filmova i serija ljudi misle da mi možemo sve i onda nam upućuju neke neverovatne zahteve. Misle da možemo da pristupimo satelitima i da lociramo bilo koji telefon i bilo kog čoveka na svetu, misle da možemo da prisluškujemo svaki telefon bilo gde na svetu, da hakujemo bilo koji računar, da imamo pristup svim bazama podataka koje postoje, da imamo pristup sistemu kamera kao i sistemu otisaka prstiju, da radimo analizu DNK materijala, da pristupamo podacima u bankama i vidimo koliko neko ima novca na računu, da možemo da hapsimo ljude... ukratko, da su detektivi svemoćni".
Najveće zablude
Jedna od najčešćih zabluda je da se ovi "nefilmski" detektivi uglavnom bave - preljubama. Kad se kaže "privatni detektiv", većina pred očima ima sliku kako neko iz automobila, kamerom sa velikim objektivom snima kuću kroz čiji prozor se vidi preljuba u toku. A to je, tvrdi naš sagovornik, sasvim pogrešna slika.
"Najveća zabluda od svih jeste ona da svako može da bude detektiv, da je to lako, što ne može biti dalje od istine. Ovo je posao koji ne prašta, jedna jedina greška i sav trud koji ste do tada uložili pada u vodu. Bespovratno. Opet, filmovi i serije su napravile da to deluje kao najlakši posao nasvetu. Postoji možda pet odsto filmova i serija koje realno prenose kako izgleda raditi detektivski posao".
Jedna od stvari koja često izaziva nepoverenje potencijalnih klijenata prema privatnim detektivima je njihova povezanost sa policijom. Klijenti često ne žele da njihov privatni problem bude deo policijske istrage, ali u određenim slučajevima, kaže naš sagovornik, to je neizbežno, neophodno i zakonski obavezno.
Profimedia
"Prema odredbama Zakona o detektivskoj delatnosti, detektiv koji u toku rada na slučaju dođe do saznanja o izvršenju krivičnog dela ima dužnost da to krivično dela prijavi policiji, ili ukoliko dođe do saznanja o lokaciji lica za kojim je raspisana poternica, na primer, ili ukoliko dođe do bilo kakvog saznanja koja bi bila zanimljiva za bezbednost Srbije, obavezan je da te informacije podeli sa obaveštajnim službama. Detektivi u svom poslu dolaze do zavidnog broja informacija. Takođe, postoji saradnja sa policijom u smislu da su oni ti koja vrše obuku detektiva, policija je zadužena za licenciranje detektiva, dodelu legitimacija detektiva, dodelu vatrenog oružja, kao i za kontrolu rada detektivskih agencija i saradnju sa istima".
Privatni detektivi, međutim, nemaju ovlašćenja da hapse osumnjičene.
"Privatni detektivi imaju određena ovlašćenja koja nemaju civili, kao što su mogućnost da dobiju određene poverljive informacije, da nose vatreno oružje, ali nemaju nivo ovlaščenja koja poseduje policija. Privatni detektivi nemaju ovlašćenja da hapse i privode ljude, mogu samo da ih zadrže na licu mesta i da sačekaju policiju".
Da li je poligraf nepogrešiv?
Nedavno smo imali slučaj u kojem je poligraf, jedno od "osnovih radnih sredstava" privatnih detektiva, pomogao u identifikaciji osumnjičenih u slučaju ubistva male Danke Ilić iz Bora, koji i dalje napeto prati čitava Srbija. S druge strane, često se čuje kako poligraf nije pouzdan dokaz i da zbog toga svedočenje na poligrafu nije održivo na sudu. Novak je sa nama podelio svoja iskustva, i tvrdi da je poligraf "najbolje sredstvo za procenu kredibiliteta na svetu".
