Treba li Srbija da vrati smrtnu kaznu? Pravnici za Euronews o zakonskim, političkim i moralnim posledicama inicijative

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/04/2024

22:00

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Ni posle nedelju dana nije pronađeno telo dvogodišnje devojčice iz Bora. Prevrnut je skoro svaki kamen, ali bez uspeha. Dvojici osumnjičenih na teret se stavlja krivično delo, teško ubistvo u saizvršilaštvu. U Srbiji maksimalna kazna je doživotni zatvor, ali među građanima se sve češće čuje da je potrebno vratiti smrtnu kaznu. Pa je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio takvu inicijativu.

Smrtna kazna u Srbiji ukinuta je izmenom krivičnog zakonika 2002. a poslednja je izvršena streljanjem 1992. godine. Da se zatvorenici neće lišavati života, Srbija se obavezala i međunarodnim dokumentima. Zabrana smrtne kazne definisana je članom 24. ustava iz 2006. godine u kojem se navodi ljudski život je neprikosnoven, u Republici Srbiji nema smrtne kazne.

Jedina evropska zemlja koja i dalje ima smrtnu kaznu je Belorusija, dok u Rusiji smrtna kazna nije ukinuta, ali je pod moratorijumom od 1996. godine. Više od polovine zemalja sveta, tačnije njih 109, je u potpunosti zabranilo smrtnu kaznu. Smrtna kazna se sprovodi u 53 države, pretežno u Africi i Aziji. U 23 zemlje zakonodavstvo dopušta ovakvu kaznu, ali se u praksi ona retko izvršava, dok ih 10 zemalja sprovodi u specifičnim okolnostima, kao što je, na primer, rat.

U Sjedinjenim Američkim Državama smrtna kazna je dopuštena na federalnom nivou vlasti, ali se primenjuje u 27, dok je ukinuta u 23 savezne države.

Prema podacima Amnesty Internationala, tokom 2022. godine najviše smrtnih kazni izvršeno je u Kini, više hiljada. Zatim sledi Iran sa više od 570 izvršenih egzekucija, pa Saudijska Arabija sa 196, Egipat sa 24 i Amerika sa 18 egzekucija. Podataka nema za Avganistan, Severnu Koreju, Siriju i Vijetnam.

Povodom inicijative za povratak smrtne kazne u emisiji Euronews Centar govorili su advokati Predrag Savić i Dragoljub Popović, koji je i bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Savić je pre svega istakao da je njemu kao pravniku uvođenje smrtne kazne "nemoguća misija", jer bi bilo potrebno izmeniti Ustav, što se radi na referendumu, ali da postoje i druge komplikacije.

"Tu je Evropska konvencija i dodatni protokoli koji nas sprečavaju da to izvedemo, kao i drugi međunarodni pravni akti", upozorio je stručnjak.

Petrović: Dok god važi ovaj Ustav u Srbiji se ne može uvesti smrtna kazna

Njegov kolega Dragoljub Petrović se složio sa tim stavom i naglasio da je on neprijatelj smrtne kazne.

"Ne samo da bi bilo potrebno promeniti Ustav, nego se meni čini da je nemoguće uvesti smrtnu kaznu, jer je u pitanju i član 22 Ustava koji kaže 'dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati'. Prema tome, dokle god važi ovaj Ustav, u Srbiji se ne može nikako uvesti smrtna kazna zbog samog tog Ustava", objasnio je pravnik.

Petrović takođe upozorava na međunarodne obaveze koje Srbija ima, te da je ona ratifikovala 13. protokol uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava koji zabranjuje smrtnu kaznu.

"Pravnički posmatrano, reklo bi se da je tu priča završena", zaključio je on.

Na osnovu slučaja iz Bora može se napraviti argument da su nečija druga ljudska prava ugrožena, ali Petrović ipak kaže da, sa pravne strane, tu nema nikakvog prostora za tumačenje, već da je reč o filozofskom stavu.

