"Hiljadu predmeta na jednog zaposlenog": U Srbiji postoje centri za socijalni rad bez socijalnog radnika i psihologa

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

31/03/2023

17:30

"Hiljadu predmeta na jednog zaposlenog": U Srbiji postoje centri za socijalni rad bez socijalnog radnika i psihologa - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Slučajevi zatočene devojčice iz Mirijeva, ali i deteta iz Vršca koga je otac udavio u kanti zbog narušenih odnosa sa suprugom, uznemirili su javnost u Srbiji i ponovo u fokus stavili rad centara za socijalni rad. Okolnosti pod kojim je došlo do to toga da devojčica nestane iz vidokruga sistema se još utvđuju. Utvrđuje se i zašto centar za socijalni rad nije vršio praćenje porodice u poslednje tri godine. Da li je i kakvih propusta bilo, trebalo bi da utvrdi nadzor koji će ispitati pojedinosti ovog slučaja.

Sagovornici Euronews Srbija kažu da centri imaju važnu ulogu u sistemu socijalne zaštite, ali da su danas zatrpani predmetima, a da zaposlenih ima sve manje. Trenutno u sistemu socijalne zaštite nedostaje oko 1.700 ljudi, a samo u centrima za socijalni rad oko 600 stručnih radnika - socijalnih radnika, psihologa, pedagoga, specijalnih pedagoga, pravnika, podaci su Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti.

Zvuči neverovatno, ali upućeni kažu da postoje centri za socijalni rad koji nemaju socijalnog radnika ili koji nemaju psihologa, pa i pravnika. To je za Euronews Srbija potvrdio specijalista za socijalna prava Dragan Vulević.Laički gledano to je isto kao da imamo školu, bez učitelja.

Socijalni radnik, psiholog, specijalni pedagog su stručne osobe koje mogu da vode predmet. Pitanje je kako centri uopšte funkcionišu bez njih. Vulević smatra da se taj problem mora hitno rešavati.

"Po mojim saznanjima u centrima za socijalni rad ima 1.630 psihologa, pedagoga, socijalnih radnika, pravnika i specijalnih pedagoga. U obrazovanju ih imate 2.735 od predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Kada bi se te snage udružile to je velika moć, koja bi se stekla. Postavlja se pitanje zašto ljudi beže iz socijalne zaštite, beže u zdravstvo i obrazovanje. Da li je tamo teže ili malo lakše", pita se Vulević.

Dodatni problem je što su resursi za rad kojima raspolažu vrlo ograničeni, te često nemaju službeno auto, gorivo, kancelarijski materijal. U manjim sredinama, situacija je još alarmantnija. Da bi obišli ugroženu porodicu i uverili se o stanju na terenu često pešače kilometrima.

Veljović: "Hiljadu predmeta na jednog zaposlenog"

Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti kaže za Euronews Srbija da na problem ukazuju godinama, ali da nema reakcije nadležnih. Sistem socijalne zaštite, kako navodi, u poslednjih nekoliko godina napustilo je dosta ljudi, jedni zbog ostvarivanja uslova za penziju, drugi zbog loših uslova rada i sve većeg pritiska.

"Oni koji su ostali da rade ne mogu više da izdrže taj obim posla. Pre dva dana kolega iz jednog centra za socijalni rad mi je rekao da mu je u prvom kvartalu delegirano 400 zahteva. To znači da će za godinu dana da ima više od 1.000 predmeta. Da li jedan čovek može da isprati do kraja šta se dešava na svakom njegovom predmetu, ukoliko ih ima godišnje više od 1.000. Ne može da stigne ni da ih pogleda, a kamo li da ode na teren i da proveri šta se na terenu dešava. To je nemoguće", kaže Veljović.

Koliko je situacija alarmantna navela je primer Vršca. Po sistematizaciji Centar za socijalni rad u tom gradu treba da ima 17 stručnih radnika da bi se obezbedio kvalitet usluge, a ima ih pet.

Dodaje da se materijalni troškovi svake godine smanjiuju, da često nemaju službeno vozilo, gorivo, kancelarijski materijal, da rade u skučenim uslovima.

"Mi ne možemo da funkcionišemo bez službenog vozila, bez goriva, kancelarijskog materijala. Sve su to preduslovi da bi nešto bilo kvalitetno i dobro odrađeno. To iziskuje sredstva koja su sve manja i manja. U manjim sredinama to je potpuni kolaps", priča ona.

Da je situacija u sistemu socijalne zaštite alarmantna i da je odavno upaljena "crvena lampica" smatra i Dragan Vulević, bivši savetnik ministra za socijalna pitanja.

"Imate centre koji nemaju nijednog socijalnog radnika, centre koji nemaju nijednog psihologa, koji nema pravnika. Kako mogu da funkcionišu kvalitetno? Zakonska je obaveza da centri moraju da imaju nekoliko profila - socijalnog radnika, pravnika, psihologa, pedagoga", naveo je Vulević za Euronews centar.

A sa kakvim se problemima suočavaju zaposleni u centrima za socijani rad najbolje znaju oni koji godinama rade u sistemu socijane zaštite. Jedna od njih je Rada Divac, predsednica UO Asocijacije centara za socijalni rad Srbije i diorektorka Centra za socijalni rad u Prijepolju. Ona kaže da je danas teško raditi u ustanovama socijalne zaštite.

"U centar za socijani rad niko ne uđe sa osmehom. Vi tu imate samo teške priče koje ostavljaju traga i na nama. Onda je jasno zašto ljudi beže iz sistema socijalne zaštite, jer zašto bi se bavili tim poslom kada mogu da rade u nekom drugom sistemu gde će biti manje opterećeni. Osim manjka radnika veliki problem je i loša koordinacija službi (centri za socijalni rad- tužilaštvo- policija). Postoji zakonska regulativa, po kojoj radimo i procedure po kojoj radimo, ali nekada nam sistem koordinacije nedostaje", navela je ona.

Veliki problem, smatraju predstavnici sindikata, su i zarade u sistemu socijalne zaštite. Tokom korone plate zdravstvenih radnika u sistemu socijalne zaštite su "odskočile", tako da je napravljen velikog jaza između njih i socijalnih radnika.