Igre 
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Badnji dan
Komentari06/01/2024
-08:41
Vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan, koji je i poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista.
Badnji dan ime je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak, koji seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.
Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer, na zapadu, zavisno od kraja, to su hrast ili bukva, dok se u smederevskim selima ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću, a domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori: "Dobro veče badnjače!". Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera.
Na treći dan Božića, na praznik Svetog Stefana, ova slama se po običaju nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.
Posipanje žitom na Badnji dan i Božić simbolizuje žito koje je Majka Božja, kada joj se rodio sin, bacala stoci koja je bila u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je Hrist ležao. Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hrist rodio na slami, u Vitlejemskoj pećini.
Povezane vesti
Patrijarh Porfirije dočekaće Božić sa srpskim narodom na KiM, u Pećkoj patrijaršiji. Na Božić ispred Hrama svetog Save tradicionalno će, posle liturgije, biti lomljena božićna česnica.
Preporuka za vas
Komentari (0)