Igre 
Jedemo upola manje hleba nego pre, a sve smo gojazniji: Zašto je to tako?
Komentari31/03/2024
-10:15
Najvažnija životna namirnica izgleda da je u poslednje vreme postala upola manje važna jer istraživanja pokazuju da jedemo skoro duplo manje hleba u odnosu na 2006. godinu. Istraživanje takođe pokazuje da se hleb manje prodaje u mestima gde su primanja po glavi stanovnika veća, ali stručnjaci postavljaju pitanje - da li zaista jedemo manje hleba i kakvog je on danas kvaliteta?
"Svaki sto je samo STO – dok se na njega ne stave hleb, voda i so. A kad se na sto stave hleb, voda i so – svaki sto postaje PRESTO", ovo je jedna od brojnih izreka i poslovica koje je kulturolog Dimitrije Vujadinović sakupio u knjizi posvećenoj hlebu "Hleb u poslovicama i izrekama naroda sveta".
Poznato je da je motiv hleba prisutan u mnogim pesmama, poslovicama, pričama. Međutim, iako ga u jezičkim formama, nažalost i u psovkama, ima u izobilju, podaci kažu da ga u sve manjoj meri ima na trpezama.
Pixabay
Ako se osvrnemo oko sebe - ima ga više nego ikad, u bilo koje doba dana, na svakom ćošku. Od hleba sa belim brašnom, sa celim zrnom, ražanog, ječmenog, ovsenog, kukuruznog, pa sve do francuskog bageta ili italijanske ćabate.
Ko jede više hleba, a ko peciva?
Ipak, statistika je neumoljiva i kaže da u poslednjih sedamnaest godina (od 2006. do 2022.) prosečna godišnja potrošnja hleba po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je sa 91.5 kg na 48,58 kg, odnosno za 42.92 kilograma (47 odsto), navodi se u izveštaju udruženja Žitounija, u koji je Euronews Srbija imao uvid.
Iz udruženja su došli do zaključka da razlog za smanjenu potrošnju hleba treba tražiti, između ostalog, u padu broja stanovnika, jer je u navedenom periodu u kom je rađena analiza, broj stanovnika u našoj zemlji se smanjio za oko milion.
Ova računica se ne odnosi na peciva, kažu za Euronews Srbija iz udruženja, navodeći da po njihovoj slobodnoj proceni - prosečna godišnja potrošnja peciva po glavi stanovnika iznosi oko 10 kilograma.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Povezane vesti
Istraživanje takođe pokazuje da hleb nije samo "klasna stvar" u smislu vrhova stabljika pšenice, već i "klasna stvar" u sociološkom, ali i ekonomskom pogledu. Jer, najveći pad potrošnje hleba u Srbiji zabeležen je u mestima sa najvećim BDP-om po glavi stanovnika - u Beogradu i AP Vojvodini.
Pa je tako zaključak studije da oni koji imaju veća primanja jedu manje hleba, ali zato jedu više peciva.
"Tamo gde je platežna sposobnost stanovništva veća, veća je potrošnja, a tamo gde je manja, tu je potrošnja peciva manja", piše u izveštaju, uz napomenu da se u razvijenim regionima jede više od deset kilograma peciva, dok je konzumacija pekarskih proizvoda u manje razvijenim delovima ispod navedenog proseka.
Manja potrošnja hleba, a više gojaznih
Sa tezom da se hleb manje jede zbog pada broja stanovnika, saglasan je i Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije, navodeći da se oko 400.000 vekni godišnje manje konzumira.
"Odrastao čovek u proseku pojede oko 400 grama hleba dnevno. Deca više jedu pecivo - lepinje, somune, sendvič kifle, jer im je to obrok. Pšenično brašno se troši u sličnim količinama kao i ranije, samo je struktura potrošnje drugačija, zavisno od toga šta se pravi", ističe Pralica, prenosi RTS.
Ipak, ako jedemo sve manje hleba - šta onda jedemo, pita se ekspertkinja za ishranu Jagoda Jorga, navodeći da tu postoji jedan paradoks, jer postoji trend da jedemo sve manje hleba, a da imamo sve više gojaznih.
