Novi Prajd, stari zahtevi: LGBT zajednica u Srbiji i dalje se suočava sa nasiljem i diskriminacijom

Ovogodišnji Beograd Prajd biće održan od 4. do 10. septembra pod sloganom "nismo ni blizu", kojim se naglašava da se LGBT zajednica u Srbiji suočava sa povećanim nasiljem i diskriminacijom, problemima sa kojima su se suočavali i prethodnih godina. Zahtevi koje će i ove godine LGBT zajednica istaći nisu se, kako ističu organizatori, menjali od 2014. godine - donošenje zakona o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu, zatim akcionih planova na lokalnom nivou, kao i deklaracije protiv homofobije.

Šetnja u okviru Beograd Prajda biće održana 9. septembra u 16 časova od Manježa rutom koja je bila i ranijih godina, što se kako kaže direktor Beograd Prajda Goran Miletić, pokazalo kao dobra ruta kako za učesnike, tako i za policiju.

"To je prilično dobra ruta, jer prolazimo i pored Vlade i Skupštine kojima želimo da uputimo svoju poruku", navodi on.

Miletić za Euronews Srbija ističe da se ni ove godine zahtevi nisu menjali jer nisu ni blizu njihovog ostvarenja, te da je stoga slogan pod kojim se Prajd održava "nismo ni blizu".

"Mislim da javnost prilično dobro zna koji su to zahtevi - prvo donošenje Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnom identitetu, zatim akcionih planova na lokalnom nivou. Neke stvari koje su vrlo simbolične i koje se mogu uraditi sa minimalnom političkom voljom kao što je deklaracija protiv homofobije u parlamentu ili rehabilitacija onih koji su do 1994. godine osuđeni kao gejevi po krivičnom zakoniku i sične stvari koje su jako bitne za LGBT zajednicu", navodi on.

Ističe da je Zakon o istopolnim zajednicama pripremljen i da su sva ministarstva dala pozitivno mišljenje o njemu.

"Potpuno je zaokružen kao jedan pravni akt a sad je potrebna politička volja, ali predsednik je rekao da on neće da potpiše taj zakon", kaže Miletić.

Mali pomaci u zakonodavstvu bez primene u praksi

Prema njegovim rečima, i tamo gde su zabeleženi pomaci u zakonodavstvu u praksi se ispostavlja da problemi i dalje postoje.

"Postojao je zahtev koji se ticao trans osoba, osoba koje žele da promene pol i pravnu konsekvencu toga da promene lično ime i JMBG. Ovaj slučaj je bio pred ustavnim sudom i on je doneo odluku da to mora da se omogući. Kada su rađene izmene zakona o matičnim knjigama ovo je omogućeno u jednom članu. Na osnov toga su doneta neka pravila, ali problem je to što i dalje u praksi kada se to primenjuje trans osobe imaju probleme", navodi Miletić.

Kada je organizacija ovogodišnjeg prajda u pitanju, ističe da teče potpuno normalno, te da od 2014. godine nemaju nikakvih problema sa šetnjama i eventualnim zabranama. Izuzetak je, kako kaže, bila prošla godina kada je došlo do zabrane koja im je bila potpuno neobjašnjiva. 

Kako je izgledao prethodni prajd

Ipak, pokisli i pod kišobranima, učesnici prošlogodišnje protestne šetnje okupili su se i stavili do znanja da će uprkos proceni da je visok rizik, proći ulicama bez obzira na odluku MUP-a. Crkvena zvona, zastave u bojama duge i incidenti sa obe strane obeležili su kratku šetnju do mesta koncerta. Među učesnicima je bilo i stranih državljana, ali i pojedinih ambasadora.

I svaka prethodna organizacija Prajda u Beogradu nosila je sa sobom opasnost i izazove.

Prvo okupljanje 2001. završilo se sa više od 40 povređenih. Parada ponosa 2010. ostaće u sećanju po sukobu više hiljada huligana i policije,kamenicama, krvavim glavama i bačenom suzavcu. Skoro deceniju kasnije, litije i okupljanje neistomišljenika – postali su prateći program Prajda.

Sa kašnjenjem od dve godine u više navrata dolazile su odluke Ustavnog suda da su zabrane parade ponosa bile neustavne. I pored toga, zabrane su se ponavljale. 2013. grupa ljudi održala je Ponoćni Prajd i šetala od zgrade Vlade Srbije do Skupštine. Mali koraci napred koje je LGBT zajednica pravila neretko nisu imali primenu u praksi, čak i onda kada se činilo da postoji politička volja.

Nikola Družijanić, nekadašnji aktivista i borac za ljudska prava iz Beograda, pre devet godina je emigrirao u Sjedinjene Američke Države zbog ugrožene sigurnosti i brojnih pretnji koje dobijao na dnevnom nivou - pre svega zbog svog otvorenog gej statusa i aktivizma. 

"Žao mi je kada vidim da se stvari nisu pomerile unapred, gotovo nimalo, u odnosu na period kada sam napustio Srbiju. Zbog svoje porodice pomno pratim dešavanja u zemlji, i nažalost, i dalje ne osećam da bi za mene lično bilo bezbedno da se vratim. Na primer, moji roditelji još trpe uvrede i diskriminaciju sredine zbog mene, iako tamo nisam bio mnogo godina", kaže on.

Družijanić, koji je trenutno radi za nevladinu organizaciju za ljudska prava u Čikagu Heartland Alliance, kaže da svim ljudima u Srbiji želi da dostignu nivo sloboda i zaštite osnovnih ljudskih prava i dostojanstva, u koje on u SAD "uživa svakoga dana".

"Svi smo se bili ponadali da će sa izborom Ane Brnabić doći i veća zaštita države i jasnija opredeljenost prema evropskim i zapadnim vrednostima što se tiče LGBT populacije, ali to se uporno ne dešava", zaključuje on.

Ana Brnabić, prva otvoreno gej premijerka Srbije 2017. prisustvovala je paradi ponosa. Natpise “Ana je tu”, svega nekoliko godina kasnije zamenili su transparenti “Drugarice lažljivice”, a samo njeno pojavljivanje na konferenciji u okviru prošlogodišnjeg prajda je izviždano.

Neizvesnost koju je doneo prethodni prajd dovela je i do razmimoilaženja unutar same organizacije. Kako bi trebalo da se organizuje prajd i na koji način i kako bi trebalo da se nastavi borba za prava LGBTQ+ osoba ostali su i dalje predmet rasprave koji deli zajednicu.

Ove godine iz prajda, prema rečima Miletića, stoji 18 organizacija. Međutim, jedan deo ove zajednice najavio je bojkot. Među njima je Gej lezbejski infocentar Predraga Azdejkovića, koji je izjavio da je uspešno fingirana uključenost svih organizacija, ali da zapravo dve organizacije nisu pozvane da budu deo manifestacije.