Iz škole ne beže samo đaci, već i nastavnici: Sve manje brucoša na nastavničkim fakultetima, ko će učiti decu?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/01/2024

07:11

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Prosveta se već neko vreme suočava sa manjkom nastavničkog kadra. Godinama unazad slabo je interesovanje mladih za nastavničke fakultete. Taj trend se može videti na primeru Matematičkog fakulteta koji je 2018. godine upisalo 32 brucoša, a prošle godine samo troje. Slična situacija vlada i na ostalim nastavničkim fakultetima, na šta su upozorili njihovi dekani na nedavnom skupu u SANU.

Iz škole više ne beže samo đaci, već od pre nekoliko godina i nastavnici. Sve manje brucoša upisuje nastavničke fakultete, zbog čega je osam njihovih dekana formiralo platformu koja, između ostalog, predlaže uvođenje studentskih stipendija i povećanje plata, ali i povratak ugleda prosvetarima. Međutim, profesori ukazuju da je problem dublji i da njegov koren leži, kako u visokom obrazovanju koje školuje taj kadar, tako i u školama ga zapošljavaju.

"Ono što se najčešće dešava u visokom obrazovanju je pad kriterijuma. Upisujemo bilo koga ne vodimo računa o prijemnim ispitima, moramo prolaznost da povećamo po bilo koju cenu samo da bilo ko obezbedi opstanak tom fakultetu. Naše srednje stručne škole su dizajnirane prema privredi koja ne postoji i sad vas pitam kako ćete podici status nastavnika koji radi u školi koja nije potrebna", kaže prof. Vladica Cvetković sa Rudarsko- geološkog fakulteta.

Procena je da će za pet godina školama nedostajati oko 5.000 nastavnika. Profesor Cvetković navodi da će prekvalifikacija kadra biti jedno od rešenja.

"Neko krpljenje će se tu dogoditi, jer na fenomenu krpljenja funkcionise ovaj obrazovni sistem sve ove decenije", naveo je on.

Ipak, prosvetari svedoče da su lica specijalizovana za rad sa decom već u velikoj meri zamenjena nestručnim kadrom, neretko bez pedagoških i psiholoških veština.

I apsolventi na zameni

"Dati su predlozi da i apsolventi budu stručne zamene, a istovremeno to da bude njihova praksa. Neretko se ljudi povlače iz penzije, zamene koje su nestručne, recimo, inženjeri popunjavaju programe nastavnih predmeta", kaže Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Da problem postoji priznaje i Ministarstvo prosvete koje rešenje vidi u saradnji sa dekanima, ali i u pojačanoj samopromociji ugroženih fakulteta.

"Mi smo svesni da imamo manjak nastavnickog kadra i na tome moramo zajedno da radimo, da motivišemo brucose da upisuju ove fakultete i na tome zajedno sa dekanima osam fakulteta radimo na rešavanju tog problema nedostajućeg kadra u prosveti", kaže Aleksandar Jović iz Ministarstva prosvete.

Dekani sa druge strane poručuju da postoji volja Ministarstva da se problem reši, ali da je pitanje kojim će se tempom promene odvijati.

Roglić: Kompleksan problem

Prof. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta kaže da su pre Nove godine imali sastanak sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović i dogovoreno je da se uradi presek koliko nastavnika trenutno nedostaje po regionima i da se napravi projekcija šta škole čeka u narednih pet godina.

Dodaje da je problem kompleksan i da za interesovanje za prosvetu u znatnoj meri utiče položaj nastavnika u društvu, ali i ekonomski momenat.

Euronews TV

"Obe stvari su jako bitne za rešavanje ovog problema i za vraćanje tog zanimanja na poziciju koju je nekada imalo. Neke stvari mogu da se rešavaju brže, za neke je potrebno vremena. Od ministarke smo obavešteni da su potpisani sporazumi sa sindikatima o programiranom povećanju zarada. Međutim, ministarstvo prosvete ne može samo da reši ovaj problem", naveo je on.

Dodaje da u rešavanje tog kompleksnog problema mora da se uključi celo društvo, da se uključi Vlada Srbije, a posebno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo finansija.

Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa deficitom nastavničkog kadra. Međutim, ima i onih koje su to uspešno rešile, poput Finske. U Finskoj je posao nastavnika najatraktivniji i tamo je prestiž upisati nastavnički fakultet. Oni imaju dobru selekciju kandidata.

Dekani prirodno-matematičkih fakulteta predložili su da se uvedu dvopredmetni nastavnici. Gde bi jedan nastavnik predavao hemiju i biologiju, fiziku i hemiju, matematiku i informatiku.

"Moglo bi da se razgovara da to budu četvorogodišnji programi. Plašim se da ovo može da bude ozbiljan problem i u momentu kada nam zafali 5.000 nastavnika nećemo moći da ih pripremimo bez pet do deset godina", zaključio je on.