Surogat majčinstvo i dalje tabu tema u Srbiji, pa mnoge žene odlaze u inostranstvo po bebu

Premda je u Srbiji još od kraja 2022. godine omogućena vantelesna oplodnja doniranim reproduktivnim ćelijama uvezenim iz inostranstva, zakon ne odobrava proces surogat materinstva.

Ovu temu je u centar pažnje vratila pevačica Marija Šerifović koja je nedavno objavila da je postala majka sina putem surogat materinstva. Naime, ona je angažovala surogat majku koja je nosila trudnoću i rodila bebu u Los Anđelesu. Ovakva odluka izazvala je mnoga pitanja, ali i podelila naše društvo da li bi tako nešto trebalo da bude dozvoljeno u Srbiji.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), surogat majka se definiše na sledeći način:

"Gestacijski surogat je žena, čija je trudnoća izazvala oplodnje jajnih ćelija koje, kao i sperma pripadaju trećem licu, i u vlasništvu je treće strane. Ona nosi plod uz uslov ili sporazum po kome će nerođenom detetu biti roditelji jednog ili oba lica čiji se gamet koristi za oplodnju".

"Žene iz Srbije traže surogat majke u inostranstvu"

Dr Snežana Rakić iz klinike "Acıbadem" u razgovoru za Euronews Srbija stava je da bi tako nešto trebalo da se omogući i u Srbiji, zato što je to način da se prevaziđu mnogi medicinski problemi.

"Međutim, kod nas se taj problem uvek vezuje za zloupotrebe. I kad su pravili zakon, znači naš građanski zakon zapravo odobrava surogat materinstvo kao takvo, ali sam Zakon o zdravstvenoj zaštiti žena tu mogućnost ne daje", kaže dr Rakić.

Ona ističe da je greška upravo sama postavka priče o surogat majčinstvu i isticanje straha od zloupotreba.

"Ne može se uvek ići prvo sa onim što je negativno. Ako nešto zabranite ili ne odobrite, to ne znači da se neće desiti. I upravo se to, kao što vidite i dešava. Ljudi odlaze u inostranstvo, stvaraju tu svoju mogućnost u drugih zdravstvenim sistemima i vraćaju se sa decom ovde kod nas"

Kako kaže, mnogo je takvih primera o kojima se ne priča.

"Potrebno je naći održivo rešenje. Bolje je bilo kakvo rešenje nego nikakvo"

Dr Rakić kaže da su pogodni kandidati za ovu proceduru svi oni koji ne mogu da dobiju dete zbog objektivnih medicinskih problema, dugogodišnjeg steriliteta, godina starosti, anatomskih i fizioloških problema koji ne mogu dovesti do začeća.

"Ova metoda bi omogućila ovakvim pacijentima da zapravo ostvare svoje ciljeve i ostvare se kao majke", kaže dr Rakić i dodaje da su kandidatkinje koje bi mogle da budu dobar primer surogat majki zdrave žene koje imaju mogućnost da bez problema iznesu trudnoću do kraja.

Pitanje etike

Nevladine organizacije pak, najčešće tvrde da se, kada govorimo o surogat materinstvu radi o eksploataciji jer su surogat majke uglavnom žene koje dolaze iz siromašnih slojeva i postaju surogat majke upravo zbog novca. Neminovno se postavlja pitanje etike jer kritičari ovog procesa kažu da nema razlike u tome kada se ne dozvoljava kupovina organa, a dozvoljava kupovina materice neke žene.

"To su već sociološki problemi, ali i oni koji su vezani i za ekonomska pitanja, nešto što nema veze sa medicinom i sigurno je da tu ima takođe i uticaja religije. Imate, recimo, zemlje kao što su u EU u kojima je surogat materinstva zabranjeno, ali to su uglavnom one zemlje gde je, recimo, uticaj katoličkih crkvi dosta veliki. Isto takav problem imate i kada se govori o doniranom biološkom materijalu. Znači, postoje zapravo zemlje koje to zabranjuju", kaže dr Rakić.

Ona podseća da ni donacija jajnih ćelija i biološkog materijala nije mogla da se ostvari, sve dok nije usvojen Zakon o veštačkoj oplodnji.

"On je bio nedorečen, ali kao što vidite, kroz praksu došlo se do situacije da sada možete i ovde da imate donaciju sa nepoznatim donorom. Mislim da isto treba uraditi i sa surogat materinstvom - bolje doneti preporuke i zakonske odredbe koje će to omogućiti, pa raditi na terenu i sa pacijentima. Potrebno je vreme da se jedna zakonska odredba prilagodi mestu i zemlji u kojoj se sprovodi"

Dr Rakić ističe da će se sociološki, ekonomski, politički i religiozni aspekti jedne zemlje neminovno uklopiti u to.

Zakon do danas nije zaživeo

Rad na sistemskom zakoniku koji reguliše porodično, nasledno, stvarno i obligaciono pravo, počeo je pre 16 godina, kada je Vlada Srbije formirala Komisiju za izradu građanskog zakonika.
Prednacrt zakonika i javna rasprava o njemu bili su 2015. godine, ali su tačke spoticanja bila tri pitanja - rađanje za drugog (surogat materinstvo), istopolni brakovi i eutanazija. Ispostavilo se da društvo u Srbiji nije zrelo da te prepreke preskoči.

Komisija je 2019. godine prestala sa radom (odlukom Vlade Srbije), ali je njihov posao preuzelo na sebe Udruženje pravnika Srbije, čiji su članovi uglavnom i do tada radili na tom dokumentu.

Nacrtom Građanskog zakonika navodilo se da će se surogat majka zvati "rodilja" i da će budući roditelji imati obavezu da tokom trudnoće brinu o njenoj ishrani, medicinskoj nezi i dobrim uslovima života.

Nažalost po brojne ljude bez potomstva, zakon koji dozvoljava surogat majčinstvo u Srbiji do danas nije zaživeo.