Stamatović: Cilj da do 2030. nemamo nijedno dete poginulo u saobraćaju

Cilj je da broj teško povređenih u odnosu na 2019. godinu bude prepolovljen i nula poginule dece u saobraćaju, istakao je v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović u okviru inicijalnog sastanka Radne grupe za koordinaciju, praćenje, kontrolu i izveštavanje realizacije Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja koji je održan danas u Palati Srbija. 

Stamatović je rekao da je ova Strategija za period 2023. do 2030. godine usvojena na sednici Vlade u septembru, zajedno sa pratećim Akcionim planom bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2025. godine. Stamatović navodi da su na ovaj inicijalni sastanak pozvani predstavnici svih institucija koje su učestvovale u izradi ove Strategije i Akcionog plana do 2025. godine. 

"U prethodnom periodu smo se bavili izradom dokumenata, analizom stanja i sada u trenutku kada je Nacionalna strategija usvojena, dolazimo do najvažnijeg trenutka - realizacije", rekao je Stamatović. 

Teme današnjeg sastanka tiču se načina na koji će se izveštavati, dodao je Stamatović, sarađivati i realizovati aktivnosti kako bi se dostigli predviđeni ciljevi. 

"Na prvom mestu, da prepolovimo broj stradalih u odnosu na 2019. godinu, i da nam deca ne gube živote u saobraćajnim nezgodama - odnosno vizija nula stradanja dece u saobraćajnim nezgodama. To možemo postići jedino zajedničkim radom, saradnjom institucija i preuzimanjem odgovornosti", rekao je Stamatović. 

Tanjug/Sava Radovanović

Dodaje da je svaka od institucija prepoznata u Akcionom planu odnosno gde i u kojoj meri treba da realizuje određene aktivnosti, na koji način da ih sprovede i uopšte koje su to mere koje treba da se sprovedu. "Od danas krećemo sa izveštavanjem i krećemo sa realizacijom aktivnosti", rekao je Stamatović. 

Belencan: Izmenama i dopunama Zakona akcenat je na prevenciji

Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatno Belencan ističe da će Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije uzeti aktivno učešće te da se prepoznalo u svim stubovima Strategije i Akcionom planu. 

"Nosioci smo velikog dela aktivnosti, pre svega kada govorimo o propisima - MUP je inicirao izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja upravo da bi se doprinelo sprovođenju ove strategije", rekao je Belencan. 

Kada je reč o unapređenju rada saobraćajne policije, dodaje Belencan, ono je takođe deo Akcionog plana i tu će MUP dati značajan doprinos. 

"Pre svega edukacijom policijskih službenika, ali izmenama i dopunama Zakona akcenat je na prevenciji. Saobraćajna policija je stručni partner učesnicima u saobraćaju, odnosno učesnicima u saobraćaju neposredno može da objasni koji su sve to faktori i indikatori koji utiču na bezbednost saobraćaja", rekao je Belencan. 

Lipovac: Za svaku meru mora postojati odgovorno lice

Šef Katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Krsto Lipovac ističe da su posle prve Nacionalne strategije koja je važila do 2020. godine, sagledani rezultati, efekti i greške, a time je dosta i naučeno. 

"Ono što smatramo najznačajnijim za uspeh ove Strategije jeste posvećenost, redovno praćenje stanja aktivnosti - šta smo realizovali, šta nismo, ko nije realizovao, zbog čega i da li možemo da pomognemo da se ealizuju određene aktivnosti", rekao je Lipovac. 

Tanjug/Sava Radovanović

 

Strategijom je predviđeno, dodaje Lipovac, da za svaku meru postoji vrlo jasno definisan nosilac odnosno ko je odgovoran za realizaciju mere, kao i drugi učesnici koji treba da pomognu u realizaciji. 

"Definisali smo i kriterijume odnosno meru uspešnosti svake od aktivnosti, tako da kada se neka aktivnost realizuje planirana za decembar, u decembru analiziramo do koje mere je ona izvršena. Kao neko sa Univerziteta smatram izuzetno važnim obavezu redovnog izveštavanja, otvorenog pristupa izveštajima i redovnih konferencija najmanje jednom godišnje na kojim ćemo stručno sagledavati šta smo uradili", rekao je Lipovac. 

Pored konačnih ciljeva, ističe Lipovac, Strategijom su predviđeni i prolazni ciljevi odnosno šta je ono što bi trebalo da se uradi iz godine u godinu. 

"I to u pogledu broja nastradalih, raznih indikatora bezbednosti saobraćaja, ponašanja učesnika, stavova, unapređenja sistema i posebno u pogledu ukupnih društveno -  ekonomskih posledica saobraćajnih nesreća", rekao je Lipovac.