Euronews Centar: Kako se izboriti sa zavisnošću od video-igrica i koji su mitovi o veštačkoj inteligenciji? Vučić uručio paraolimpijcima državnu zastavu koju će nositi u Parizu

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Društvo

Kolike su marže na prehrambrene proizvode u Srbiji i ko uzima više - veliki trgovinski lanci ili male prodavnice?

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Nova ekonomija

22/03/2024

16:40

Kolike su marže na prehrambrene proizvode u Srbiji i ko uzima više - veliki trgovinski lanci ili male prodavnice? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Pitanje svih pitanja - zašto su domaći prehrambeni proizvodi uglavnom skuplji u Srbiji nego u inostranstvu i ko je za to odgovoran, do sada nema adekvatan odgovor, ali dodatno svetlo na ovu temu sada baca Republički zavod za statistiku, koji je za potrebe Vlade Srbije sproveo Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i Istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije od 1. juna do 1. novembra 2023. godine.

Egzaktne brojke nacionalne kancelarije za statistiku pokazuju da je stopa bruto marže koju trgovci na malo ostvaruju na prehrambenim proizvodima iznosila 14,9% prošle godine.

Stopa koju su ostvarili proizvođači bila je 3,6 puta veća i iznosila je 54,1%.

Stopa bruto marže trgovine na malo dobija se tako što se najpre prihod od prodaje proizvoda umanji za nabavnu vrednost te robe. Potom se dobijeni rezultat podeli sa nabavnom vrednošću (u računici se ne uzima u obzir PDV).

Kod proizvođača se od prihoda od prodaje gotovog proizvoda oduzmu direktni materijalni troškovi proizvodnje (troškovi za sirovinu, pomoćni materijal i gorivo i energija). Potom se dobijeni rezultat podeli sa direktnim materijalnim troškovima.

Osim podatka o prosečnoj marži sa sve posmatrane subjekte koje je istraživanje obuhvatilo, oni su razvrstani i u dve grupe "Vodećih 20" i "Ostali".

"Vodećih 20" imaju 83 odsto udela na tržištu

Dvadeset vodećih subjekata u trgovini na malo (Vodećih 20) imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su samo prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto.

Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe "Vodećih 20" iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto.

Кod grupe "Ostali" prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.

"S obzirom da unutar grupe ‘Vodećih 20’ nisu zabeležena značajnija odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama posmatranih proizvoda, više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako sa domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije", navodi se u analizi RZS-a.

Istovremeno, kako navodi RZS, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda (visoke cene inputa u proizvodnji i niska ekonomija obima).

Kakve su marže za pojedinačne proizvode?

Zavod za statistiku dao je i pregled bruto marže i profitne stope proizvođača u ključnim granama proizvodnje hrane. Podaci pokazuju da su proizvođači pekarskih proizvoda i testenine u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8%. Slede proizvođači ulja i masti – 93,5%, a treći su prerađivači voća i povrća – 67,09%.

RZS objašnjava da je uočeno da oni proizvođači koji imaju visok udeo indirektnih troškova (troškovi plata, proizvodnih usluga i ostalih troškova) beleže visoke stope bruto marže.

Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoje bitne razlike između grupe "Vodećih 20" i grupe "Ostali", u visini ostvarenih bruto marži po posmatranim grupama proizvoda.

Izuzetak su sveže meso i riba gde grupa "Ostali" ima veću maržu, dok kod ulja i masti, kao i kafe, subjekti iz grupe "Vodećih 20" beleže veće marže u odnosu na ostale subjekte izvan ove grupe.

Najveće razlike u visini bruto marži uočene su u kategoriji svežeg mesa, pre svega kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile).

Naime, grupa "Vodećih 20" ostvarila je prosečnu stopu marže od -5,1 odsto za sveže praseće meso, odnosno -0,5 odsto za pileće meseo, dok su "Ostali" ostvarili bruto maržu od 14,1 odsto, odnosno 15,6 odsto.

Isti je slučaj i sa ribom u prometu. Grupa "Vodećih 20" beleži prosečnu stopu marže od 4,0 odsto, dok grupa "Ostali" beleži 21,4 odsto. Кod pastrmke, prosečna stopa marže iznosi 15,8 odsto u grupi "Vodećih 20", dok je kod grupe "Ostali" ona oko 35 odsto.

