"Crvena lampica" u mnogim centrima za socijalni rad: Čak osam nema nijednog socijalnog radnika, 17 radi bez psihologa

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

26/01/2024

09:14

"Crvena lampica" u mnogim centrima za socijalni rad: Čak osam nema nijednog socijalnog radnika, 17 radi bez psihologa - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Broj predmeta u centrima za socijalni rad (CSR) povećava se iz godine u godinu, dok se sa druge strane smanjuje broj zaposlenih. Već je odavno upaljena crvena lampica, koja upozorava da u centrima za socijalni rad nema ko da radi. To je potvrdio izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) gde stoji da osam centara za socijalni rad nema nijednog socijalnog radnika, 21 centar radi bez pravnika, 17 bez psihologa, a 57 bez ijednog pedagoga.

Zvuči neverovatno ukoliko se zna da je postojećim normativima propisano da 50 odsto zaposlenih u centrima za socijalni rad moraju biti socijalni radnici. Država je 2020. godine dala saglasnost da se zaposle 142 izvršioca, 2021. godine 36 izvršilaca i u 2022. godini zaposleno je 108 izvršilaca. Međutim, sve je to bilo nedovoljno da se nadomesti nedostajući kadar.

Izveštaj DRI odnosi se na period 2020-2022. godine, a revizori navode da se u proteklom periodu menjala uloga centara za socijalni rad, ali da se nije radilo na jačanju njihovih kapaciteta, obezbeđivanju usavršavanja stručnih radnika, zapošljavanju novih kadrova.

Analiza je pokazala da su najviše opterećeni centri za socijalni rad u regionu Južne i Istočne Srbije, zatim Vojvodine, Kosova i Metohije, Šumadije i Zapadne Srbije i Beograda. Opterećenost je merena na osnovu prosečnog broja korisnika koji imaju i prosečnog broja zaposlenih.

DRI je ukazao i da je prevaziđeno važeće pravilo po kojem broj stanovnika diktira broj zaposlenih u centrima za socijalni rad, jer veći broj stanovnika ne podrazumeva i veći broj korisnika ovih ustanova.

U izveštaju se navodi i da u određenim centrima za socijalni rad još rade zaposleni koji nemaju odgovarajuće licence, da se bez plana odlazi na stručno usavršavanje, dok su u 100 centara supervizori ujedno i voditelji slučaja. Ukazuju i da se inspekcijski nadzor u ovim ustanovama delimično obavlja.

Prema podacima Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti trenutno u sistemu socijalne zaštite nedostaje oko 1.700 ljudi, a samo u centrima za socijalni rad oko 600 stručnih radnika - socijalnih radnika, psihologa, pedagoga, specijalnih pedagoga, pravnika.

Divac: Nezadovoljni platama, statusom, uslovima

Rada Divac, predsednica UO Asocijacije centara za socijalni rad Srbije kaže da oni na taj problem ukazuju godinama, da su zaposleni u centrima nezadovoljni platama, statusom, uslovima u kojima rade.

"Reviozori su utvrdili stanje u centrima za socijalni rad i sada bi država trebala da reaguje na taj izveštaj. Prvo da se poboljšaju kadrovski, zatim prostorni uslovi za rad", kaže Divac za Euronews Srbija.

Dodaje da mnogi misle da se rad centara za socijalni rad svodi na deljenje jednokratne pomoći materijalno ugroženim porodicama ili pojedincima. Retko ko, kako kaže, sagleda kompleksnost posla koji je dodeljen centrima za socijalni rad. A centrima je dodeljeno da rešavaju pitanje starateljstva nad decom, smeštaj dece bez roditeljskog staranja, usvojenje, rešavanje pitanja socijalno ugroženjih, a sve veću ulogu imaju i kod porodičnog nasilja, vršnjačkog nasilja...

"Dražava treba ozbiljno da se pozabavi socijalnom zaštitom, a pre svega socijalnom zaštitom koja je usmerena na centre za socijalni rad. Ogromu oblast pokrivaju centri za socijalni rad, to je ozbiljan posao za koji treba ozbiljan rad i iskustvo. U centrima za socijalni rad svi stručni saradnici moraju da imaju fakultetske diplome, da imaju licence, što zahteva dodatno znanje", navela je ona.

Veljović: Neophodno hitno reagovati

Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti slaže se da centri za socijalni rad imaju važnu ulogu u sistemu socijalne zaštite i dodaje da su oni danas zatrpani predmetima, a da zaposlenih ima sve manje.

Smatra da će se za dve godine, ukoliko država nešto hitno ne preduzme, zatvarati centri za socijalni rad, jer neće imati ko da radi.

"Osnovni razlog što svi beže iz CSR su male plate za veoma odgovoran posao. Mi imamo najnižu cenu radu. Čak i sa ovim povećanjem nama je i dalje najniža cena rada. U socijalnoj zaštiti nosioci posla su stručni radnici (socijalni radnici, psiholozi, pedagozi), a medicinske sestre imaju najveću cenu rada. To je poražavajuće, ali je tako", priča Veljović za Euronews Srbija.

Nonsens je, smatra ona, da psiholozi, socijalni radnici, defektolozi koji rade u zdravstvenim ustanovama, u školama imaju veću platu nego kolege sa istim zvanjem u socijalnoj zaštiti.

"Centri za socijalni rad su zatrpani predmetima. Izvršioci imaju po 400 do 500 kompleksnih predmeta. I taj broj se stalno povećava. Sa druge strane plate su male. Zato ljudi odlaze iz socijalne zaštite. Zapošljavaju se u kompanijama kao PR-ovi, ili odeljenjima za ljudske resurse, zatim u zdravstvu, školama, pa čak odlaze da rade i u trafikama jer je manja odgovornost za sličan novac", navela je ona.

Prema podacima Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti osnovna plata socijalnog radnika bila je do sada 82.000 dinara, a sa povećanjem trebalo bi da bude 92.000 dinara. Toliko u sistemu socijalne zaštite primaju i pravnici, psiholozi, pedagozi.