Igre 
Može li se stati na put dojavama o postavljenim bombama? Privedeno sedam osoba, škole još čekaju Protokol o postupanju
Komentari25/12/2023
-17:02
Od početka godine u Srbiji je bilo više od 2.000 dojava o postavljenim bombama, najviše u obrazovnim ustanovama. Rekordan broj beleži se u decembru, kada je i Ministarstvo unutrašnjih poslova otpočelo sa međunarodnom akcijom hapšenja osumnjičenih. Privedeno je sedam osoba, od kojih je šestoro pušteno na slobodu.
I pored najava da bi na snagu mogao da stupi novi, prošireni Protokol o postupanju škola u ovakvim situacijama, nema naznaka da bi do konkretnijih rešenja moglo doći uskoro.
MUP je saopštio da je od početka školske godine primljeno 80 dojava u školama. Najviše dojava dobila je OŠ "20. oktobar" na Novom Beogradu, kod njih su pretnje stizale svakodnevno, a nekada čak i više puta u toku dana.
Dojave o bombama nisu samo stizale na mejl adrese škola, već i trećim licima. Dešavalo se da dojava stigne direktno policiji da su, recimo, u sve škole i vrtiće na Novom Beogradu postavljene bombe. Svaku pretnju policija je morala da proveri, objekat je morao da se isprazni i da ga pregleda KD ekipa. Đaci su gubili nastavu, a policija morala da angažuje dodatne snage samo za taj posao.
Ubrzo je krenula akcija pronalaženja i privođenja osumnjičenih, ali i njihovih roditelja jer se uglavnom radilo o maloletnim licima. Sve dojave o bombama bile su lažne.
Privođenja krenula od Novog Pazara
Nije lako detektovati odakle se šalju poruke o postavljenim bombama. Policija je 6. decembra otkrila dvojicu učenika u Novom Pazaru, za koje se sumnja da su slali mejlove školama o postavljenim bombama u tom gradu.
E-Stock/Časlav Vukojčić
Nekoliko dana kasnije, 11. decembra uhapšen je J.K. zbog lažne dojave da je u sportskoj hali Pendik tokom skupa Sandžačke demokratske partije postavljena bomba.
Povezane vesti
Četiri dana kasnije, 15. decembra, uhapšene su tri osobe, P.D. iz Odžaka, kao i J.M. i T.Č. iz okoline Zrenjanina. Narednog dana policija je identifikovala dvojicu 13-godišnjaka, za koje se sumnja da su duži period preko elektronske pošte koristeći servis anonimnosti slali poruke obrazovanim i drugim institucijama. Protiv njihovih majki su podnete krivične prijave.
Na kraju, 22. decembra policija je pronašla tri maloletne osobe od 14-15 godina, za koje se sumnjeva da su preko gejming platforme od prethodno privedenih maloletnika naručivali slanje dojave o bombama. Jedan od osumnjičenih je državljanin Bosne i Hercegovine. Protiv njih i njihovih roditelja su podnete krivične prijave.
Kako je uglavnom reč o maloletnicima, rukovodilac Odeljenja za maloletnike Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nataša Dubok objašnjava da je postupak regulisan prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica.
"Lica koja nisu navršila 14 godina, prema njima se ne mogu izreći krivične sankcije, niti primeniti mere koje su propisane u navedenom zakonu, jer su to krivično neodgovorna lica. S tim što tužilaštvo ima mogućnost da se obrati školi u kojoj su oni učenici i nadležnom gradskom centru za socijalni rad koji će preduzeti mere iz njihove nadležnosti", navela je Dubok za Euronews Srbija.
Škole u koje idu maloletnici mogu da pokrenu vaspitno-disciplinski postupak i shodno tome da izreknu odgovarajuću vaspitnu meru. Takođe, i centar za socijalni rad može da preduzme mere iz svoje nadležnosti.
Krivične prijave protiv starijih od 14. godina
Kod osoba od 14. do 18. godina Tužilaštvo pokreće krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu, a nakon sprovedenog postupka podnosi se predlog za izvršenje krivične sancije.
"Odluke koje se mogu doneti za lice između 14. i 18. godina, to su vaspitne mere koje mogu biti iz otvorene zaštite - sudski ukor, posebne obaveze, pojačani nadzor roditelja, pojačani nadzor od strane organa starateljstva. Takođe, mogu biti i zavodske mere kao što su vaspitne ustanove ili vaspitno-popravni dom", pojašnjava Dubok.
Povezane vesti
Koje će mere biti izrečene zavisi od ličnih i porodičnih prilika maloletnika. Ukoliko nisu adekvatne porodične prilike maloletnika, onda ide strožija vaspitna mera, kao što je, recimo, pojačani nadzor strane organa starateljstva.
"Koliko će da traje ta mera, to sve zavisi od saradnje maloletnika i roditelja sa organom starateljstva. Može da traje najmanje šest meseci, a najduže dve godine", navela je Dubok.
Maloletnici koji su krivično odgovorni, a u slučaju dojave o bombama, terete se za krivično delo izazivanja panike i nereda, a to je propisano članom 343, Krivičnog zakonika.
Povezane vesti
Tu jasno stoji "ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom".
E-Stock/Časlav Vukojčić
Još se navodi: "ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina"
Učenici slali dojave
Osnovna škola "20. oktobar" na Novom Beogradu najčešće je dobijala dojave o postavljenim bombama. Policija je detektovala da je među onima koji su slali lažne dojave i jedan učenik te škole.
Direktor škole Branislav Nedeljković, kaže za Euronews Srbija da još uvek nije pokrenut disciplinski postupak protiv tog učenika.
"Nismo dobili zvanične informacije o tome od nadležnih institucija. Kada dobijemo zvanični dokument da je taj okrivljen za to i to tada će škola pokrenuti postupak iz svoje nadležnosti. Mi smo informacije dobili iz novina. Međutim, ne možemo tako da pokrećemo disciplinski postupak. Dva meseca smo sarađivali sa svim nadležnim organima onako kako treba i do kraja ćemo sarađivati", rekao je Nedeljković za Euronews Srbija.
Komentari (0)