"Postoje određene tehnike i formati koji su 100 odsto precizni i koji su zvaničan dokaz na sudu u Japanu, Indiji, Americi i Mađarskoj i sve veći broj zemalja prati taj trend. Na postoji pouzdanije sredstvo za procenu kredibiliteta na svetu i nije slučajnost što poligraf koriste sve ozbiljnije službe sveta. Koliko je poligraf koristan mogli smo da vidimo i na primeru slučaja koji je uzdrmao Srbiju, nestanka male Danke Ilić. Prvo što je ukazalo na sumnju prema počiniocima je to što su pali na poligrafskom testu. Zbog toga su i stavljeni na mere i zbog toga se i došlo do ostalih dokaza koji su rezultirali njihovim privođenjem".
Ipak, ne može baš svaki detektiv da postane uspešan poligrafista.
"Da biste postali poligrafski ispitivač potrebno je da završite specijalističku obuku, za koju morate da ispunjavate određene uslove, i nakon završetka obuke i polaganja ispita, morate da prođete određeni vremenski period rada sa mentorom koji će vas nadgladati. Tek nakon toga možete da počnete sami da sprovodite poligrafsko ispitivanje. Ali, ni tu nije kraj. Naime, svaki poligrafski ispitivač mora da ima 40 sati kontinuirane edukacije svake godine, dakle, mora konstantno da se usavršava, inače će izgubiti licencu".
Mada se na to često zaboravlja u romantičnoj viziji koje mnogi imaju o ovoj profesiji, privatni detektiv je prilično opasno zanimanje. Samo što, za razliku od knjiga i serija, u stvarnom životu nema garancija za naredno poglavlje ili epizodu.
"Za 18 godina koliko se bavim ovim poslom, moje kolege i ja našli smo se u brojnim situacijama koje su bile opasne po život. Nebrojeno puta smo za dlaku izbegli nesreću u saobraćaju jureći za nekim vozilom, od uletanja u makazice do vožnje u suprotnoj traci. Takođe, bili smo svedoci ranjavanja vatrenim oružjem, ubistava, ali i samoubistava. Dešavalo se da čak i da sasvim slučajno budemo svedoci nekih ilegalnih radnji čiji smo značaj i težinu shvatili tek kasnije. Onda počnete da se osvrćete preko ramena i razmišljate da li će neko da vas eliminiše zbog toga što ste videli nešto što niste smeli. Dešavalo se i da budemo na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Kako smo često na ulici, desilo se i da nas policija pomeša sa izvršiocima krivičnog dela pa nas privede, misleći da smo mi oni koje su čekali na tom mestu. Naravno, sve se objasni i razjasni i budemo pušteni bez posledica. I nema nikakve ljutnje, jer policija samo radi svoj posao, kao i mi.
Profimedia
Tabu tema
Pitali smo detektiva i da nam prepriča neki zanimljiv slučaj iz svoje karijere, ali to je, očigledno, tabu tema.
"Diskrecija je najvažniji deo našeg posla. Iako sam radio na više od 4.000 slučajeva, nažalost, ne mogu da pričam o tome jer poštujem svoje prošle i sadašnje klijente. A kada svaki novi i potencijalni klijent bude čitao kako pričam o slučajevima na kojima sam radio, odlučiće se za nekog drugog detektiva, onog koji ne priča o tome šta radi".
Ipak, kao pravi detektiv, Novak je pronašao način da, bez ugrožavanja privatnosti klijenta, otkrije neke zanimljive detalje.
"Postoje slučajevi za koje imam dozvolu da pričam, kao i neki o ljudima koji više nisu živi. Jedno poligrafsko ispitivanje ostalo mi je u sećanju. Išao sam u Švedsku na poziv jednog klijenta da uradim testiranje zbog sumnje na krađu. Naime, klijent je bio u zatvoru duži vremenski period i sumnjao je da ga je poslovni partner za to vreme potkradao. Kako je ispitanik prošao poligrafski test, mislio sam da je sve u redu. Ali, primetio sam da klijent nije psihički stabilan, čak je i sumnjao u tačnost rezultata poligraf testa. Razgovarao sam s njim i uveravao ga da može da bude siguran da je test pokazao tačan rezultat. Međutim, on je odglumio da mi veruje, a pošto sam otišao, uzeo je pištolj i ubio svog poslovnog partnera. Pošto je policija došla i opkolila ga, presudiio je i sebi", priča Novak i za Euronews Srbija otkriva još jedan slučaj u kojem je važnost običnog detektivkog posla podignuta na viši nivo.
