Igre 
Veliki kašalj se širi Srbijom, od početka godine 157 slučajeva: Najugroženija novorođenčad i deca sa udruženim bolestima
Komentari19/11/2023
-08:00
Od početka godine u Srbiji je registrovano 157 slučajeva velikog kašlja, od toga samo u Beogradu je bilo 72 obolelih. Koliko je situacija postala alarmantna najbolje govori podatak što je tokom prošle godine u Srbiji registrovano samo pet obolelih od te bolesti.
Jedini krivac što se vraćaju zaboravljene zarazne bolesti je sve manje vakcinisane dece. Lekari objašnjavaju da se samo imunizacijom više od 95 odsto planirane populacije obezbeđuje dobar kolektivni imunitet, da tada patogen nema prostora da se širi.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" obuhvat dece primarnom vakcinacijom (podrazumeva tri doze vakcine), koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja u 2022. godini iznosio je 91,9 odsto.
"Obuhvat prvom revakcinacijom u drugoj godini života je 80,6 odsto, dok je obuhvat drugom revakcinacijom pre upisa u prvi razred osnovne škole iznosio 91,3 odsto. U cilju obezbeđenja ne samo individualne, već i kolektivne zaštita potrebno dostići obuhvat imunizacijom od 95 odsto planirane populacije", kažu u Batutu za Euronews Srbija.
Pedijatri kažu da su najugroženija deca koja imaju udružene bolesti te nisu mogla da prime vakcinu koja štiti od velikog kašlja, ali i novorođenčad. U Klinici za pedijatriju u Novom Sadu u poslednjih nekoliko meseci lečene su tri bebe, mlađe od dva meseca, obolele od te zarazne bolesti.
Na problem su nedavno ukazali i lekari iz Tiršove, koje je iznenadilo što su za mesec dana imali petoro pacijenata sa dijagnozom pertusisa. Slična je situacija i u regionu. Nedavno je u Mostaru preminula pvoipomesečna beba od te zarazne bolesti.
Šta je veliki kašalj
Veliki kašalj ili pertusis je zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Prvi simptomi bolesti javljaju se sedam do deset dana nakon kontakta sa zaraženom osobom.
Povezane vesti
Epidemiolog dr Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da je najčešća kompikacija velikog kašlja zapaljenje pluća i da je to najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.
"Mogu da se jave i neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak kao što su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a može doći i do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa", navela je Begović lazarević za Euronews Srbija.
profimedia
Bolest protiče u tri stadijuma. Prvo se javljaju znaci slični prehladi - kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura. To traje jednu do dve nedelje. U drugom stadijumu dolazi do značajnog pogoršanja tegoba, kašalj postaje intenzivniji i učestaliji, naročito tokom noći. Drugi stadijum traje jednu do šest nedelja. U trećoj fazi, koja traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih.
"U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su odojčad, koji su nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisana. Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30 odsto. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26 odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije", pojašnjava Begović Lazarević.
Navodi da uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje od 5-10 godina). Imunitet stečen vakcinacijom, takođe, ne traje dugo.
"Iako je Bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacijom među mlađom decom . U razvijenim zemljama najviše oboljevaju nevakcinisane bebe, a zatim se registruje porast oboljevanja kod tinejdžera. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2018. godine na globalnom nivou obolelo je više od 150.000 osoba", priča naša sagovornica.
Broj obolelih u Beogradu
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Beograd od početka godine do danas u prestonici su registrovana 72 slučaja velikog kašlja. Tokom prošle godine u Beogradu nije bilo prijavljenih slučajeva oboljevanja, dok su 2021. godine registrovana dva slučaja.
Povezane vesti
"Najefikasnija mera prevencije velikog kašlja je vakcinacija. Ona je obavezna za sva lica određenog uzrasta. Imunizacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena dva meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje četiri nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, dok se druga revakcina sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole", objašnjava Begović Lazarević.
Profimedia
A negativan stav prema obaveznim vakcinama koje se daju od najranijeg uzrasta deteta vidljiv je u Srbiji, ali i celom svetu. Zbog toga su počele da se vraćaju neke zaboravljene zarazne bolesti, poput dečje paralize, malih boginja, velikog kašlja...
Obaveznim Kalendarom vakcinacije u Srbiji predviđena je vakcinacija dece protiv 11 zaraznih bolesti - protiv hepatitisa B, tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, infekcija izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B i infekcija izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije, protiv malih boginja, zaušaka i rubeole.
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti je jasan i predviđa da u slučaju nevakcinisanja deteta roditelji plaćaju novčanu kaznu od 30.000 do 150.000 dinara. Odlaganje vakcinacije moguće je samo ukoliko postoje medicinski razlozi za to koje utvrđuje lekar specijalista.
Komentari (0)