Etička načela u izveštavanju "mrtvo slovo" na papiru: "Apeli nedovoljni, samo sankcije mogu da pomognu"
Komentari06/04/2024
-15:20
Nakon deset dana potrage za dvogodišnjom Dankom Ilić javnost u Srbiji je u četvrtak ujutru sačekala vest da je devojčica ubijena. I dok se MUP bavio istragom, a sa medijima slabo komunicirao, taj posao su od njih preuzeli tabloidi. Spekulisalo se da li je devojčica živa, ko ju je oteo, šta je majka guglala, a pred kućom porodice Ilić vladalo je opsadno stanje.
Postoji li odgovornost medija za način izveštavanja o ovom slučaju koji je uznemirio javnost i da li su moralna i etička načela u izveštavanju samo "mrtvo slovo" na papiru?
Nisu problematični samo oni najradikalniji i najbrutalniji primeri novinarskog izveštavanja koje pominjemo ovih dana, već i televizije koje imaju reputaciju kvalitetnih, rekla je novinarka nedeljnika "Vreme" Jovana Gligorijević gostujući u emsiji "Hajde da razgovaramo".
"Mi smo na jednoj takvoj televiziji čak čuli dopisnicu da izgovara 'Policija nas, nažalost ne pušta blizu mesta pretrage'. To nije nažalost. Novinarske ekipe nemaju šta da traže na tom mestu, posebno ne ekipe sa kamerama. Kamere mogu da zabeleže nešto što ljudsko oko ne može odmah i to može takođe da bude iskorišćeno za ono što je možda i najgnusnije što smo čuli do sada - da je 'dobro za šer' i to je već kršenje novinarske etike jer prelazite granicu onoga što kodeks propisuje. S kodeksom je problem što on funkcioniše po principu samoregulacije i poštuju ga samo oni koji su se na njega obavezali", smatra Gligorijević.
Ona je podsetila da smo u spektru dezinformacija imali lažnu vest da je dete živo, zatim podmetačinu da je dvogodišnja devojčica pronađena nakon jednog i po dana potrage - ali, u Australiji.
"Ljudi su mahnito kliktali na to u nadi da se radi o ovoj devojčici. Mi i dalje, sada kada smo saznali sudbinu ove devojčice, imamo stravične zloupotrebe stvari za koje se uopšte ne libim da kažem da su čiste laži i izmišljanja jer ne postoji način da se znaju dok ne bude obavljena obdukcija", kaže ona i nastavlja:
"Čak i kada bude obavljena obdukcija, to nema šta da traži u medijima. Obdukcija i obdukcioni nalazi su nešto što mora da bude zaštićeno Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i kodeksom novinara koji propisuje da dostojanstvo onih o kojima izveštavamo moramo da čuvamo"
Osim toga, teška kršenja novinarskog kodeksa ne dolaze samo iz medija, smatra Gligorijević, već ih prave i ljudi koji rade u policiji i spekulišu.
"Tu ne mislim na one ovlašćene nego one koje mediji pronalaze - policajce u penziji, a tu su i urednici tabloida koji su sami sebi izvor informacija", dodala je.
Ko treba da reaguje?
Aleksandra Krstić, profesorka Fakulteta političkih nauka ne očekuje da će bilo ko reagovati, a to su u teoriji REM i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
"Dakle, Savet za štampu je jasno i glasno izašao i rekao da su prekršena skoro sva etička pravila u izveštavanju televizija, tabloida i raznih drugih medija u kojima smo i videli namerno širenje dezinfomracija. To više nije u pitanju da su objavili greškom nego tendeciozno. Nismo videli nikakvu reakciju ovih instuticja, pre svega mislim na REM koji ne reaguje ni po mnogim drugim pitanjima, a naročito kada je reč o izveštavanju komercijalnih i mnogih drugih televizija koje su preuzimale neproverene informacije i namerno ih plasirale", smatra Krstić.
Kako kaže, posebno je problematičan i sam odnos medija čija je jedina namera bila da profitiraju, prema ovoj temi.
"Već jesu. Ne samo kada je reč o nestanku, nego i kada je imenica 'devojčica' zamenjena rečju 'telo' u medijima. Imate taj ogroman prelaz u identitetu, ona više nije 'devojčica' nego je 'telo'. Sada vidimo da je to razvlačenje njenog tela i sa time se nastavilo ovih dana", dodaje.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ime ingerencije da prikuplja informacije koje dobija od Saveta za štampu i REM-a, te može da kazni i reaguje protiv ovakvih medijskih predstavnika, naglašava Krstić.
"Mi ne vidimo nikakvo oglašavanje ni ministra ni ljudi koji su u tom sektoru. Nijednom objavom na sajtu nisu rekli da to ne može da se radi, barem onako kako je MUP uradio u jednom trenutku i zamolio da se suzdržavaju od takvog tipa informacija ili od neke vrste širenja dezinformacija.
Ističe da širenje dezinformacija i spekulisanje u okviru već konspirativnog mentaliteta, uz sve što vidimo na društvenim mrežama, neminovno dobija plasman u mejstrim medijima.
