Igre 
Međunarodni dan ljudskih prava: "Zaštita ljudskih prava treba da bude trajni humanistički nalog"
Komentari10/12/2023
-12:18
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, koji se obeležava danas, i 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima da zaštita ljudskih prava treba da bude trajni humanistički nalog i opredeljenje svakog pojedinca i države.
Žigmanov je naglasio da je Srbija kroz istoriju posvedočila da je država posvećena vrednostima koje će kasnije i u Univerzalnoj deklaraciji biti ustanovljene kao univerzalne.
"Često je braneći slobodu i dostojanstvo svakog čoveka, podnosila žrtve ravne mnogo većim državama. Svojim najvišim pravnim aktima garantovala je slobodu i ljudsko dostojanstvo svakom", dodao je Žigmanov, a saopštilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Žigmanov je istakao da Ustav Republike Srbije počiva na vrednostima i konceptu ljudskih prava - svaki čovek je nosilac neotuđivih ljudskih prava.
foto: screenshot/Euronews Srbija
"Ustav kao najviši pravni akt već u svom prvom članu eksplicitno utvrđuje kako je Republika Srbija država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima", podsetio je Žigmanov.
Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava u svetu počelo je 1950. godine, dve godine nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 10. decembra 1948. godine usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Gojković: Ljudska prava su most do unapređenja rodne ravnopravnosti
Potpredsednica Vlade Srbije, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković je, povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, izjavila da država predano neguje kulturu i društveni ambijent u kom se ljudska prava u potpunosti ostvaruju i poštuju.
Povezane vesti
"Bez obzira na pol, rod, nacionalnu ili kulturnu pripadnost, ekonomski ili društveni položaj, svi građani i građanke Srbije uživaju neprikosnovena i jednaka prava da žive dostojanstveno i kvalitetno", istakla je Gojković.
Ukazala je da to pre svega podrazumeva posvećeno i kontinuirano sprovođenje javnih politika koje stvaraju uslove za kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, zapošljavanje i borbu protiv svakog vida nasilja i diskriminacije, saopštilo je Ministarstvo klulture.
"Svesni smo da se žene, devojke i devojčice suočavaju sa više prepreka u ostvarivanju svojih ljudskih prava i ravnopravnosti i zbog toga država temeljno i sistemski deluje na njihovom uklanjanju. Posebno mesto u normativno strateškom okviru posvetili smo upravo ženama, kroz ojačane mogućnosti za učešće u svim društvenim tokovima, uključujući i politički i javni prostor", naglasila je Gojković.
Tanjug/Sava Radovanović
Prema njenim rečima, zbog važnosti ekonomskog osnaživanja žena, zapošljavanje i jačanje ženskog preduzetništva ostaju među prioritetima.
Gojković je ukazala da se i ovog 10. decembra, kao i svake godine, osvrćemo na sve što smo do sada uradili i sve što nam predstoji na ostvarivanju sveukupnosti ljudskih prava, koja su jedan od mostova do unapređenja rodne ravnopravnosti.
"Posebnu pažnju usmeravamo na naše sugrađane i sugrađanke koje su pretrpeli ili su u riziku od bilo kog oblika diskriminacije i nasilja, kao najdrastičnijeg vida kršenja ljudskih prava", rekla je Gojković.
Janković: Ljudska prava brane se i prijavom njihovog kršenja
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, da je poštovanje ljudskih prava temelj svakog demokratskog društva i da podrazumeva stalno unapređivanje njihove zaštite i prijavljivanje njihovog kršenja.
Povezane vesti
"Stoga na današnji dan pozivamo građane i građanke da nam prijavljuju povrede prava na ravnopravnost, odnosno kada smatraju da su diskriminisani nejednakim tretmanom na osnovu bilo kog ličnog svojstva", istakla je Janković u saopštenju.
Ona je podsetila da je postupak pred Poverenikom besplatan i da ne zahteva nikakvu drugu vrstu pravne pomoći, već je dovoljno podneti pritužbu.
Tanjug/Miloš Milivojević
Janković napominje da se građani obraćaju Povereniku zbog diskriminacije po različitim osnovima, ali najčešće zbog diskriminacije po osnovu starosnog doba, zdravstvenog stanja, invaliditeta, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, bračnog i porodičnog statusa, kao i da je i ove godine zabeležen povećan broj pritužbi zbog diskriminatornog govora u javnom prostoru, na društvenim mrežama i u medijima.
Ukazala je da brojne krize izazvane ratovima, migracijama, ekonomskim potresima i promenama na tržištu rada utiču na život običnog čoveka i dovode do toga da se na globalnom nivou podele po različitim osnovima sve više produbljuju.
Prema njenim rečima, iako živimo u vremenima koja su izazovna za čitavo čovečanstvo, to nas ne sme obeshrabriti, jer u teškim vremenima moramo da uložimo dodatne napore u očuvanju i zaštiti fundamentalnih ljudskih prava u koje kao vrlo važno spada i pravo na ravnopravnost.
Pašalić: Ljudska prava se ne mogu posmatrati po jedinstvenom obrascu
Zaštitnik građana Zoran Pašalić danas je, povodom 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava, kao jednu od specifičnosti domaćeg okruženja naveo otvorenost prema ljudima drugačijeg verskog, socijalnog ili rasnog ubeđenja, kakva nije primerena drugim zemljama.
Pašalić je izjavio da se ljudska prava ne mogu posmatrati po jedinstvenom obrascu koji je isti na svim prostorima, već u skladu sa specifičnostima okruženja gde pojedinac živi.
Postoje univerzalna ljudska prava, ali se ta prava uvek moraju posmatrati sa aspekta tradicije, istorijskog nasleđa, ekonomskog statusa i mentaliteta jednog naroda, pa i našeg, naveo je Pašalić.
Euronews
Prema njegovim rečima, neke stvari, koje se u određenim društvima mogu tolerisati, u Srbiji se ne smeju tolerisati, kao što su govor mržnje ili anonimni istupi na društvenim mrežama čiji je cilj da povrede i uvrede drugoga.
"Moramo naći način da ljudska prava, koja predstavljaju najznačajnije dostignuće čovečanstva, posmatramo uvek kroz sopstvene potrebe, ne kao potrebe pojedinca, već potrebe svih građana Srbije kao društvene grupe kakva ima svoje specifičnosti", ocenio je Pašalić.
Komentari (0)