Igre 
Događaji koji su potresli društvo: Koje su mere sprovedene posle masovnih ubistava u maju prošle godine?
Komentari05/02/2024
-18:28
Nakon dve masovne pucnjave koje su se desile maju prošle godine u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i u selima u okolini Mladenovca, Vlada Srbije je usvojila brojne mere, ali neke od njih još nisu ugledale svetlost dana.
Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objasnio je za Euronews Srbija da je razlog u tome što je velik broj mera represivnog karaktera i podrazumeva izmene određenih zakona, a to se, navodi, u prethodnom Skupštinskom sazivu nije dogodilo.
Stanković kaže i da se od mere koja podrazumeva spuštanje starosne granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina najverovatnije odustalo zato što Vlada nije dobila pozitivan odgovor od stane evropskih zvaničnika, dok se, sa druge strane, po njegovom mišljenju od mere testiranja đaka na narkotike odustalo, jer je reč o osetljivoj meri koja zahteva mnogo resursa.
"Način na koji su mere donete i uopšte neki ciljevi koji su postavljeni nam govori da je ipak bilo političkih interesa kako bi se što pre zadovoljila i umirila javnost nakon velikih tragedija 3. i 4. maja. To što veliki deo mera nije sproveden nam i potvrđuje taj politički interes. Da su ove mere doneli ljudi koji su profesionalni iz oblasti javne bezbednosti, prosvete i pravosuđa verovatno da bi one bile i donete. Međutim, to se nije desilo i njihovi efekti na kraju ostaju upitni", rekao je Sanković.
Neke mere stopirala Evropska komisija?
On navodi da donošenje nekih mere, koje su najavljivane, zapravo podrazumevaju kompleksniju proceduru, reagovanje viših instanci, pa je zbog toga došlo i do ovakvih rezultata.
"Na primer, Vlada je u zvaničnom saopštenju navela da je pisala Evropskoj komisiji u vezi spuštanja krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina, međutim nakon toga nije bilo više reči. Verovatno da iz EK nije stigao neki pozitivan odgovor, a razlog je taj da ne postoje dokazi da bi se tim spuštanjem uticalo preventivno", objasnio je on.
Kako kaže, sporne mere su bile i obavezni testovi na narkotike u školama i pooštravanje kazni za pružaoce medijskih usluga koji ne poštuju propise.
Povezane vesti
"Što se tiče obaveznih testova na narkotike u školama, i to je dosta intruzivna i osetljiva mera koja zahteva puno resursa. Verovatno da se zbog toga od nje i odustalo. Prepušteno je individualnim slučajevima i školama da te probleme rešavaju na svoj način, ali to sistemski nije uveden. Takođe, što se tiče pooštravanja kazni za pružaoce medijskih usluga, moguće je da je tu bilo i nekog političkog upliva kako se one ne bi zaista povećale i ne bi sprovodile u potpunosti", smatra on.
Kako kaže, istraživanje koje je ovim povodom sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku zaključuje da većina mera nije sprovedena.
"Mi smo koristili različite izvore podataka i različite metode. Krenuli smo najpre od zvaničnih saopštenja vlade nakon 3. i 4. maja. Koristili smo izjave gostovanja zvaničnika, ali i praktičara i stručnjaka, medijske izvore i istraživačke priče. Potom smo sproveli istraživanje javnog mnjena i na kraju smo koristitli i neke statističke podatke o kriminalitetu i o događajima nasilja i o događajima u vezi sa oružjem, kako bismo uporedili trendove pre i posle", rekao je on.
Kako je izgledala realizacija mera nakon masovnih ubisatva?
Nakon dva masovna ubistva u Ripnjaru i selima okolini Mladenovca, prošle godine vlada Srbije usvojila je brojne mere. Ovo su mere su usvojene odmah nakon Ribnikara:
- Moratorium na izdavanje dozvola za vatreno oružje,
- Kontrola ljudi koji već imaju dozvolu,
- Kontrola rada streljana,
- Kazne za ljude koji omoguće maloletnicima i drugima da dođu u posed oružja i da ih obučavaju,
- Razmatrana je i mogućnost spuštanja starosne granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina,
- Razmatrano je i poštravanje kazni za medije koji promovišu nasilje,
- Uvođenje obaveznih testova na narkotike u školama,
- Formiranje saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja i radne grupe za bezbednost dece na internetu.
