"Što su usluge krijumčara skuplje, oružani sukobi su izvesniji": Potreban koordinisan odgovor na migracione tokove

Pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova su u nedelju, 29. oktobra, pronašli na području Subotice i Kikinde 157 ilegalnih migranta, 289 komada municije različitog kalibra, delove uniforme kao i određenu količinu narkotičkih sredstava i lekova. Kako je tada naveo pomoćnik direktora policije, general Dejan Luković, polcija je u okviru akcije izvršila kontrolu 43 objekta u kojma se pružaju usluge smeštaja iregularnim migrantima i najavio je da će biti još ovakvih akcija.

Stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević komentarišući za Euronews Srbija ovu akciju kaže da mora da postoji koordinisan odgovor država na mešovite migracione tokove, kakav je bio i u slučaju ukrajinskih izbeglica. U suprtnom, kaže on, ovakve i slične stvari dešavaće se i ubuduće. On je naglasio da se moraju stvoriti okolnosti da države sarađuju u pružanju zaštite izbeglicama, ali i deportaciji.

"Ne može Srbija sama bilo šta da uradi, ne može to ni Mađarska, a ni Hrvatska. Mora da postoji koordinsani odogovor na mešovite migracione tokove iz pravca Afrike ili nekih delova Azije. Da se stvore okolonosti u kojma će se države same uhvatiti u koštac", kaže on.

"Dok se ne vratimo u okvire prava patiće izbeglice, tražioci azila i ljudi koji žive u pograničnim mestima"

Kako dodaje, izbeglice se nalaze u nekoj vrsti procepa od trenukta kada su napustili svoj dom pa sve tokom celog svog puta u pokušaju da dođu do željene zemlje.

"Imamo izbeglice koje su sve izgubili, onda dođu do organizovanih grupa koje ih dodatno zloupotrebljvaju, onda ih napadaju na granici, onda opet beže kod tih krijumčara, a onda oni ojačaju toliko da se dešava ono što je neprihvatljivo", kaže on. 

Luković kaže da oko pitanja izbeglica nikada nije došlo do ozbiljnijeg politčkog odogovora, pa na taj način i nema konkretnih rezultata oko ovogo problema.

"Samo se pojačavaju represivne mere na granicama ukljčujući pre svega zemlje koje čine spoljnu granicu te EU. Dok se ne vratimo u okvire prava patiće izbeglice, tražioci azila i stanovnici Horgoša i drugih pogrančnih mesta. Uvek će biti neki novi fenomen. Sada je priča da tu negde sada šetaju neki ljudi sa puškama. Nećemo imati neku vrstu predvidivosti. Moraju da se granice kontrolišu, ali da sve bude u okviru zakona", kaže on.

Navodi i da tretman koji ljudi doživljavaj na granicama, pre svega onih zemalja koje su obodi Evropske unije zapravo utiču na to da se oni ponovo vraćaju krijumčarima koji dodatno jačaju zbog toga.

Tanjug/Miloš Milivojević

Kovačević kaže da sve akcije policije zapravo treba da se shvate kao rakcija za problem na koji niko preventivno ne deluje.

"Pitanje je koliko su ove akcije dobre, jer se ne bave uzrokom problema već samo tretiraju. Tačnije, reaguju samo kada se nešto desi. Kada ode na tako visok nivo kao što je žičana ograda, velika kontrola i te združene snage...do tada će i usluge krijumčara biti skuplje. Što su one skuplje, oružani sukobi su i izvesniji", rekao je on. 

Pitanje migracija stara, nepreležana bolest

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je ranije za Euronews Srbija da je pitanje migracija kompleksno, da se ne rešava preko noći i da je za to potrebna solidarnost, evropska pre svega.

Kaže i da migracija ne može da se zaustavi dodavanjem novih punktova ili fizičkim odgurivanjem ljudi sa prelaza nazad u zemlju iz koje pristižu. 