"Dake, ono što je negde u pozadini svega toga jeste ta jedna autoritarna propaganda - to je propaganda koja pokazuje da je strah osnovno načelo kojim se mediji rukovode, gde oni kod nas kao čitalaca i gledalaca zapravo izazivaju uznemirenost. Uz sve to imate MUP koji se ne oglašava. Da je MUP povremeno izlazio sa informacijama koje su bile u domenu njihovih nadležnosti, a ne ugrožavaju istragu, to bi uticalo na kredibilnost onoga što mi zapravo dobijamo od informacija"
Kršenje digniteta ličnosti
Još jedan težak prekršaj medija bilo je i ekstremno zadiranje u privatnost porodice Ilić, ali i kršenje digniteta ličnosti devojčice.
"Podseticu da UNICEF i mnoge američke orgnaizacije koje su osetljive na izveštavanje o deci, imaju jasne kodekse šta sme, šta ne sme da se radi. Naš kodeks jasno propisuje da dignitet ličnosti mora da se poštuje, da moraju biti zabranjene za objavljivanje informacije koje ga mogu ugroziti", jasna je Krstić.
Kako kaže, na ličnom nivou ju je pogodila reakcija Rumunki iz Beča za koje se sumnjalo da su otele dete, a koje su se oglasile kako bi demantovale tako nešto.
"U javnosti je bilo etablirano da su to 'Rumunke' i da su one 'sto posto ukrale to dete'. Ta vrsta unižavanja nekoga drugačijeg, odnosno stranca, potpuna ksenofobija i sterotipi koji su ovde pristuni na svakom nivou. To je jako odmoglo čitavoj ovoj priči", ističe.
Saglasna je i Gligorijević koja donekle razume interesovanje javnosti zbog toga što je u ljudskoj prirodi da se teško nosi sa neizveznošću, ali ne i nemanje razumevanja za porodicu iz ugla medija.
"Nama profesionalcima porodica devojčice mora biti na prvom mestu jer oni treba iz ovoga da izađu, ako je to uopšte moguće, što manje povređeni. Dakle, ne treba mediji dodatno da ih povređuju"
Apeli nisu dovoljni
Razne kampanje za podizanje svesti, ali i savesti u medijima poput "Stavi se u moje cipele" i "Ne klikći", nažalost nisu dovoljne, smatra Gligorijević.
"Dugo su medijski sadržaji ostavljani na savest medijima i onda dobijemo onu izjavu 'nabodi ga, dobro je za šer'", rekla je Gligorijević i objasnila situaciju do koje je došlo:
"Taj čovek kog treba 'nabosti' je ujak devojčice koji je u tom trenutku nosio žutu jaknu, što je jasan signal da on učestvuje u potrazi i pretrazi terena. Čovek koji je pod povišenim emocijima za svojom sestričinom i ima razumnu molbu kada kaže 'nemojte mi snimati kuću'. Ali ne, 'nabodi ga' jer je 'dobro za šer', 'nabodi ga' da bismo mi dobro zaradili. Na tom snimsku se pojavljuje jedna meštanka koja je u jednoj rečenici održala lekciju kako mediji treba da se ponašaju: 'Vi ćete nama pomoći tako što ćete skloniti odavde'", ističe i dodaje da ne možemo naći jedan etički princip koji je suština koja pravi razliku između etičkog i neetičkog izveštavanja, te da nije poenta samo ono što ćemo objaviti ili izgovoriti već i ono što ćemo prećutati u znak poštovanja prema porodici.
Krstić podseća da mediji u razvijenim demokratijama plaćaju jako visoke kazne zbog kojih će se dva puta zapitati da li će nešto da urade.
"Ovde verovatno postoji neka računica po principu 'nema veze, platiću 200-300 hiljada dinara, to mi ništa ne znači, mogu da nastavim dalje'. Podsetiću vas, imali smo razlčite slučajeve u prošlosti i videli smo da i pored apela stručnjaka i ostalih koji se bave tom medijskom etikom, to nije urodilo plodom", rekla je.
Urednici i novinari treba da se stave u cipele te dece koja će danas-sutra pretraživati takve naslove, smatra Krstić.
"Urednici i novinari koji na taj način izveštavaju - ne možete da ih dodirnete, ne možete da ih okrznete ovim našim razgovorima da smo mi etički svesni. Ima gomila ljudi koji sede u medijima i koje to ne interesuje, važan im je samo profit i da dobiju ponovo pare da bilduju taj neki narativ koji je neprihvatljiv"
Gligorijević podseća da je naš Zakon o informisanju promenjen pre četiri meseca, ali da u njemu nisu ni taknuti delovi koji se tiču sankcionisanja.
"Naše ministarstvo ima mogućnost podnošenja prekršajnih prijava, a REM ima mogućnost privremene zabrane emitovanja programa. Nije teško izračunati kolika je dnevna zarada tih medija, a sama novčana kazna propisana od-do nije nikakvo efikasno sredstvo jer oni mediji koji najviše krše pravila, mogu da odvoje budžet za to. Hajde da se napravi neki raspon na koliko dana nećete moći da emitujete program, objavljujete novine ili vesti na sajtu. Govorim privremeno, nisam pobornik zabrana jer to može da odvede u nešto potpuno drugo. Da taj materijalni gubitak bude takav da se to oseti - žao mi je što moram tako da kažem, ali da zaboli. Mi godinama pričamo da su mediji dotakli dno, a sada vidimo da je ono pokretno. Nisu dovoljni apeli jer tu nema popravke, već samo sankcija može da pomogne", zaključuje Gligorijević u razgovoru za "Euronews Srbija".
Komentari (0)