Žigmanov o kampanji "Stop femicidu": Potrebno je ekonomski ojačati žene, posebno u imovinskim odnosima
Komentari29/11/2023
-13:26
Kampanja "Stop femicidu" je počela na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, a gost Euronews jutra na ovu temu bio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.
Crna statistika nam govori da su od početka ove godine u rodno zasnovanom nasilju ubijene 27 žena. Tokom prethodne godine ubijene su 23 žene, a u četiri slučaja žene koje su već prijavile nasilje su na kraju postale žrtve i ubijene su.
Ministar Žigmanov je pre svega govorio o zakonskom okviru i odgovorio na pitanje da li je neophodno zakonski rešiti pitanje femicida.
"Nažalost, u Republici Srbiji beležimo kontinuiran trend da žene bivaju objekti rodno zasnovanog nasilja koji znaju okončati i sa smrću. U tom smislu mi smo unutar i struktura vlasti i kada je u pitanju društvo u celini svesni ovoga problema i izazova i činimo brojne korake kako bi se ova vrsta društvene anomalije neprihvatljivog oblika društvenog ponašanja zaustavila. Unapređen je zakonodavni okvir, unapređeni su institucionalni aranžmani, postoji svest o ovom problemu i naravno da mi pokušavamo ne samo kroz ovu kampanju nego i kroz druge aktivnosti učiniti dodatne korake kada je u pitanju unapređenje zakonodavnog okvira", kazao je Žigmanov.
Na pitanje šta se nalazi u tom zakonodavnom okviru Žigmanov je naglasio da je pokrenuta inicijativa da se femicid u novom krivičnom zakonu, čije su izmene sada u toku, bude eksplicitno naveden. Takođe je naglasio potrebu za snažnijim sankcionisanjem kako bi se žrtve takvih zločina efikasnije zaštitile.
"Naravno, svesni smo da zakonodavno rešenje nije jedino koje je potrebno, ali u brojnim aktivnostima koje sprovodimo i unutar vlade, u politici nulte tolerancije sprečavamo svaki oblik nasilja, mislimo i da ovaj zakonodavni segment mora biti dodatno, kako bih rekao, osnažen. O ovom negativnom fenomenu se treba više govoriti, ne samo kada je u pitanju ovih 16 dana aktivizma i ove kampanje koju smo mi, čini mi se, počeli uspešno sprovoditi, nego on mora biti u kontinuiranom fokusu, tačka interesa svih subjekata u društvu, fokus interesa svih aktera kada je u pitanju rodnost zasnovanog nasilja i naravno u fokusu rada svih segmenata vlade Republike Srbije", naveo je Žigmanov.
Ministar je zatim odgovorio na pitanje kako povratiti poverenje u institucije i kako snažiti žene da prijave nasilje, kada se mnogo puta dešavalo da nakon prijave nasilja one ipak budu ubijene.
"Mislim da poverenje u institucije postoji. Pitanje je sada u kom obimu i u kojim situacijama. Mi ne znamo koliko puta su institucije ispravno reagovale i zaštitile žrtvu. Do nas dolaze u javnost samo slučajevi kada je bilo propusta ili kada u svakom segmentu postupanja nije bilo adekvatnog reagovanja institucije. Tako da u tom smislu mislim da moramo snažiti i one narative koji govore o uspešnom delovanju institucija, da pokažemo da postoji čitav niz postupanja od Ministarstva unutrašnjih poslova, Centra za socijalni rad i ljudi koji dolaze iz pravosuđa, koji su u funkciji zaštite žrtava", kazao je ministar.
"Slobodno prijavite nasilje"
Žigmanov je takođe apelovao na žrtve da slobodno prijave rodno zasnovano nasilje gde god da se ono dešava, bilo da je to u okviru porodice, ili na radnom mestu.
"Slobodno ukažite da imate određenu vrstu problema kada je u pitanju odnos, da li je to partnerski bračni, da li je to uznemiravanje na poslu, da li je to neka vrsta kršenja vaših ljudskih prava po rodnoj osnovi u fabrici od strane poslodavstva. Odmah promptno prijavite nadležnoj instituciji kako bi se na samom početku ta vrsta kršenja vaših ljudskih prava sprečila", istakao je on.
Ministar je ovom prilikom ohrabrio žrtve da imaju nultu tačku tolerancije kada je u pitanju trpljenje bilo kakvog oblika kršenja ljudskog prava koje izvire iz povrede njihovog dostojanstva i da takve slučajeve prijave u samom startu.
"Jer ukoliko se vi sa problemom počnete suočavati u njegovom nastanku, mislimo da može biti uspešnija i zaštita. Naravno, da smo svesni izazova i ekonomske zavisnosti, da smo svesni izazova kulturnih stereotipa", kazao je Žigmanov
Kao jedan od društvenih izazova ministar je naveo ekonomsko jačanje žena, posebno kada je u pitanju vlasništvo nad imovinom. Podsetimo, žene u Srbiji su vlasnice svega 25 odsto imovine.
