Česte lažne dojave o bombama u Srbiji i Evropi: Ko stoji iza njih i zašto su škole postale glavna meta?

Već godinu dana gotovo svakodnevno stižu dojave o postavljenim bombama najčešće u školama. Problem nije prisutan samo u Srbiji, već i u evropskim zemljama, poput Belgije, Francuske, Poljske, ali i u regionu. 

U ponedeljak, oko 13 časova, u više beogradskih škola stigle su dojave o postavljenim bombama. Nakon policijske provere, utvrđeno je da su dojave lažne. Istog dana, veliki broj škola u Belgiji takođe je bio zatvoren zbog dojava, gde je policija takođe utvrdila da su lažne. 

Govoreći o trendu sve češćih lažni dojava o bombi, Sretenom Jugovićem sa Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu kaže za Euronews da je očigledno da se radi o zloupotrebi dojava i prava na prijavljivanje sa ciljem da se izazove opšta pometnja u društvu. 

Uprkos ovom trendu, on ističe da policija, kao "najistureniji državni organ i subjekt od kog se najviše očekuje", u skladu sa propisima efikasno postupa u datim situacijama. 

"Najpre se proverava svaka dojava o prisutnosti eksplozivnih naprava, vrši se kontradiverzioni pregled koji je jedna vrsta pregleda koja je sistematizovano policijsko ovlašćenje. U tom smislu se obezbeđuje sigurnost svih lica, objekata, a drugi pravac delovanja jeste svakako provera mesta sa kojih dolazi dojava, odnosno sa kojih se vrši prijavljivanje", objašnjava Jugović.

Dojave u velikoj meri iz inostranstva

On ukazuje na to da se dojave u našoj zemlji vrše elektronskim putem, te da je zbog toga i efikasnost policje mnogo veća, napominjući da "Srbija raspolaže sa kadrovskim, ali tehnološkim rešenjima u lociranju elektronske adrese, mreže i drugih društvenih mreža sa kojih te prijave dolaze".

"Lociraju se fizička mesta sa kojih se to vrši i operativnim ekonomičnim radom može da se dođe i dolazi se najčešće do lica koja to prijavljuju. To nije uvek jednostavno, nije lako, ali dosta efikasno se to radi", ističe Jugović. 

E-Stock/Časlav Vukojčić

On veruje da je visok procenat rešenih slučajeva odakle potiču lažne dojave, te da ima puno poverenje u MUP Srbije. 

"U velikoj meri dojave dolaze iz inostranstva, i motivi mogu biti različni. Kada prijava dolazi iz inostranstva, onda su i mogućnosti samim tim ograničene, odnosno postupak je dosta složen. Kriminal ne zna za granice, a državni organi su vezani za svoje nadležnosti, koje se odnose unutar granica. I samim tim, ako prijava dolazi iz inostranstva, jedina mogućnost jeste da se razmene informacije putem policija, neposredno, ili posredstvom međunarodnih političkih organizacija, kao što su Europol ili Interpol", kaže Jugović.

Škole najčešća meta 

Iza lažne dojave može da stoji i dete, koje nije svesno svojih postupaka, priča Jugović i navodi da cilje lažne dojave može biti izazivanje straha, što "ima elemente terorizma", ali da je to, prema njegovim rečima - teško dokazivo. 

On ističe da su škole danas najčešća meta lažnih dojava, jer su "deca najosetljivija kategorija". Međutim, Jugović kaže da je procedura provere uvek ista, navodeći da je veći broj službenika završio obuku za tu vrstu zadataka. 

E-Stock/Časlav Vukojčić

"To rade posebno obučeni ljudi sa posebnom opremom. To što sada to ide dosta brže, to samo govori da je i policija postala u tom smislu efikasnija, to ne treba shvatiti da to što kraće traje, da je to na uštrb kvaliteta i da se površno vrši pregled, nego jednostavno su organizacioni oblici rada prilagođeni, ima više obučenih policijskih službenika i u tom smislu je policija efikasnija, zato što je to česta pojava, pa i samim tim to je zahtevalo i prilagođavanje organizacije unutar policije", zaključuje Jugović.