Lečenje preko interneta je opasno, svaki drugi stanovnik Srbije uzima lekove na svoju ruku

Starija populacija u Srbiji koristi više lekove od proseka Evropske unije, pokazalo je najnovije istraživanje zdravlja stanovništva Srbije koje je objavio Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut". Posebno zabrinjava što se lekovi u Srbiji piju na svoju ruku.

U Srbiji je 83 odsto starijeg stanovništva (od 65 do 74 godiine) koristilo lekove koje im je lekar propisao dve nedelje pre istraživanja, dok je prosek u zemljama Evropske unije 78,1 odsto.

Prema podacima EUROSTAT-a, koji su korišteni za uporednu analizu, lideri u potrošnji medikamenata u Evropi su Česi gde je u posmatrane dve nedelje lekove koristilo 89,4 odsto starijih građana, dok su najracionalniji u potrošnji Rumuni sa 55,2 odsto.

"Upotreba lekova i medicinskih sredstava je porasla u poslednjih nekoliko decenija, što može biti problem društva koje stari. Međutim, to ukazuje na aspekte pristupačnosti, kvaliteta, ali i povećanja troškova zdravstvene zaštite", navedeno je u istraživanju Batuta.

Posebno zabrinjava podatak da je skoro svaki drugi stanovnik u Srbiji (45 odsto), tokom dve nedelje pre istraživanja, samoinicijalno uzimao lekove, biljna sredstva ili vitamine koje mu nije propisao lekar.

Lekove na svoju ruku značajno više uzimaju žene, stanovnici Beograda, gradskih naselja, najobrazovaniji i najimućniji.

Opasno uzimanje lekova na svoju ruku

Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije kaže za Euronews Srbija da su pojedinci skloni da procene da će lek koji je pomogao njihovim komšijama, rođacima ili prijateljima pomoći i njima i da na svoju ruku krenu da ga koriste.

profimedia

Napominje da pacijenti često konsultuju Internet i na osnovu reklamnih preporuka ili "iskustava pacijenata" sa različitih internet portala, sami sebi propisuje terapiju, što je podjednako opasno.

"Uvek treba imati na umu da je pravi lek za pacijenta onaj koji mu je propisan od strane lekara ili kod određenih zdravstvenih stanja, farmaceuta, na osnovu urađene procene pacijentovog zdravstvenog stanja. Tada je lek i cela terapija usklađena sa samim zdravsvenim stanjem pacijenta, njegovim godinama, polom, težinom, kao i drugim bolestima od kojih pati, ukoliko ih ima.Takođe, od lekara odnosno farmaceuta pacijent dobija informaciju o pravoj dozi leka, načinu uzimanja leka, potencijalnim interakcijama sa određenom hranom i potrebi da se ona ne konzumira tokom terapije, što je sve važno za efektivnost terapije", pojasnila je Šipetić.

Ističe da uzimanje lekova na svoju ruku može dovesti do toga da se zdravstveni problem maskira i pacijent suviše kasno javi kod lekara i započne sa adekvatnim lečenjem. Može doći do pojave neželjenih reakcija koje pacijent ne prepoznaje i koje mogu da mu ugroze zdravlje.

Opasne su i moguće interakcije već propisane terapije sa lekovima uzetim na svoju ruku, koje mogu da pojačaju ili umanje dejstvo propisane terapije, što opet vodi pogoršanju zdravlja.

U pandemiji povećana potrošnja antibiotika

Istraživanje Instituta Batut odnosi se na zdravlje stanovništva u 2019. godini. Istraživanjem nije obuhvaćen period pandemije koronavirusa.

Tokom epidemije došlo je do velikog porasta potrošnje antibiotika. Lekari kažu da je bilo primera da pacijenti dođu u zdravstvenu ustanovu sa već uključenom antibiotskom terapijom. Na društvenim mrežama šeruje se terapija za kovid - 19 u kojoj su i ti medikamenti.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) potrošnja pojedinih antibiotika tokom epidemije, koji se izdaju u apotekama, povećana je i do sedam puta, dok je potrošnja tih lekova koji se daju u bolničkim uslovima povećana i do deset puta. Posebno zabrinjava povećana potrošnja "rezervnih antibiotika".