"Imao sam priliku da radim na jednom slučaju koji je u početku delovao bezezleno. Sve je počelo tako što je žena došla u agenciju sa ciljem da proveri svog partnera zbog sumnje na preljubu. Partner je bio stranac. Malo po malo, kako smo radili na slučaju počeli smo da primećujemo čudne obrasce u ponašanju lica koje smo nadgledali. Posle određenog vremena zaključili smo da on nije ono za šta se predstavlja i da je, ni manje ni više, strani agent koji radi na prikupljanju informacija. Za koga je radio ne znamo, ali smo tu informaciju prosledili našim bezbednosnim službama i to je klasičan primer kako od jednog sitnog traga možete da dođete do velikog otkrića".
Industrijska špijunaža jedan je od segmenata u kojem aktivno deluju moderni privatni detektivi, a naš sagovornik je takođe imao iskustva u ovoj oblasti.
"Klijent nas je angažovao jer je profit njegove kompanije počeo da opada. Mi smo ubacili svog čoveka u firmu, a paralelno smo počeli da proveravamo menadžment kompanije. Nakon mesec dana rada smo rešili slučaj koji je završio na sudu i troje ljudi je dobilo otkaz i zakonski je procesuirano. Naime, nekoliko ljudi iz vrha kompanije je tajno otvorilo paralelnu firmu i počeli su da prebacuju klijente iz jedne u drugu firmu. Lažirali su bolovanja kako bi na smenu uvek neko od njih bio u toj drugoj firmi da vodi poslove. Prikupili smo dovoljno dokaza d da svi budu osuđeni, sa video materijalom i fakturama, svedočenjem i audio zapisima, uspeli smo da spasemo firmu. Iako je vlasniku trebalo skoro pola godine da sanira štetu, ipak je uspeo da spase kompaniju", kaže Novak i dodaje:
"Takođe, redovno radimo poligrafska testiranja kandidata za primanje u radni odnos u firmama koje rade sa poverljivim informacijama, gde smo više puta uspeli da uhvatimo špijune koje konkurencija šalje sa ciljem da se infiltriraju u kompaniju i kradu poslovne tajne, i to je najbolji primer efikasnog korišćenja poligraf testa, u vidu preventivnog delovanja i sprečavanja incidenta pre nego što do njega dođe, a ne samo nakon nastanka štete".
Konačno, iz prve ruke, da li je realna pretpostavka mnogih koji ne znaju mnogo o ovoj profesiji, da je zanimanje privatbi detektiv - "posao iz snova".
"Biti privatni detektiv je jako zanimljivo jer ne sedite u kancelariji, već ste uvek u nekoj vrsti akcije, a svaki put je nešto novo u pitanju. Ne postoje dva ista klijenta i ne postoje dva ista slučaja. Svaki slučaj je priča i doživljaj za sebe. Nikada ne znate šta će vam se desiti sledećeg dana. Upoznajete dosta zanimljivih ljudi i putujete poprilično često na razne destinacije izvan Srbije, pa i Evrope. Lep osećaj je kada pomognete ljudima da reše probleme koji su ih mučili godinama, pa osetite njihovu zahvalnost. Najlepši deo posla je kada vas neko plati da otputujete na neko tropsko ostrvo i nadgledate neko lice koje je tamo otišlo na odmor. U prevodu, ležite na ležaljci na plaži, pijete koktel, uživate, plaćen vam je prevoz i smeštaj, a još zaradite novac od toga. Ja ne znam da li postoji još neki posao koji vam to omogućava", završava Nikola Novak.
Preporuka za vas
Komentari (0)