Igre 
Šta ako požar izbije u tržnom centru ili na radnom mestu - kolika je svest građana o tome kada i kako treba da reaguju?
Komentari11/02/2024
-08:01
Tokom januara požari u većim objektima bili su jedna od vesti koje su obeležile mesec u Srbiji - po drugi put, za dve godine, goreo je Tržni centar u Bloku 70 na Novom Beogradu, u istom delu grada požar je izbio i u tržnom centru Enjub, u centru grada gorela je i zgrada "Borbe, a dosta posla imali su i vatrogasci na Zlatiboru gaseći požar koji je izbio u bolnici Čigota.
Međutim, nije samo subjektivni osećaj da je više požara. I statistika pokazuje da vatrogasci imaju više posla nego obično. Ove godine bilo je u Srbiji više od 1.300 požara. Od toga 755 na građevinskim objektima. Najmanje 200 ljudi je spaseno i evakuisano. Samo iz Čigote 130 ljudi, piše RTS.
S tim u vezi postavljaju se dva pitanja: koliko su ljudi svesni kako sve do požara može da dođe i kako tačno treba da reaguju ukoliko osete dim ili se oglasi alarm za uzbunu, na primer na radnom mestu ili tržnom centru?
Prof. dr Vladimir M. Cvetković sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu kaže za Euronews Srbija da je dosadašnja praksa pokazala da građani često nisu dovoljno edukovani o uzrocima i posledicama požara nezavisno od mesta gde se to dešava. Kaže da se često susrećemo sa situacijama u kojima se edukacija ograničava na prolazak kroz testove u okviru firmi, dok se stvarna svest o ozbiljnosti situacije čini nedovoljnom.
Zbog toga ne izneađuje činjenica da kada se prvi put oglasi alarm za uzbunu, ljudi ne reaguju odmah onako kako bi trebalo.
"Čak i kada se aktivira alarm, često primetimo nedostatak adekvatne reakcije, što ukazuje na potrebu za poboljšanjem svesti o važnosti brze i pravilne reakcije u slučaju požara. Edukacija o preventivnim merama, pravilnom postupanju u vanrednim situacijama i razumevanje stvarnih rizika predstavljaju ključne elemente koji nedostaju u opštoj svesti naših građana u vezi sa požarnom bezbednošću", kaže on.
Profesor Cvetković dodaje i to da apsolutna bezbednost od požara, u praktičnom smislu, ne postoji, i da postoje različiti uzroci za to.
Povezane vesti
"Požari su složeni događaji koji mogu nastati iz različitih uzroka i koji se mogu proširiti na različite načine. Iako se preduzimaju brojne preventivne mere i koraci zaštite od požara, potpuna eliminacija rizika nije realna", kaže profesor Cvetković.
Printskrin/Tanjug video
Kako dodaje, postizanje visokog nivoa bezbednosti od požara podrazumeva implementaciju odgovarajućih mera, poput instalacije sistema za detekciju dima, automatskih sistema za gašenje požara, obuke ljudi za pravilno postupanje u hitnim situacijama, pravilne projektovanje i izgradnju objekata s fokusom na požarnu sigurnost, i redovno održavanje opreme.
"Uprkos svim naporima, postoje nepredvidite okolnosti koje mogu da izazovu požar. Stoga se umesto potpune bezbednosti, cilj obično postavlja kao smanjenje rizika i efikasna reakcija u slučaju požara kako bi se minimalizovale štete i zaštitili životi", objašnajva on.
Kako izgleda procedura ukoliko do požara dođe?
Kako su na udaru mogućeg požara stambeni objekti, jednako su na udaru i brojne kompanije, hoteli, tržni centri, kao i svi objekti u kojima se okuplja veći broj ljudi. Zbog toga je, kažu stručjnaci, oprez neophodan.
Menadžer održavanja Andrej Cupać objasnio je za RTS da javni i veći objekti imaju svoj način kao reaguju ukoliko dođe do opasnosti od poažra.
Kada sa, kaže, aktivira protivpožarni sistem, na centralnom računaru u posebnoj prostoriji postoji signal koji dobija Tehnička služba održavanja, koja 24 časa nadgleda objekat. Na lice mesta odlazi dežurni radnik i proverava situaciju.
"Ukoliko je lažni alarm, resetuje ga. Ukoliko je manji požar, gasi ga protivpožarnim aparatom ili hidrantskom mrežom. Ako je veliki, odmah aktivira ručni javljač požara, oglasi se sirena i čuje se glasovna poruka koja daje informaciju da svi moraju da napuste objekat", rekao je on za RTS.
Povezane vesti
Profesor Cvetković objašnjava za Euronews Srbija da je važno da nadležni u objektu znaju kako treba da postupe ukoliko dođe do požara, da je to zahtevna procedura i da takođe zahteva određenu obuku.
