Igre 
Evropom hara ptičji grip, virus otkriven i u Srbiji: Kolika je opasnost za ljude i preti li čovečanstvu nova pandemija?
Komentari02/12/2023
-16:30
Evropa "gori" zbog ptičjeg gripa. Uginulo je na stotine miliona divljih ptica, a zbog zaraze koja se širi i na farmama potpuno je desetkovan živinski fond u pojedinim zemljama. Srbija nije izolovano ostrvo. Od početka godine registrovano je šest žarišta, sa uginulim pticama. Na farmama živine nije bilo infekcije.
Ono što posebno brine je širenje visoko patogenog soja H5N1, koji može da se prenese i na sisare, pa i na čoveka. Zaražavanje je do sada registrovano samo sa obolele ptice na čoveka, ali nije zabeleženo širenje bolesti sa čoveka na čoveka.
Epidemiolozi kažu da je reč o virusu koji brzo mutira, te strahuju da kada se virus prenese na sisara i "sudari" sa svinjskim ili humanim virusom gripa može da nastane nešto treće, mutirani soj, koji bi se prenosio sa čoveka na čoveka i mogao da ima pandemijski karakter.
To se desilo sa koronom. Prirodni domaćini korone su životinje, ali je virus mutacijama prešao barijeru i počeo da se širi među ljudima. Međutim, lekare brine što je smrtnost od pričjeg gripa mnogo veća nego od korone. Od ptičjeg gripa je u poslednjih 20 godina obolelo 873 ljudi, a smrtnost je bila 60 odsto.
Šest žarišta u Srbiji
Prema podacima Uprave za veterinu, od početka godine u Srbiji je registrovano šest žarišta ptičjeg gripa. Poslednji slučaj infekcije bio je u zaštićenom području Specijalnog rezervata Slano Kopovo kod Novog Bečeja, gde su čuvari prirode pronašli više od 70 uginulih ždralova. Analize su pokazale da su uginuli od ptičjeg gripa. Žarište je u Mađarskoj, gde je do sada uginulo oko 10.000 ždralova, a zaraza se pojavila na svim mestima u Srbiji koje te ptice koriste za odmor prilikom preleta ka jugu.
Potvrda da je reč o ptičijem gripu stigla je nakon analize uzoraka tkiva uginulih ždralova na Naučnom institutu za veterinarstvo iz Novog Sada. Prema podacima Uprave za veterinu u ovoj godini nije registrovan nijedan slučaj zaraze živine na farmama. Zaražavanje visoko patogenim sojem H5N1 smrtnost kod ptica ide i do 100 odsto.
profimedia
U prethodnom periodu bolest je ustanovljena u Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Ukrajini, Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Finskoj, Irskoj, Litvaniji, Estoniji, Кiparu, Francuskoj, Belgiji, Danskoj, kao i u susednim državama Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj.
Povezane vesti
Na farmama u Južnoj Africi zbog zaraze ubijeno je oko 7,5 miliona živine - 2,5 miliona pilića i oko pet miliona kokošaka, što je oko 30 odsto živinskog fonda te afričke zemlje.
U Americi je prošle godine uništili 40 miliona jedinki živine, dok je u Mađarskoj uništeno nekoliko miliona. Nedavno je u Holandiji ubijeno oko 65.000 pilića na farmi u centru zemlje nakon otkrivanja visoko zaraznog soja ptičijeg gripa. Prošle godine je više od šest miliona živine u toj zemlji ubijeno jer su bili zaraženi veoma patogenom varijantom ptičjeg gripa.
Naučnu zajednicu posebno je zabrinulo što se ptičji grip, mutirani soj H5N1, početkom godine pojavio na farmi kuna u Španiji i što se širi među njima. Kune su sisari i njihov gornji disajni putevi su slučni čoveku i mogu da deluju kao "kanal" za prenos na ljude, smatraju naučnici.
Navode da je teško zamisliti bolji način za inkubaciju i širenje smrtonosnog virusa od dopuštanja da se on razvija među desetinama hiljada životinja s gornjim disajnim putevima sličnim čoveku.
Resanović: "Gori Evropa od ptičjeg gripa"
Prof. Radmila Resanović sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu pojašnjava da je ptičji grip bolest koja se prenosi između divljih ptica, ali i divljih ptica i živine. Virus je, kako kaže, pod stalnim nadzorom. Inače, on je sklon mutacijama, ali postoji mogućnost da se dodatno promeni, mutira i da počne da se prenosi među ljudima.
A da se virus značajno promenio poslednjih nekoliko godina potvrđuje podatak što sada znatno više ptica oboljeva i umire, dok je ranije virus inficirao ptice, one su ga prenosile ali uglavnom nisu imale simptome bolesti i nisu umirale.
"Brine što se veliki broj ptica u poslednje tri godine - 2021, 2022, 2023, oboleo i uginuo od ptičjeg gripa. Ptice su ranije bile prenosioci ptičjeg gripa, ali se nisu toliko razboljevale i umirale kao danas. To je dovelo do zabrinutosti jer sve ukazuje da se virus gripa, koji je inače kod ptiča brzo menja, sada još podložniji promenama", navela je prof. Resanović.
