Igre 
Transfobija u Srbiji: Kome su zasmetale roze cipele na štiklu u parku kod glavne Autobuske stanice
Komentari28/10/2023
-16:02
Spomenik sa parom roze cipela posvećen Vjeranu Miladinoviću Merlinki u parku kod glavne Autobuske stanice bio je netaknut samo jedan dan. Već sutradan, spomenik je vandalizovan, a počinioci su, kao i mnogo puta u ovakvim slučajevima, ostali nepoznati.
Spomenik je inicijativa nepoznatog autora, a cilj mu je bio da očuva sećanje na Merlinku, koja je ubijena pre 20 godina. U pitanju su cipele sa štiklama broj 43, po broju koji je Merlinka nosila.
A ko je bio Vjeran Miladinović? Prvi beogradski transvestit koji je otvoreno govorio o tome. Počinioci koji su uništili spomenik ostali su nepoznati, kao što je ostao nepoznat i Merlinkin ubica.
Komentari na društvenim mrežama na vandalizam bili su različiti - od onih da spomenik nije ni trebalo da postoji, do onih da ga je Merlinka zaslužila, jer je bila predstavnica kontraverzne subkulture, hrabra i da je tu hrabrost platila životom.
Zapravo reč je osobi koja je javno govorila da radi kao prostitutka. Merlinka je ubijena marta 2003. godine, a dvojica osumnjičenih muškaraca za ubistvo su oslobođena zbog nedostatka dokaza.
Transfobija problem u svetu
LGBTQ aktivista i urednik magazina "Optimist" Predrag Azdejković kaže za Euronews Srbija da mu je drago da se neko setio da spomenikom u obliku cipela sa štiklom obeleži 20 godina od ubistva Merlinke, ali nije optimista da će u skoroj budućnosti par roze cipela moći da opstane ukoliko se ponovo pojave.
"To će biti teško, jer je transfobija generalno problem u celom svetu. Gejeve i lezbejke su pustili, ali su transrodne osobe sada glavna meta", rekao je Azdejković i emisiji "Hajde da razgovaramo".
Povezane vesti
Interesantno je, navodi, koliko su ljudi spremni da izdvoje svog vremena da bi uradili nešto loše.
"Neko je video u medijima da je postavljen spomenik Merlinki, pripremao kako će to da uradi, otišao da spomenik uništi, vratio se kući. Neko je izdvojio svoje vreme da učini nešto loše. Nisam siguran koliko je ljudi spremno da izdvoji svoje vreme da uradi dobro", rekao je on.
Postavljanje spomenika Merlinki pokrenuo je brojne negativne komentare na društvenim mrežama. Upitan može li nasilje sa društvenih mreža da se prelije na ulice, on je rekao da je poznato da "pas koji laje ne ujeda".
"Društvene mreže su kanal gde se izbacuje mržnja i masovno je, ali se ne preliva na ulicu. Onaj ko bije na ulici ne najavljuje to na društvenim mrežama, već to radi u tajnosti. Na društvenim mrežama mahom je frustracija", naveo je Azdejković.
Smatra da je transfobija danas posledica predrasuda i neznanja. Kako kaže mnogi smatraju da transrodne osobe ne znaju šta će od besa, te su danas muško a sutra žele da budu žensko.
"Transrodne osobe prolaze kroz unutrašnji pakao prihvatanja sebe, neadekvatnog tela. Treba to sa celim svetom da podele, nije to lako", naveo je on.
Podsetio je da ranije nije bila toliko izražena transfobija, da je bio primer u Crnoj Gori da je sveštenstvo SPC krstilo transmuškarca ili da Islamska zajednica govori da su oni "greška prirode koja se ispravlja", kao i da u Iranu takve osobe nisu kriminalizovane dok se za homoseksualnost dobija smrtna kazna.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Povezane vesti
"Nešto se desilo u SAD i trans zajednica je postala meta. Od toga se napravio bauk i sve se svalilo na trans zajednicu. Po Južnoj Americi imamo slučajeve da su trans žene ubijene", naveo je Azdejković.
Promene za LGBT zajednicu
Azdejković kaže da se danas ipak mnogo toga promenilo u pogledu prava LGBT zajednice, da se više ne može ponoviti "krvavi Prajd" iz 2001. godine ili nemile scene iz 2010. godine.
"Ko god da je na vlasti, to se više neće vratiti. Mislim da su ta vremena prošla. Prošle godine je bio Evroprajd i više je napadan zato što je evropski nego zato što je Prajd. Sledeće godine smo imali Prajd i ništa se nije desilo", rekao je on.
Povezane vesti
Upitan da li je država uradila dovoljno za LGBT zajednicu, on je rekao da nije.
"Mislim da se nije uradilo dovoljno. Moglo je, ali nije. Završen je zakon o istopolnim partnerstvima, ali je krenuo rat u medijima i predlog zakona je sklonjen. Problem je što politička podrška LGBT pravima donosi negativne poene strankama. Zbog toga velike partije to neće da rade, jer bi mnogo izgubile", naveo je Azdejković.
Podseća da je LGBT zajednici u SAD trebalo 70 godina da dođu do gej brakova, a da u Srbiji ta vrsta aktivizma postoji 30 godina.
Nada se da će uskoro i u Srbiji biti usvojen Zakon o istopolnom partnerstvu, jer danas mnogi gej parovi odlaze u inostranstvo da se venčaju - Crnu Goru ili Sloveniju.
Napominje da Srbija te brakove ne priznaje, ali da postoji nekoliko presuda Evropskog suda za ljudska prava da države moraju da priznaju partnerstvo ili brak sklopljeni van zemlje.
"To je način da se priznaju brakovi. Da svi parovi koji odlaze u inostranstvo se venčaju, tuže Srbiju zbog diskriminizacije", zaključio je on.
Komentari (0)