Igre 
Izveštavanje o nestaloj devojčici "izgledalo kao i sam zločin": Čini se da ništa nismo naučili iz prethodne godine
Komentari05/04/2024
-17:37
Od kako se javnost zainteresovala za slučaj nestale devojčice u Banjskom Polju brojni mediji, a najviše pojedini tabloidi i njihovi portali širili su dezinformacije. Bilo je mnogo primera kršenja novinarskog kodeksa, a takve pojave su osudili ministarstvo nadležno za oblast informisanja i Savet za štampu. Stručnjaci ističu da deluje da nismo ništa naučili iz slučajeva od prethodne godine i poručuju da je važno da biramo izvore informisanja.
Jedna od prvih dezinformacija koja je objavljena glasila je da je Danka pronađena. Osim toga, pojedini portali su izveštavali o navodnoj odgovornosti majke, a preneta je i dezinformacija da je majka "guglala" granični prelaz između Srbije i Rumunije. Osim toga, prenošeno je i da je veštačenje njenog telefona navodno pokazlo da je ona obrisala mnogo poruka i poziva. Pisalo se i odnosu Dankine porodice s komšijama.
Određeni "influenseri" su tvrdili na društvenim mrežama da je majka prodala ćerku za određeni novac.
Novinari su juče na konferenciji pitali ministra ko je tabloidima prenosio informacije iz istrage, a ministar je podsetio da je zbog toga uhapšen jedan policajac.
Apeli i pozivi Ministarstva i Saveta za štampu
Oglasilo se Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, a ministar Mihailo Jovanović je u saopštenju pozvao medijske kuće i novinare da prilikom izveštavanja o ubistvu dvogodišnje devojčice postupe sa najvećom odgovornošću, poštovanjem i pažnjom.
"Važno je da se u ovim teškim trenucima vodi računa o dostojanstvu žrtve i njenih porodica, te da se izbegavaju bilo kakve spekulacije ili neproverene informacije. Molimo medije da se suzdrže od senzacionalističkog pristupa koji može dodatno uznemiriti javnost i narušiti privatnost porodice žrtve. U ovakvim situacijama, od esencijalne važnosti je da javnost bude informisana sa preciznošću i saosećanjem", istakao je.
Poručio je da je najvažnije da mediji poštuju Kodeks novinara i etičke standarde pružajući tačne i proverene informacije, istovremeno štiteći i dostojanstvo.
Povezane vesti
Takođe, Savet za štampu je pozvao juče novinare i urednike "da odmah prestanu sa skandaloznim, senzacionalističkim, uznemirujućim i sramotnim izveštavanjem o smrti dvogodišnje devojčice".
"Prenošenjem (tačnih ili izmišljenih) detalja zločina pojedini mediji danas su pogazili sve etičke standarde novinarstva, ali i osnovne norme pristojnosti i ljudskosti. Komisija za žalbe Saveta za štampu je na poslednjoj sednici iskazala duboku zabrinutost zbog izveštavanja koje je još pre nedelju dana bilo nedopustivo senzacionalističko i nedostojno, ali je danas doseglo novi, neshvatljivi, sunovrat", istaknuo je u saopštenju.
"Izveštavanje izgledalo kao i sam zločin"
Profesorka Fakulteta političkih nauka Milica Kulić kaže da je izveštavanje o nestaloj devojčici izgledalo "kao i sam zločin - monstruozno". Napominje da sada kada znamo epilog, "ako je stradalo dete kao što jeste, stradala je i njena porodica od strane novinara i od strane čitavog društva".
"Razumem znatiženju javnosti, razumem i novinarsku znatiželju. Nekako je to u prirodi novinarskog posla. Ali takođe razumem i neku meru i etiku koja ovu profesiju obavezuje", rekla je Milica Kulić z Euronews Srbija.
Dodaje da mnogo toga što smo videli u medijima proizilazi iz onoga što se moglo naći na društvenim mrežama, ali ističe da se to prelivalo u tradicionane medije, pa čak i na nacionalne frekvencije i u neke "uslovno pouzdane izvore".