Naučnu zajednicu brine i to što sve više sisara postaje osetljivo na virus ptičjeg gripa. Registrovana je infekcija kod medveda, lisice, čak je jedan pas u Kanadi oboleo i uginuo od virusa ptičjeg gripa. I čovek može da se zarazi od virusa ptičjeg gripa, ali je neophodno da bude u direktnom, bliskom kontaktu sa zaraženom živinom.
profimedia
Povezane vesti
"Za 20 godina virusom ptičjeg gripa zaraženo je 873 ljudi. Ako se gleda samo broj, to nije puno. Međutim, tu treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Kod 873 ljudi je dokazana infekcija, ali pitanje je koliko inficiranih nije ni došlo do lekara. Takođe, znamo da je procenat smrtnosti kod zaraženih bio oko 60 odsto. To posebno brine", rekla je ona.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Organizacija za zaštitu zdravlja životinja stalno naglašavaju da je potrebno pratiti kretanje virusa i u kojoj meri se promenio.
"U jednom momentu, ako dođe do drastične promene virusa, mi možemo da očekujemo i pandemijski potencijal virusa ptičjeg gripa. Za sada nema prenosa sa čoveka na čoveka, već samo sa ptice na čoveka. Postojala je bojazan u martu, kada je devojčica iz Koreje je umrla od ptičjeg gripa, da je ona zarazila oca. U početku nije bilo podataka da je otac bio u kontaktu sa živinom, međutim na kraju se otkrilo da je i on bio u kontaktu sa pticama", navela je Resanović.
Povezane vesti
Potvrđeno je da su zaraženi labudovi, patke i ždralovi, koji su u ovoj godini otkriveni u Srbiji, inficirani podtipom H5N1, koji je najčešće izolovan serotip virusa u poslednje tri godine u Evropi.
"Povećan je nadzor nad živinarskim farmama koje se nalaze u okolini. Nismo imali situaciju da se virus ptičjeg gripa javi na farmama. Jedna od naših prednosti je što mi i dalje držimo živinu u zatvorenom prostoru, imamo malo živine koja se drži u ispustima, te oni nisu u direktnom kontaktu sa pticama koje su slobodne u prirodi. U Evropi su farme poluotvorenog tipa te živina dolazi u kontakt sa pticama", navela je ona.
Savetuje da se maksimalno poveća budnost, da se odmah obaveste nadležne službe ukoliko se primeti uginula ptica, da lovci nikako ne puštaju pse da jedu bilo kakve leševe, jer direktno mogu od leševa da se zaraze.
Svinja može biti laboratorija
Institut za javno zdravlje Vojvodine objavio je preporuke za stanovništvo u cilju smanjenja rizika od infekcije virusom ptičjeg gripa A(H5N1). Navode da direktan kontakt sa živinom ili divljim pticama zaraženim virusom ptičjeg gripa (uključujući njihov izmet i krv) predstavljaju potencijalni rizik za prenošenje uzročnika infekcije na ljude. Zato je zabranjeno dirati bolesne i uginule divlje ptice.
Ukoliko se primeti uginula ptica odmah o tome obavestiti nadležne službe- Republičku veterinarsku inspekciju, Pokrazjinski zavod za zaštitu prirode.
profimedia
"Ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženim pticama ili živinom treba da budu pod nadzorom u trajanju 10 dana da bi se utvrdilo da li su se inficirali. To se posebno odnosi na profesionalno izložena lica tokom epidemija ptičjeg gripa (na farmama živine ili drugih životinja). Ako se, unutar 10 dana, pojave povišena telesna temperatura, suzenje očiju, groznica, curenje iz nosa, kašalj, proliv, neurološki ili drugi atipični simptomi, javiti se svom lekaru (obavezno navesti kontakt sa uginulim ili bolesnim pticama i živinom). Pre ulaska u zdravstvenu ustanovu obavezno staviti masku za lice", navedeno je na sajtu Instituta.
Savetuje se vakcinacija stanovništva protiv sezonskog gripa. Vakcinacija se prvenstveno preporučuje licima koji su profesionalno u povećanom riziku od ptičjeg gripa(veterinari, lovci, ornitolozi, radnici u živinarstvu).
Velika mutacija
Mutacija virusa koji bi mogao da ima pandemijski potencijal, virusolozi smatraju da bi mogla da se desi u svinji. Svinja predstavlja pravu laboratoriju za mutiranje virusa. Gaji se blizu čoveka, a u kontaktu je sa pticama.
"Ako se u momentu nađu dva virusa gripa u svinji - čovečiji i ptičji, ili svinjski i ptičji, to je momenat kada može da se desi velika mutacija. Kada se razmeni genetski materijal ptičjeg i svinjskog gripa nastaće nešto treće, potpuno nepoznato što može da ima pandemijski potencijal. Zaraza bi se tada prenosila sa čoveka na čoveka", objašnjava prof. Radmila Resanović.
Zbog ptičjeg gripa i zaraze koja je počela da se širi i na farmama u Evropi ubijeno je mnogo živine, što je dovelo do nestašce pilećeg mesa, ali i jaja u pojedinim zemljama.
Ubijanje živine je samo jedan aspekt ogromne ekonomske štete. Živinarska industrija podrazumeva veliki lanac ljudi koji rade za njih. Sve je uvezano, a štetu ne trpe samo farme, već i proizvođači kaveza, hrane za živinu, proizvođači opreme, klanična industrija, trgovinski lanci.
Preporuka za vas
Komentari (0)