"Mislim da treba voditi jednu staloženu raspravu bez uzavrelih strasti, bez uplitanja političkih implikacija nekih krivičnih slučeva. Tako da se radi o tome da li organizovano društvo ima pravo da oduzme život pojedinca. Meni se čini da je odgovor negativan. Organizovano društvo nema pravo da okonča ljudski život, a zločinac mora da bude kažnjen. On mora da ima pravičan postupak, da bude pravedno kažnjen i da ispašta za ono što je učinio, ali mu život ne može biti oduzet. Svakako su izmene zakona koje su neophodne za ovako nešto, a videli smo ne samo zakona, već i povlačenje nekih potpisa sa nekih konvencija, eventualno izlaženje iz Saveta Evrope, promena Ustava. Sve to bi bile političke odluke", objasnio je stručnjak.

Savić: U ovakvim situacija ljudi gube kurs i prorade im iracionalne želje

Inače i sama inicijativa je potekla od predsednika Srbije. On je rekao u subotu da će predložiti vladi da usvoji i parlamentu predloži na usvajanje zakon kojim bi se vratila smrtna kazna. Vučić je u gostovanju na televizijskim formama rekao da je svojevremeno se zalagao za vraćanje smrtne kazne i da se tim povodom obraćao već Savetu Evrope.

Ukazuje da su argumenti onih koji se protive vraćanju smrtne kazne opravdani i racionalni, jer ako se neko osudi na smrt, a posle 20-30 godina se ispostavi da nije kriv, to je, kaže Vučić, velika posledica.

"Neko, kada je izvršio zločin, misli da će proći nekažnjeno, to je sve što smem da kažem. Svojevremeno sam se javno zalagao da se razmotri ponovno uvođenje smrtne kazne, a da mi ne budemo kažnjeni. Ako neko delo zaslužuje smrtnu kaznu, onda je to ovo delo. Kada se formira vlada, neka razmisle da li će ići sa takvim predlogom. Za ovo možete da osudite nekoga na 40 godina, ali ne mislim da je to adekvatna kazna", rekao je Vučić.

Savić je na pitanje da li je 40 godina adekvatna kazna za delo poput onog iz Bora naglasio da su mišljenja ipak podeljena, iako je čak 70 odsto građana, prema anketama, za smrtnu kaznu, što ranije nije bio slučaj. Takođe je podsetio na slične rasprave u prethodnima vladama u kojima je i sam učestvovao.

"Ranije je to bilo 50-50 posto. Kada je ukinuta 2002. godine smrtna kazna, ja sam tada se izjašnjavao za ukidanje. U jednom trenutku, kao pomoćnik ministra Vladana Batića, sam bio u situaciji da kažem svoje mišljenje koje nije imalo neku veliku težinu u tim raspravama, jer je ministar Batić preko potpredsednika stranke i narodnog poslanika Živojina Stjepića čak govorio isto ovako kao što je govorio danas gospodin Vučić i tražio da se razmotri ta mogućnost", kazao je pravnik.

Kada se slučaj posmatra sa ljudske strane, sasvim je prirodno da jake emocije, poput roditeljskog saosećanja ili tuge prevladaju, ali Savić napominje da su pravnici ipak vezani zakonom.

"Kao roditelj, mislim da je ovakvim ljudima smrtna kazna sasvim primerena kazna za onaj zločin koji su učinili. I za ovo što čine sada, što maltretiraju porodicu ubijene devojčice i celu naciju skrivajući telo ili su ga uništili, ne dajući odgovor, a priznaju zločin. Njihovo je pravo da se brane na sve moguće načine i da lažu, ali vidite koliko se pažnje u celom regionu uprati i potraga za telom ove devojčice. Znači, došli smo u jedno polje gde imamo i raznih teoretičara zavere, raznih drugih podmetanja i često poigravanja sa osećanjima ovih roditelja kojima se opet kroz lažne optužbe gazi i staje na žive, rane", opisuje on proces razmišljanja iz perspektive običnog čoveka koji se ne bavi pravom.

Savić zatim dodaje da se kod ljudi gubi kurs i stabilnost mišljenja u ovako teškim situacijama i da proradi želja koja je iracionalna.

Kompletnu emisiju "Euronews Centar" možete pogledati u videu na početku teksta.