Igre 
Najava ukidanja moratorijuma podgrejala temu o nuklearnoj energiji: Kada bi Srbija mogla da dobije prvu elektranu?
Komentari05/04/2024
-19:29
Po završetku prvog nuklearnog samita u Briselu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović govorili su o potencijalnoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji. Prošlo je skoro četrdeset godina od nuklearne katastrofe u Černobilju, a stručna javnost u značajno manjoj meri postavlja pitanje da li nam je uopšte potrebna nuklearka, već ko bi je gradio, da li je bolje da se opredelimo sa modularne ili tradicionalne reaktore i koliko vremena nam je potrebno da obučimo stručnjake.
Da Srbija razmatra uvođenje većeg broja malih modularnih reaktora za upotrebu nuklearne energije, najavio je predsednik Vučić nakon samita u Briselu, koji su organizovale Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Kraljevina Belgija.
Ipak, predsednik je naglasio da se radi o skupim projektima, i da je Srbija zainteresovana za izgradnju "bar četiri mala modularna reaktora, što je investicija od oko 7,5 do osam milijardi evra", za šta je, kako kaže, potrebna podrška vodećih država EU. A osim para, Vučić je naglasio da nam nedostaju i stručnjaci.
Tanjug/STR
Da nemamo adekvatan kadar, saglasna je ministarka Đedović Handanović koja je napomenula da izgradnja takvog postrojenja nije "kratkoročan projekat", te kada bismo sada počeli da radimo na tome, nuklearna energija bi bila dostupna u Srbiji najranije 2039. godine.
"Svakako ćemo pričati sa nosiocima tehnologija jer zavisite od te tehnologije u kojoj meri i na koji način mogu da nam pomognu da dođemo do neophodnog finansiranja. Ali moramo da obezbedimo kadar u našoj zemlji, to je najbitnije“, izjavila je tom prilikom ministarka energetike.
Slovenija i Hrvatska ukinule Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana, Srbija još uvek nije
Da bismo uopšte govorili o izgradnji nuklearnih postrojenja, neophodno je da postoje zakonski preduslovi za to jer je u Srbiji i dalje na snazi Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana iz 1989. godine koji je donet tri godine nakon katastrofe u Černobilju.
Zakon je izglasala Skupština Jugoslavije, a raspadom bivše države, ova odredba je ukinuta u susednoj Sloveniji i Hrvatskoj.
Povezane vesti
Ipak, u Srbiji i dalje važi moratorijum na izgradnju ovih objekata, a nakon samita u Briselu, Vučić je govorio o mogućoj promeni zakonskih okvira, ali je rekao i da smo otvoreni za saradnju sa svima - od Belgijanaca i Francuza do Rusa i Amerikanaca.
Tanjug/STR
"Moraćemo da menjamo zakone i da krenemo pre svega za male modularne reaktore, ali i da razmišljamo o tradicionalnim nuklearkama koje su najbolji izvor energije", poručio je iz Brisela Vučić.
Slavko Dimović sa Instituta Vinča kaže za Euronews Srbija da ne bi trebalo dovoditi pregovore i razmišljanje o ukidanju moratorijuma sa složenom geopolitičkom situacijom nakon sukoba u Ukrajini, jer do toga bi došlo i da nije bilo sukoba, s obzirom na to da je struje sve manje, a potrebe su sve veće.
"Stanovništvo sveta je konačno postalo svesno da klimatske promene, koje su zapravo posledica emitovanja ugljen-dioksida u atmosferu, efekta staklene bašte i da su najveći zagađivači termoelektrane, osnovno fosilna goriva. Napuštanjem fosilnih goriva traži se alternativa. Vmamo dva pravca razmišljanja - jedan je nedostatak električne struje, a drugo je kako da spasimo planetu", objašnjava Dimović.
Ko bi i gde gradio nuklearnu elektranu u Srbiji?
Ukoliko bi se, po ukidanju moratorijuma, odlučili za izgradnju prve nuklearne elektrane u našoj zemlji, postavlja se pitanje ko bi bio izvođač, a BBC na srpkom podseća da ovo nije prvi put da Vučić govori o potencijalnim elektranama u Srbiji, te da je o tome pre tri godine razgovarao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
A 2019. godine, prilikom posete Putina Srbiji, dve zemlje su potpisale 21 sporazum, od kojih su se dva odnosila na oblast nuklearne energije.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Euronews Srbija da postoji "klub zemalja" koje su sposobne da izgrade nuklearnu elektranu, navodeći da u tom poslu prednjače ruski Rosatom koja je najveća firma za nuklearni inženjering, ali i preteča svih firmi "Westinghouse" iz SAD.
profimedia
Povezane vesti
"Poznati snabdevači su Francuzi, Belgijnaci, nekada je to bila i nemačka kompanija Simens, kada je reč o proizvodnji, ali pitanje je da li danas to može. Svakako među onima kojisu sposobni da proizvedu nuklearni reaktor su kineske, ali i koreanske i japankse firme", nabraja Zdravković.