Kako dodaje, obuku vode odgovarajuća pravna lica shodno Zakonu o zaštiti od požara. Obuka obuhvata sve zaposlene i sprovodi se neposredno po njihovom stupanju na rad, najkasnije u roku od 30 dana od dana zapošljavanja.
"Lica koja obavljaju zadatke vezane za zaštitu od požara mogu proći osnovnu obuku i praktičnu proveru znanja unutar pravnog lica u kojem su zaposlena. Obuka treba da se fokusira na opšte principe zaštite od požara, kao i na specifičnosti vezane za delatnost pravnog lica. Program osnovne obuke donosi poslodavac ili rukovodilac državnog organa, organa autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva", kaže on.
Povezane vesti
Kako dodaje, obuka je obavezna za sve zaposlene u skladu sa zakonom, a provera znanja vrši se periodično.
"Zakon propisuje da subjekti koji spadaju u prvu, drugu i treću kategoriju rizika od požara obavezno moraju posedovati Plan evakuacije i smernice za postupanje u slučaju požara, koji su obavezni istaknuti na vidljivom mestu. Subjekti u trećoj kategoriji rizika od požara donose Plan evakuacije i smernice za postupanje u slučaju požara u skladu s odredbama člana 28. Zakona o zaštiti požara", dodao je profesor Cvetković.
Kontrola u zavisnosti od kategorije
Nenad Jocić, načelnik Uprave za zaštitu od požara Sektora za vanredne situacije, rekao je za RTS da se svaki objekat kontroliše u zavisnosti od kategorije.
"Postoje objekti koji su najugroženiji od požara i to su objekti prve kategorije – skladišta nafte i gasa. Objekti druge kategorije su škole, vrtići, bolnice, tržni centri. Ostali objekti, ne svi, poput stambenih spadaju u treću kategoriju ugroženosti od požara", naveo je Jocić.
Prema njegovim rečima, objekti prve kategorije kontrolišu se jednom godišnje, objekti druge kategorije dva puta godišnje, a treće jednom u pet godina.
Jocić kaže da se prošle godine dogodilo 22.000 požara, a na objektima koji su u nadzoru Uprave za zaštitu od požara bilo je 190 požara, što je manje od jednog procenta i nije bilo poginulih. Kako kaže, ostalo su požari u domaćinstvima koji se dešavaju iz najbanalnijih razloga.
Kada je reč o požaru u Tržnom centru u Bloku 70, koji se dogodio nedavno, ali i pre dve godine, Jocić kaže da je inspekcija izašla na teren krajem 2022. godine, posle prvog požara.
Euronews
Tada je izrečena zabrana držanja zapaljivog materijala i plinskih boca, kaže Jocić i dodaje da zabrane nisu ispoštovane i da je pokrenut zahtev za prekršajni postupak koji je u toku.
"Ne postoji svest o zaštiti od požara. Naši inspektori ulaze u objekte koji ničemu ne služe i koji samo mogu da se upale. Nije poenta samo obezbediti protivpožarni aparat, nego znati i rukovati njime", kaže Jocić i napominje da u Srbiji radi 145 inspektora, a u Beogradu 21, sa rukovodiocima 26, što nije dovoljno. On je najavio je akciju koja će trajati mesec dana u kojoj će se kontrolisati bolnice i restorani brze hrane.
Postoji li kod nas bezbedonosna kultura?
Na pitanje da li kod nas postoji bezbedonosna kultura i moguće li je preduprediti je, profesror Cvetković kaže da nas čeka dosta posla oko ovog pitanja.
"Promocija svesti o budućnosti je ključna. Nekoliko je koraka kako bi se moglo pomoći u njenom unapređenju: organizovanje kampanja, radionica i seminara kako bi se građani informisali o rizicima i preventivnim merama", kaže on i dodaje da edukacija treba da bude prilagođena različitim uzrastima i društvenim grupama i da vežbe i simulacije prve pomoći mogu da poboljšaju spremnost građana da adekvatno reaguju u hitnim situacijama.
"Potrebno je da se kreiraju kampanje koje se fokusiraju na važnost poštovanja bezbednosnih mera i pravilnog postupanja u različitim scenarijima. Ovo može uključivati distribuciju informativnih materijala putem medija, društvenih mreža i lokalnih zajednica; aktivno uključivanje građana u lokalne inicijative, volonterske projekte i slično", objasnio je on.
Kako je dodao i savremena tehnologija takođe može značajno da doprinese širenju inforamacija ali i porukama da se reaguje na vreme, ukoliko je to potrebno.
"Implementacija modernih tehnoloških rešenja, poput mobilnih aplikacija za upozorenja, onlajn platformi za obuku ili pametnih sistema u domaćinstvima, može dodatno poboljšati bezbednosnu kulturu", rekao je profesro Cvetković.
Komentari (0)