"Sa jedne strane, ekonomsko osnaživanje je vrlo važno da vi kao žena budete u prilici da više participirate, više učestvujete u imovinskim odnosima. Ovih dana smo svedoci podataka da je veći deo imovine na strani muškaraca. Tako je kada su pitanje imovinske ostavnine, veći deo pripada muškarcima. Sa druge strane, u ruralnim područjima žena nema ni minimalne ekonomske osnove za samostalnost. Znamo da je nejednako finansijsko vrednovanje ženskog rada, muškog rada u pojedinim segmentima i u tom smislu mislimo da je i to pitanje radi ostvarivanja ravnopravnosti žena mora biti u fokusu i da činimo napore da se ono ispravi", objasnio je Žigmanov.
"Nema dovoljno sigurnih kuća"
Nedovoljan broj sigurnih ženskih kuća je još jedan problem, ali je, kako ističe ministar, dosta primera dobre prakse na nivou države i lokalnih samouprava.
"Naravno, da je tu i pitanje, ukoliko se nasilje i dogodi, zaštite, kroz ne samo sigurne ženske kuće, čiji broj nije još uvek dovoljan. Postoji čitav niz primera dobre prakse, da se u novom institutu, a to su stanovi za socijalno stanovanje, da se jedan broj tih prostora, javnih prostora u kojima su vlasnici lokalne samouprave države, obezbedi i za žene žrtve nasilja, da one tu dobiju neku vrstu mogućnosti stvaranja novih početaka", kazao je Žigmanov.
Još jedna komplikacija su slučajevi, posebno u manjim sredinama, kada su poznate lokacije tih stanova i nasilnik može da pronađe žrtvu.
"Tu imamo čitave nizove izazova kada je u pitanju prijava prebivališta da vi onda možete dobiti, da i nasilnik može dobiti, sve podatke o vašem novom mestu stanovanja. S druge strane, pitanje je pravosudnog razrešenja ukoliko vi prijavite žrtvu i to dobije svoje okončanje na sudu. Tu postoji onda izazov dostavljanja svih potrebnih dokumenata, te poziva za suočenje ili za sudski proces. Tako da i tu postoji prostor da bi se situacija unapredila", istakao je Žigmanov.
On je takođe naglasio da se o aktuelnim problemima komunicira sa organizacijama civilnog društva.
Mi komuniciramo sa nevladinim organizacijama, organizacijama civilnog društva koje u fokusu imaju žrtve i pokušavamo zajedno sa njima naći prave institute za razrešenje svih tih problema i izazova koji otežavaju da žrtva bude u potpunosti zaštićena, a nasilnik primereno kažnjen. S druge strane, i ovakve kampanje imaju za cilj da se o ovom problemu govori.
Ministar se osvrnuo i na poražavajuću činjenicu da žrtve nasilja uglavnom brojimo iz medija, kao i na to da do sada nije postojao registar kako ni žrtava, a tako ni nasilnika.
"I to je registrovano kao izazov, da ne postoji od strane državnih institucija neka vrsta popisa i žrtava i kvalifikovanih takvih dela. Jer nije svako ubistvo žene nužno vezano uz femicid. Ono što jeste, treba da vidimo da li to treba da vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, Javno tužilaštvo ili pak neki drugi institut. U svakom slučaju, to kao neka vrsta naše obaveze kao države postoji. Sigurno će i ova kampanja i ova naša debata koju smo organizovali, koju organizujemo, naša vidljivost u medijima, biti podsticaj drugim institucijama da privedu kraju tu vrstu poslova i da mi imamo registar i onih koji su bili ubijeni i sa druge strane da imamo popis nasilnika, da se vrlo jasno zna ko je osoba koja vrši nasilje kako bi se snažnije, ne samo negativno targetirali, nego pospešili instituti zaštite. Malopre sam hteo samo reći da kada su i ovakve debate u pitanju, to za posledicu ima da se, sa jedne strane priznaje kao društveni problem, da se čine koraci da bi se na neki način sprečilo", kazao je Žigmanov.
Ministar je takođe istakao da na lokalu postoje inicijative koje su dale rezultate.
"Imamo divne primere u pojedinim lokalnim samoupravama u gradu Kragujevcu, gde se čine koraci, razvijaju lokalne politike, preduzimaju mere u lokalnoj zajednici da bi se o tome govorilo, da bi se sprečilo. Postoje bezbedni javni prostori za žene gde sigurno nećete moći biti izloženi na nasilju nekog manijaka, a u toj lokalnoj samoupravi nekoliko godina unazad nije registrovan femicid. Drugim rečima, femicid nije samo stvar žrtve, nije samo stvar države, lokalnih samouprava, javnosti, medija, da se izveštava kontinuirano, ne ekskluzivno", zaključio je ministar Žigmanov u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)