On naglašava da za takav poduhvat nisu potrebni nikakvi naši stručnjaci, već da kompletan posao obavljaju navedene kompanije, po sistemu "ključ u ruke".
Energetičar pojašnjava da je nuklearna elektrana po svojoj prirodi termoelektrana, što znači da je za njen rad neophodna velika količina vode.
Povezane vesti
"To znači da bi se ona gradila na nekoj velikoj reci, verovatno na Savi ili Dunavu, eventualno Velikoj Moravi", navodi on.
S druge stane, Dimović kaže da odluka s kim ćemo graditi nuklearku zavisi od toga koji ponuđač pruži povoljnije kreditne uslove uz druge pogodnosti saradnje.
"Možda je lakše početi od regionalne saradnje i kupovine akcija neke od postojećih nuklearnih elektrana kao što je, recimo, elektrana Pakš u Mađarskoj. To bi rešilo pitanje za jedan određen vremenski period koji bi se iskoristio za obuku i revitalizaciju postojećih kadrova", navodi Dimović.
Kako do kadrova?
Osim finansija, i predsednik i ministarka su naglasili da nam nedostaju kadrovi, tačnije da ih gotovo uopšte nemamo. Sa time su saglasni i sagovornici Euronews Srbija.
Predsednik Naučnog odbora Društva termičara Srbije Miodrag Mesarović, kaže za Euronews Srbija da je upravo zbog moratorijuma koji je na snazi gotovo pola veka - naša zemlja je zakasnila sa pripremom kadrova, jer je zabrana smetala mladima da u većoj meri upisuju studije koje su usmerene na ovu oblast.
Posebno naglašava da je važno da se ova oblast oživi na našim univerzitetima kako bismo imali domaće kadrove.
"Ovdašnja školovanja su u stvari svedena na nekoliko kurseva na Mašinskom fakultetu i na ETF-u, to nije dovoljno. Mi smo imali ozbiljan program inženjerskog obrazovanja na ETF-u, samo za nuklearnu energetiku. Oni su nas posle toga probrali, pa su nas slali u inostranstvo da praktično sve to usavršimo praktičnim radom, da se na nekim način specijalizujemo i mi smo pomogli da se Krško napravi", ističe naš sagovornik.
Profimedia
Iako je ministarka energetike naglasila da pre 2040. nije moguće da imamo nuklearnu energiju u Srbiji, Zdravković objašnjava da je za takav poduhvat potrebno značajno manje vremena, navodeći primer Belorusije u kojoj je kompanija "Rosatom" nedavno izgradila elektranu za svega osam godina.
U tom smislu, stručnjak za energetiku naglašava da bismo za to vreme mogli da iškolujemo neophodan kadar.
"U vreme koje je potrebno da se izgradi nuklearka, mi bismo mogli da iškolujemo mašinske elektroinženjere. Potrebno je poslati jednog inženjera na dve godine prakse u bilo koju nukelarku u okruženju ili bilo gde u svetu i oni bi nakon toga bili osposobljeni za rad u elektrani", pojašnjava Zdravković.
U prilog tezi o brzini izgradnje nukelarke, Zdravković podseća da je nuklearna elektrana u Krškom započeta sa gradnjom 1975, a šest godina kasnije je bila na mreži, te da je već 1983. bila u komercijalnoj upotrebi.
profimedia
Da je kadrovski problem brzo rešiv, saglasan je i Dimović koji naglašava da se ne radi o problemu koji se rešava decenijama, već da je moguće rešiti i za tri godine.
"Kada se potpiše ugovori ili neka vrsta predugovora sa nekim ko će graditi elektranu u našoj državi, ta država će biti odgovorna i za obuku kadrova. Pa onda ide međunarodna saradnja, ide regionalna saradnja, ide povratak naših stručnjaka iz inostranstva kojih ima. I ima naravno mladih kadrova koji završavaju studije na Beogradskom univerzitetu, koji nemaju prilike u ovom trenutku da se bave nuklearnom problematikom", objašnjava Dimović.
Ipak, Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a kaže za naš medij da u Srbiji apsolutno ne postoji baza stručnjaka sposobnih i obrazovanih i dovoljno iskusnih da nadziru te radove.
"Dakle, pomisliti da ćemo mi da iznajmimo i da dovedemo kako tehnologije, tako usluge nadzora, projektovanja i dopremanja goriva je prosto nezamislivo", naveo je Kalmar.
Tradicionalne ili modularne elektrane?
Govoreći o potencijalnim elektranama na našoj teritoriji, Vučić je spomenuo da se razmatra da to budu modularne elektrane. Međutim, naši sagovornici smatraju da bi tradicionalne nuklearke bile bolja opcija.
"Modularni reaktori nisu u komercijalnoj upotrebi, ne znam zašto bismo se odlučili na takav potez. Uprkos tome, tradicionalne elektrane takođe imaju veće proizvodne kapacitete", kaže Zdravković.