Nakon masovnog ubistva u Mladenovcu, Vlada Srbije ponovo je reagovala i usvojila sledeće mere:
- Oštiriji uslovi za držanje i nošenje oružja,
- Javni poziv za predaju registrovanog i neregistrovanog oružja,
- Strože kazne za krivična dela koja se tiču oružja i sankcije za učenike koji krše zabranu unošenja alkohola, droga, oružja i slično.
Istraživanje Centra za bezbednosnu politiku pokazuje da su samo neke sprovedene. Među njima je kontrola rada streljana, nakon čega su podnete četiri prekršene prijave. Takođe, formirao se i Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, kao i radna grupa za bezbednost dece na internetu.
Uveden je moratorijum za lovačko oružje na dve godine, ali je ipak ukinut u oktobru prošle godine.
Povezane vesti
Za osam nedelja, koliko je trajao javni poziv za predaju oružja, predato je više od 80 hiljada komada oružja. U svakoj školi tokom trajanja nastave, uvedeno je prisustvo policajaca.
Sa druge strane, sprovođenje nekih mera još uvek traje. Među njima su moratorijum za izdavanje dozvola za vatreno oružje traje do maja 2025.
Takođe, prema dostupnim informacijama, kontrola ljudi koji već imaju dozvolu za držanje oružja, završena je u novembru, ali ishod nije saopšten.
Povezane vesti
Nije poznato ni šta se dešava sa revizijom izdatih dozvola za oružje, niti da li su pooštrene sankcije za učenike koji krše zabranu unošenja alkohola, droga i drugog, a rokovi za sprovođenje ovih mera su istekli.
Sedam mera uopšte nije ni sprovedeno. Pojedine mere imale su rokove za sprovođenje koji su odavno istekli. To su: inkrimanacija dela za posed i obuku oružjem, smanjenje granice krivične odgovornosti, sankcije za mlade, testovi na narkotike, oštriji uslovi za oružje.
Veliki bezbednosni remont u Češkoj: Šta Kakav je plan nakon maskara na Univerzitetu Pragu?
U Češkoj se takođe krajem prošle godine desila nezapamćena tragedija.Fakultet umetnosti Karlovog univerziteta u Pragu suočio se 21. decembra sa napadom naoružanog čoveka koji je ubio 14 ljudi, ranio 25 drugih, a zatim izvršio samoubistvo.
Ovaj napad bez presedana uzdrmao je čitavo društvo i izazvao potrebu za velikim bezbednosnim remontom. Univerzitet, koji je osnovao Karlo IV 1348. godine, jedan je od najstarijih u Evropi i sada traži najbolji način da spreči da se ovakve situacije ponove.
Menadžer za bezbednost Karlovog univerziteta Ota Slama kaže za Euronews da se u sam univerzitet i dalje dosta ulaže u svakom smislu i da je reč o velikom kompleksu.
"Karlov univerzitet ima skoro 190 zgrada, od kojih su neke potpuno nove, završene prošle godine ili će biti završene ove godine. Istovremeno, imamo građevine stare nekoliko stotina godina, kao što je ovaj istorijski Karolinum iz 14. veka", rekao je Slama.
Zato, dodaje, mere bezbednosti moraju biti fleksibilne kako bi se mogle prilagoditi svakoj zgradi.
"Sistem ranog upozorenja, koji Karlov univerzitet sada testira, sposoban je da pošalje SMS, poziva telefone na određenoj lokaciji i može istovremeno da pokrene ili evakuaciju ili automatsko zaključavanje, odnosno dostavlja informacije svima na lokaciji kako da se ponašaju u tom trenutku", rekao je on.
Kako je objasnio, dalji naglasak se zatim stavlja na pravilan odgovor kriznih štabova u fazi nakon mogućeg napada ili vanrednog stanja. Međutim, konkretne mere za povećanje bezbednosti širom države ministar unutrašnjih poslova će krajem juna dostaviti Vladi.
Preporuka za vas
Komentari (0)