"Pitanje je bilo u nekoj debati pre neki dan koja je bila inicirana događajima koji su obeležili prethodnu godinu - da li smo i šta naučili iz prethodne godine koja je takođe bila monstruozna i nezapamćena? Čini se da ništa nismo naučili. Ili da ono što smo naučili ne želimo da znamo. Monstruoznost nam se dešava. Ono što se nikad nije desilo, iznova nam se dešava. A mediji to, čini se, pothranjuju", upozorila je profesorka.
Dodaje da je nezgodno govoriti o medijima kao o jednoj grupaciji, zato što, kada se pozivamo na Kodeks novinara, onda pozivamo one ljude koji se već drže kodeska.
Povezane vesti
"Ovi koji se ne drže kodeksa, oni ne čuju bilo koga. Nikakvo gostovanje ili javna opomena ove vrste neće izmeniti njihov put i drugačije ga trasirati", navela je.
Na pitanje šta se postiže takvim izveštavanjem, odgovara da se postiže čitanost, ali ukazuje i da su se pojavile kampanje poput one "Nemoj da klikneš".
"To je uvek dobrodošlo, ali malo smo izmestili fokus. Mi sada opominjemo publiku da ne čitaju takav sadržaj, a ne opominjemo nekolicinu novinara, odnosno jedan broj redakcija da ne prave takav sadržaj. Takođe, ne opoiminjemo institucije - 'nemojte slati ovu vrstu informacija'. Ako nam je društvo došlo na ovu ivicu morlanog posrnuća, nemojte nas gurati sa te ivice", poručuje profesorka FPN-a.
Povezane vesti
"Važno je da biramo izvor informisanja"
Na pitanje kako filtrirati informacije i distancirati se od svega, a da istovremeno ne izgubimo empatiju, psihološkinja Ana Mirković kaže da je to jako teško.
"Kada se desi ovakva situacija, ljudska radoznalost zaista dobija tu dimenziju da želite da saznate što više. Juče je trendovao na društvenim mrežama taj apel da se ne klikće na razne izvore informacija. Mislim da to može da bude jedan od načina", navela je Mirković za Euronews Srbija.
Napominje da je jako važno da biramo ko je izvor našeg informisanja i ukazuje da tabloidi imaju senzacionalističke vesti koje nikome ne doprinose.
"Čak i ona osoba koja klikće na to dobija izvesnu dozu toksičnosti. Ide u stanje mentalne neravnoteže. Ja sam u situaciji da pratim konverzacije među ljudima koji govore da ne spavaju danima i noćima, da su užasno uznemireni. Jedan od uzroka uznemirenosti je ta hiperstimulacija porukama koje ljduski mozak i ljudska duša ne mogu da svare. Zato je jako važno da biramo gde ćemo se informisati, da biramo kredibilne izvore informacija i da ne zagrizemo te udice koje imaju za cilj samo da ukradu našu pažnju i uzmu ono najružnije iz ljudske prirode", rekla je Mirković za Euronews Srbija.
Dodaje da moraju da postoje neke kolektivne mere i poručuje da postoje zakoni i regulatorna tela.
"Ovo se dešavalo prethodnih deset dana u našoj zemlji i godinama unazad, to je nešto što ne sme da se dozvoli. Mora da im se ukine status medija, neka budu blogeri, teoretičari zavere, ljudi koji imaju jasnu agendu da kontaminiraju ovo društvo, ali ne možemo da ih zovemo medijima", rekla je i dodala da ima mnogo ljudi sa niskim indeksom medijske pismenosti koji ne znaju da razlikuju pravu od lažne informacije.
S druge strane, kaže da se svako od nas trudi da pronađe neke lične mehanizme odbrane.
"Uvek savetujem da se okrenete razgovoru sa ljudima koji vam daju neku dozu dobre energije, ili šetnji. Ali kada se desi neka ovakva situacija, ono što je racionalno pada u drugi plan, nekako nas emocije preplave i jako je teško ostati imun na se što se dešava", kaže Ana Mirković.
Preporuka za vas
Komentari (0)