"Situacija je jako teška da izazovi koji predstoje bi trebalo da podrazumevaju opštu solidarnost koje na žalost nema. EU reaguje na sve to, poziva na borbu za zaustavljanje migracije što je gotovo nemoguće. Ovde bi trebalo da se razvijaju koncepti podrške zemljama koje već prihvataju veliki broj izbeglica, kao što su Turska i Iran, pa i Tunis. Međutim, ovde se govori o barijerama i zaustavljanju brodova koji dolaze sa izbeglicama. Jedan restriktivan pristup koji ne daje rezultate", rekao je on.

Na pitanje o mogućnosti o ravnomernom deljenju tereta migrantske krize između malih i velikih, Đurović kaže da je ovaj problem jako teško raspodeliti, jer su, kaže, na prvoj liniji fronta uvek zemlje koje se nalaze pored mora.

Tanjug/Sava Radovanović

"Kako je postavljen koncept sada, izgleda da najveći teret migracije preuzimaju zemlje koje su na evropskim obodima: Italija, Španija, Malta, Grčka. To je jedna nepravedna podela tereta a po propisima zemlje centralne EU ostaju, na neki način, zaštićene. Prva zemlja koja primi migranta mora da se i bavi tim licem kada ga prihvati. Tu najviše dolazi do razmimoilaženja gde novi pakt nudi mogućnost zemljama da ukoliko ne žele da prime određenu kvotu, onda bi trebalo da plate za svako lice oko 20.000 evra i da se oslobode te obaveze. To onda odmah izaziva konfrontiranje zemalja koje su na obodima EU. Jedno je dati 20.000 evra i osloboditi se zaštite, a drugo je da se to lice prihvati i u narednim godinama da se uključi u društvo. U tom smislu to pitanje rađa", rekao je on.

Evrostat: Zahteve za azil u EU u julu podnelo 80.665 ljudi, najviše Sirijaca

Zahtev za međunarodnu zaštitu (azil) u zemljama Evropske unije, u julu ove godine podnelo je 80.665 ljudi koji nisu državljani EU, što je u poređenju sa istim mesecom lane povećanje od 20 odsto. 

Naknadnih kandidata je u julu ove godine bilo 5.225, odnosno 11 odsto manje nego u julu prošle godine. Kako je objavio Evrostat, najveću grupu tražilaca azila čine Sirijci, kojih 14.825 je prvi put tražilo azil, zatim Avganistanci (8.105), ispred Turaka (5.905), Venecuelanaca (4.950) i Kolumbijaca (4.600). 

Nemačka, Španija i Francuska primile su 59 odsto svih onih koji prvi put traže azil. Slično kao u prethodnim mesecima, u julu ove godine Nemačka (25.105), Španija (11.945) i Francuska (10.605) nastavili su da primaju najveći broj podnosilaca zahteva za azil, što čini 59 odsto svih onih koji prvi put traže azil u EU.

U julu ove godine, ukupan broj podnosilaca zahteva za azil u EU bio je 18 na sto hiljada ljudi. 
U poređenju sa stanovništvom svake zemlje EU, prema podacima od 1. januara 2023, najveća stopa registrovanih podnosilaca zahteva u julu zabeležena je na Kipru (99,7 aplikanata na 100.000 ljudi), ispred Austrije (57,4). 

Najniža stopa je zabeležena u Mađarskoj, u kojoj nije registrovan ni jedan zahtev. Kada je reč o maloletnicima bez pratnje, u julu ove godine 3.790 njih je zatražilo azil u EU po prvi put, a došli su uglavnom iz Avganistana (1.205) i Sirije (1.190). 

Zemlje EU koje su primile najveći broj zahteva za azil od maloletnika bez pratnje u julu 2023. bile su Nemačka (1.065), ispred Austrije (755), Holandije (575) i Bugarske (470).

Nemačka, Španija i Francuska primile su 59 odsto svih onih koji prvi put traže azil. Slično kao u prethodnim mesecima, u julu ove godine Nemačka (25.105), Španija (11.945) i Francuska (10.605) nastavili su da primaju najveći broj podnosilaca zahteva za azil, što čini 59 odsto svih onih koji prvi put traže azil u EU.