Posle 23 godine na Institutu na Dedinju ponovo će se vršiti transplantacije srca: Ima li Srbija dovoljno donora?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/12/2023

13:40

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Posle više od dve decenije, na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" ponovo će se obavljati transplantacije srca. Iako iz Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da bi u Srbiji, na godišnjem nivou, trebalo da bude oko 70 donora, situacija je daleko drugačija.

Lider u izvođenju ovakvih poduhvata prvu uspešnu intervenciju uradio je 1995. godine, a pacijent koji je tada dobio priliku za novi život i dalje je živ. Međutim, u Srbiji danas mnogi čekaju da im neko produži život, a među njima je i Darko Vukomanović čije srce nije moglo da snadbe organizam krvlju, pa mu je ugrađena pumpa u levoj srčanoj komori.

"Sad bolje dišem. Mogu naravno da ležim, da spavam. Ranije nisam mogao, samo na stranu. Gušilo me je", objašnjava pacijent.

Za Darka ovde nije kraj, jer da bi nastavio normalno da živi, potrebna mu je transplantacija srca.

A mesto na kome će, nakon 23 godine, moći ponovo da se vrše transplantacije je Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, čija je dozvola obnovljena ove godine.

Više od 400 pacijenata čeka veštačko srce

Direktor ove ustanove Milovan Bojić kaže da je "tužna istina" što se na Institutu ne vrše transplantacije već četvrt veka.

"Transplantacija nije nikakva vest, to je tužna istina koliko samo pacijenata čeka za nju i kako uz zakonsku regulativu i svest treba oštro krenuti u kampanju za transplantaciju i mi još nismo dočekali unutar tog našeg dela da imamo prvu obnovljenu transplantaciju posle 23 godine", navodi Bojić.

Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"

Više od 400 pacijenata u Srbiji čeka da dobije veštačko srce, a dodatno njih 200 je na listi čekanja za transplantaciju.

Međutim, Bojić ističe da je put transporta i dobijanja novog srca olakšan u okviru novoformiranog Centra za pacijente sa terminalno srčanom slabošću na Institutu Dedinje.

"Taj naš Centar radi fantastično. Ljudi se ne šetaju od nemila do nedraga. Oni su sada pod krovom ove ustanove. O njima vode računa specijalizovane ekipe i lekara i medicinskih sestara po segmentima okolo. Ti se pacijenti adekvatno i kvalitetno leče. Time se pacijentima olakšava put ka dobijanju ili totalnog veštačkog srca ili parcijalnog ili transplantiranog", objašnjava Bojić.

Neophodno 70 donora na milion stanovnika

Pre intervencije, pažnja je usmerena na parametre koji moraju odgovarati primaocu organa, kako bi transplantacija bila uspešna, ukazuje šef tima za transplantacije u okviru Instituta Saša Borović.

"Donorski organ mora da se neguje i pre nego što se uzima i u transportu i pri ugradnji. To je nekoliko koraka koji podrazumevaju nekoliko značajnih medicinskih intervencija, bilo lekovima, bilo nekim drugim aparatima, da bi se taj organ sačuvao i u najboljem mogućem stanju ugradio u primaoca organa", kaže za Euronews Borović.

U našoj zemlji je od početka godine 30 ljudi dobilo nov život, zahvaljujući porodicama koje su dale saglasnost za doniranje organa. Uprkos tome, situacija je daleko od idealne, jer su potrebe da na milion stanovnika bude 70 donora godišnje.

Prema podacima Udruženja transplantiranih pacijenata i onih koji čekaju novi organ, prošle godine u Srbiji ih je bilo ukupno dvoje, a ove, do juna meseca, petoro.