Igre 
"To je posebna vrsta ljubavi": Srbiji nedostaje oko 350 hraniteljskih porodica, kako da se taj broj poveća?
Komentari14/01/2024
-16:01
U Srbiji oko 4.000 hraniteljskih porodica pruža dom deci o kojoj se ne brinu njihovi biološki roditelji. Takvih porodica nedostaje još oko 350, podaci su Centra za porodični smeštaj i usvojenje. Porodica Novaković iz Bariča je pre više godina odlučila da postanu hranitelji i prošire svoju već veliku porodicu.
Pored tri biološka sina, Nataša i Toma Novaković, usvojili su nedavno još jednog dečaka, a dve devojčice kod njih su na hraniteljstvu. Shvatili su da žele da se odazovu tom pozivu, nakon što im je najmlađi sin doživeo kliničku smrt.
"Prosto smo rešili da to učinimo zajedno kao neku vrstu zahvalnosti što se naš sin spasio. Mislili smo da će to biti jedna devojčica, međutim na kraju se ispostavilo da su uglavnom dečaci bili na smeštaju kod nas. To se sve menja, to znači biti hranitelj, da ste stalno spremni na promene i na nove situacije koje dolaze", priča Nataša Novaković, hranitelj.
Objašnjava da hraniteljstvo vremenom ne postaje lakše, već naprotiv. Kaže da im najteže pada odlazak deteta iz kuće, ali svoj život ne mogu da zamisle drugačije.
"Mi smo probali jednom da prestanemo da budemo hranitelji. Prosto smo naučili da živimo tim hraniteljskim životom. To je ono što nas čini kao celinu", rekla je ona za Euronews Srbija.
Posebna vrsta ljubavi
Razlog zbog kog se više ljudi ne odlučuje na hraniteljstvo je u tome što verovatno misle da nemaju dovoljno vremena, smatra Nataša.
profimedia
"Takav nam je stil života da svi živimo dosta brzo i zbog posla i zbog svega, ali verujte mi sa decom na hraniteljstvu je totalno drugačije. To je posebna vrsta ljubavi koju ja ne znam kako bih mogla bilo kome da opišem dok se ne ohrabre i ne odvaže da sami to probaju", navodi.
Povezane vesti
Priča da je prelep osećaj kada je mališani, koji nisu njena biološka deca, nazovu mamom.
Iako biti hranitelj nije lako, kod Novakovića je kuća uvek puna društva i smeha.
Mirjana Novakov, v.d direktor Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd kaže da se još obrađuju podaci koliko dece tokom prošle godine nije uspelo da dobije hraniteljski smeštaj u Beogradu.
Objašnjava da sve zainteresovane osobe koje žele da postanu hranitelji podnose zahtev centrima za socijalni rad.
"Kada dostave svu neophodnu dokumentaciju, centri za socijalni rada upućuju nam zahtev za obuku. Obuka je dvofazni proces i traje tri meseca. Ne bavi se hraniteljstvom samo jedna osoba, već cela porodica. Izlazimo na teren da proverimo standarde o hraniteljstvu", kaže Novakov za Euronews Srbija.
Navodi da oko 30 odsto zainteresovanih kandidata otpadne, jer nisu mogli da prođu obuku i postanu hranitelji. Objašnjava da mali broj hranitelja postanu i usvojitelji, kao što je bio slučaj sa porodicom Novaković.
Hranitelj može biti i usvojitelj
"Ako na vreme hranitelji pokrenu tu aktivnost, ako to kažu savetniku, voditelju slučaja u centru za socijalni rad, podnesu zahtev, prođu obuku za usvojenje onda su i usvojenja moguća. Mnogi ljudi kažu 'oni godinama brinu o detetu i sada ne mogu da ga usvoje'. Međutim, ako za šest, sedam godina boravka deteta u hraniteljskoj porodici nisu podneli zahtev za usvojenje i to urade tek u trenutku kada krene procedura usvojenja, onda se ta porodica smatra nekompetentnim jer nije obezbedila detetu da na pravi način izađe iz porodice, jer to je i za dete trauma", navela je ona.
Povezane vesti
Upitana da li ima ljudi koji su spremni da postanu hranitelji samo zato što za to dobijaju novčanu nadoknadu, ona je rekla da se nada da novac nije motiv za hraniteljstvo.
"Obavezno se proverava koji su motivi kandidata da postanu hranitelji, kako razumeju hraniteljstvo, šta su naučili na obuci, da li sve to prihvataju...", rekla je ona.
Dodaje da su potrebe dece složene, a da je briga o tuđem detetu posebno izazovna.
Tanjug/MGSI/Đorđe Krstić
"Puno je posla pred nama. Ljudi nisu motivisani da se bave hraniteljstvom. Najveći broj hraniteljskih porodica imali smo 2012. godine. Neko ko razmišlja da postane hranitelj treba da proba. Svi hranitelji koji su odgajili po nekoliko dece, svako od njih kaže da to ne može novcem da se plati. I na kraju 28.000 dinara nije tako velika plata. Hranitelji koji brinu o deci ne rade to zbog para. Brinuti 24 sata o deci bez odmora, siguran sam da ne postoji novac kojim se to može da plati", rekla je ona.
Za razliku od Beograda u Nišu ima dovoljno hraniteljskih porodica. Centru za porodični smeštaj i usvojenje uspeo je da zbrine više hiljada dece.
Vera Petrović, supervizor u tom Centru kaže da je u Nišu 615 dece na hraniteljstvu koji su u 398 hraniteljskih porodica.
"Mi nemamo liste čekanja. Za sada zadovoljavamo potrebe centra. Naravno, što više kandidata za hraniteljstvo imamo usluga će bitri kvalitetnija", rekla je ona za Euronews Srbija.
Dodaje da su u saradnji sa resornim ministarstvom i UNICEF-om radili kampanju promocije hraniteljstva i da trenutno imaju 22 zainteresovane porodice koje treba da krenu na obuku.
"Imamo dve do tri obuke godišnje gde prođe deset do 15 porodica", navela je ona.
Ističe da je deci potrebna najveća podrška kada stigne u porodicu da se prilagodi, zatim kada se izmešta iz porodice i kada se osamostaljuje.
Navodi da se mali broj hranitelja odlučuje i da usvoji dete i da od 30 hraniteljskih porodica koje imaju, samo jedna se odlučila da usvoji dete.
Komentari (0)