E-Stock/Dimitrije Goll
Ona za Euronews Srbija kaže da je nedavno gledala jedno istraživanje za Veliku Britaniju, gde takođe postoji trend smanjenja unosa hleba po glavi stanovništva, ali da je pritom došlo do duplo većeg unosa pirinča i krompira u istom periodu.
Povezane vesti
"Ako bismo ozbiljno posmatrali trendove u ishrani, morali bismo da uzmemo u obzir celu grupu skrobnih namirnica, pa bismo na osnovu toga mogli da utvrdimo šta taj trend znači. Na osnovu toga bismo znali da li smo smanjili unos skrobnih namirnica ili smo samo promenili vrstu i to veoma često u korist nutritivno loših namirnica", objašnjava Jorga.
Kakvog je kvaliteta hleb koji jedemo?
Sa sadašnjom potršnjom od oko 48 kilograma hleba po stanovniku godišnje, Srbija je na nivou većine evropskih zemalja. U vrhu su Nemci i Česi, jer hleb se nalazi na visokoj lestvici njihovih prehrambenih navika. Istovremeno Britanci godišnje pojedu 37, Amerikanci 17, a Indijci svega 1,75 kilograma hleba godišnje, prenosi RTS.
Dobra ishrana uvek podrazumeva unos dobrih, kvalitetnih namirnica, bilo da se one zovu hleb, voće ili meso, kaže naša sagovornica,a navodeći da podatak o potrošnji hleba po glavi stanovnika sam po sebi ne znači ništa, jer "ako pogledamo sve pekarske proizvode i testenine, hleb je najbolja namirnica, pogotovo ako je od celog zrna pšenice".
Tanjug/Strahinja Aćimović
Povezane vesti
"Kad je hleb kvalitetan, odnosno kad je napravljen onako kako receptura za hleb podrazumeva, a to je voda, brašno, so i kvasac, bilo da je u pitanju divlji kvasac ili kiselo testo ili običan kvasac, onda je hleb je izuzetno dobra, namirnica, u smislu unosa vlakana i nekakvih B vitamina", ukazuje nutricionistikinja, dodajući da hleb koji obično jedemo sadrži brojne sastojke koje ga čine štetnom namirnicom.
"Kada je hleb lošeg kvaliteta, kada se sastoji od belog rafinisanog brašna, koje nije samo po sebi problem, i kada je u hleb dodata masa različitih aditiva koji njegovu strukturu bitno menja i ako pogledate način na koji ga žvaćemo, onda hleb kao takav nije dobra namirnica", kaže Jorga.
Iako iz Žitounije kažu da jedemo oko deset kilograma peciva po glavi stanovništva godišnje, izbor pekarskih prozvoda nikada nije bio veći, ali stručnjaci kažu da njihov kvalitet ne prati rast ponude.
"Trend kvaliteta pekarskih proizvoda kod nas ide strmoglovo nadole. To ne važi samo za hleb nego upravo za sve druge pekarske proizvode koji su onda opterećeni dodavanjem raznih masnoća koje su izvor transmasti...", nabraja naša sagovornica.
Jorga navodi da smo nekada bili "nacija koja ima dobre i kvalitetne proizvode u toj grupi namirnica", počev od hleba i kifli pa sve do pita i kiflica, te da se danas prodaju prizvodi koji se promovišu kao zdravi, ali da su i oni upitnog kvaliteta.
E-Stock/Dimitrije Goll
"Sami hlebovi su postali - ja to zovem kopita sa masom nekih semenki, dodatim uljem, raznim začinima itd. I to se prodaje po nekoj visokoj ceni i tretira kao nešto jako zdravo što po definiciji ne mora da bude", objašnjava nutricionistkinja.
S druge strane, iz Unije pekara Srbije navode da za većinu specijalnih vrsta hleba koje se sada više konzumiraju pšenično brašno se meša sa drugim vrstama, ali učestvuje sa 30 do 50 procenata, uz podatak da se samo pet do sedam odsto specijalnih vrsta hleba proizvodi bez pšeničnog brašna.
Komentari (0)