Mesarović je takođe skeptičan kada je ovaj tip elektrane u pitanju.
"To su u stvari isti ovi veliki reaktori, samo sa manjim kapacitetom i sa, nažalost, slabim karakteristikama, sa većim investicijama po instalisanom kilovatu i sa dosta skupljim troškovima goriva, naglaša Mesarović.
Tanjug/AP/Michael Probst
"Bojim se da ne žurimo sa ovim malim modularnim reaktorima jer oni su još uvek nekomercijalno zreli. Obično se računa da neka nova tehnologija treba da sačeka jedno 15 godina da dostigne komercijalnu zrelost kako bi mogli sa sigurnošću da je kupite. Kao što kupujete auto, jer želite proveren model", jasan je naučnik.
S druge strane, Dimović se zalaže za izgradnju konvencionalnih, ali i modularnih elektrana u našoj zemlji, navodeći da obe opcije imaju svoje pogodnosti.
"Modularni reaktor je jeftiniji. On jeste bezbedniji. On generiše manje nuklearnog otpada. S druge strane, taj proces hlađenja nuklearnog reaktora, koji je glavni da ne bi došlo do nuklearnog akcidenta je znatno smanjen. On može da se izgradi u područjima koja nisu gusto naseljena. Taj aspekt zaštite životne sredine i zdravlja ljudi je intenzivniji. Ali on daje znatno manju količinu instalisane energije. To znači negde pet puta manje od konvencionalnog reaktora. To su sad nezahvalne procene koliko košta i to u zavisnosti od zemlje sa kojom potpišemo ugovor. Ali, on ne može dugoročno da zadovolji energetske potrebe ukoliko se napuste fosilna goriva. Može da bude samo dodatak i verovatno početak, zato što je mnogo lakše instalirati modularni reaktor nego zidati elektranu zapravo sa livade", objašnjava Dimović.
Srbija je već okružena nuklearnim elektranama
To što Srbija nema nuklearnu elektranu ne znači nužno da je u potpunosti bezbedna. Na svega 240km od Beograda nalazi se nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj sa četiri aktivna reaktora, a u planu izgradnje su još dve.
Dva reaktora će izgraditi i susedna Rumunija u sklopu postojeće elektrane Černa Voda. U Bugarskoj više od 30 godina aktivno rade Kozloduj 5 i 6, a pored gašenja prva četiri reaktora početkom 2000-ih, uveliko se najavljuju 7. i 8. pogon.
Bugarske vlasti su uspele da sprovedu političke odluke i pronađu sredstva za završetak gradnje 2 davno najavljena nuklearna postrojenja elektrane Belene.
Jedina nuklearka u kojoj se nikada nije zabeležio incident od kada postoji je Krško na granici Slovenije sa Hrvatskom.
Euronews
Prema mišljenju Zdravkovića, potpuno je besmisleno govoriti o bezbednosti, jer samo u našem komšiluku, odnosno u okolnim zemljama, postoji nekoliko aktivnih elektrana.
"Hrvatska planira da izgradi nuklearku na Dunavu, koja će biti bliža Novom Sad i Beogradu, nego Zagrebu. Oni ne grade na Dunavu zato što nas navodno ne vole, već zato što je potrebna velika količina voda za hlađenje reaktora", objašnjava energetičar, navodeći da bi izgradnja nuklearke Srbiji donela pored ekoloških i energetskih i finansijske benefite.
"Samo Krško je u poslednjih 40 godina zaradilo više desetina milijardi evra, a mi smo odustali od proizvodnje nuklearki", ukazuje naš sagovornik.
profimedia
Kalmar smatra da je glavni problem faktor bezbednosti i upravljanja istim, jer kako kaže, za Srbiju najisplativije bilo okrenuti se obnovljivim izvorima energije.
"Mali reaktori, smatra se da imaju nešto manju opasnost, međutim, sa tim široko rasprostranjenim klimatskim promenama, kao što su velike suše, vi ćete imati situaciju da ćete morati da gasite nuklearne reaktore. Srbija ima potencijal, to je isključivo hidroenergija kao kičma celog sistema koja će onda da reguliše uz upotrebu solara, vetra koji mora biti izgrađen na održivi način i verovatno postoje potencijali na nekim mestima i za biomasu", navodi Kalmar.
S druge strane, Dimović je mišljenja da alternativni izvori mogu da zadovolje enegetske potrebe "amiša i mormona", te da je za prosperitet i razvitak neophodno znatno više energije.
"Alternativni izvori energije uz sve povoljne meteorološke parametre i uz ogromne investicije može da zadovolji 30 odsto ukupnih energetskih potreba u državi Srbiji", objašnjava stručnjaka sa Instituta "Vinča", zaklučivši da je za suverenitet jedne zemlje neophodna energetska nezavisnost, a da je ona jedino moguća razvojem nuklearne tehnologije.
Komentari (0)