"Ovakve razlike je moguće objasniti time da grupu ‘Vodećih 20’ čine zapravo veliki trgovinski lanci i s obzirom da je reč o vrlo osetljivoj robi kratkog roka trajanja, subjekti iz ove grupe zapravo prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju sa nižim maržama kod ovih i sličnih proizvoda. Za razliku od grupe ‘Vodećih 20’, u ostalim subjektima izvan ove grupe zastupljene su i male specijalizovane trgovine (mesare, ribarnice i slično), koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda (riba, meso). Istovremeno, ova grupa subjekata nema prostora da niske i negativne marže diversifikuje na druge grupe proizvoda, kao što je to slučaj kod velikih trgovinskih lanaca", navodi se u analizi.

"Vodećih 20" imaju veće marže na maslac i kafu

Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, dok je minimalna visina bruto marže koja je zabeležena za maslac bila 9 odsto.

Najniži raspon u kretanju visine marže zabeležen je kod šećera, sa maksimalnom stopom bruto marže od 17,7 odsto, nasuprot minimalnoj od 1,9 odsto.

Proizvodi kod kojih grupa "Vodećih 20" ostvaruje veće marže u odnosu na ostale subjekte koji ne pripadaju ovoj grupi, jesu maslac i kafa. To se može objasniti raznovrsnijom ponudom ove kategorije proizvoda (širim asortimanom), postojanjem sopstvenih trgovinskih marki, povoljnijim uslovima nabavke od dobavljača (niži troškovi nabavke)...

Za crveni krompir kod "Vodećih 20" prosečna stopa bruto marže bila je 18,6 odsto, dok je kod "ostalih" bila 24,1 odsto. Prosečna bruto marža na pasulj kod "Vodećih 20" bila je 25,1 odsto, a kod "Ostalih" 21,4 odsto.

Za domaći sir, meki, u kriškama (bez fete) prosečna bruto marža bila kod "Vodećih 20" je bila 27,2 odsto, a kod "Ostalih" 31,9 odsto.

Kada je reč o kokošjim jajima (A klasa, težina 60‒65 grama) prosečna bruto marža kod "Vodećih 20" bila je 19,9 odsto, a kod "Ostalih" 23,6 odsto.

Za sterilisano mleko (masnoće 2,8 odsto) prosečna stopa bruto marže je kod vodećih 20 subjekata u trgovini na malo bila 12,9 odsto, a kod ostalih 12,1 odsto. Za jogurt (2,8‒3,2 odsto) mlečne masti kod "Vodećih 20“ prosečna bruto marža bila bila je 17,6 odsto, a kod "Ostalih" 16,6 odsto.

Za kiselo mleko (2,8‒3,2 odsto mlečne masti) prosčena stopa bruto marže kod "Vodećih 20" bila je 26,9 odsto, a kod "Ostalih“ 19 odsto.

Prosečna bruto marža za margarin za mazanje iznosila je 28,4 odsto kada je reč o "20 vodećih" trgovinskih lanaca, a 22,5 odsto kod "Ostalih". Za maslac je prosečna stopa bruto marže kod "Vodećih 20" iznosila 34,8 odsto, a kod "Ostalih" 21,8 odsto.

Prosečna stopa bruto marže za mlevenu kafu je kod "Vodećih 20" bila 20,8 odsto, a kod "Oostalih" 18 odsto.

Inače, stopa bruto marže proizvođača povećana je u odnosu na 2022. kada je iznosila 51,29%.

Republički zavod za statistiku dao je i presek prosečne stope bruto marže za najznačajnije prehrambene proizvode.

Najviša stopa bruto marže zabeležena je kod prodaje maslaca – 33,6%, a iza njega je svinjska mast – 30,3%. U top 5 su i domaći sir – 28,3%, margarin za mazanje – 27% i kiselo mleko – 25,4%.

S druge strane, na prasetini se gubi novac, a najniže stope su na piletini – 0,5%, šaranu, šećeru i svinjskom mesu.

Zaključak istraživanja

U zaključku istraživanja navodi se da su "inflatorni pritisci snažniji u proizvodnji prehrambenih proizvoda nego u trgovini na malo". Kako se navodi, u najvećoj meri potiču od visokih troškova proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, a koji su osnovna sirovina. Visoki troškovi tako su se prelili na više nabavne cene u trgovini.

Iako RZS ukazuje da je na smanjenje doprinosa cene hrane ukupnoj inflaciji uticao pad troškovnih pritisaka u proizvodnji i transportu, kao i uvoz jeftinijih sirovina, ova institucija ukazuje na potrebu otklanjanja sistemskih problema u poljoprivredi i agroindustriji.

Kada je reč o poljoprivredi, RZS navodi da se sistemska pitanja ostaju ne samo nerešena nego se i produbljuju, posebno u stočarstvu.