Igre 
Mesec borbe protiv karcinoma jetre: Hepatitis, gojaznost i alkoholizam faktori rizika, veoma važna preventiva
Komentari09/10/2023
-20:56
Svake godine od karcinoma jetre u Evropi oboli 87.000 ljudi, od te bolesti umre 78.000 obolelih. Mnogi faktori rizika povezani sa karcinom jetre mogu se sprečiti ili otkloniti. Postoje velike razlike, čak i u zemljama EU u tome kakve se metode lečenja primenjuju, a upravo zbog toga postoje i razlike u stopi smrtnosti, odnosno stopi preživljavanja. U mesecu borbe protiv karcinoma jetre stručnjaci ponovo upozoravaju na faktore rizika i na važnost preventivnih pregleda.
Faktori rizika za nastanak karcinoma jetre, koja je nezamenljiv organ i ima brojne funkcije u organizmu, jesu hepatitis B i hepatitis C, gojaznost i alkoholizam.
Infektolog, gastroenterohepatolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu Ivana Milošević kaže da su hepatitis B i C hronične bolesti jetre koje se uspešno leče u Srbiji.
"Hronični hepatitis je bolest koja praktično ne daje nikave simptome. Pacijent oseća neku neprijatnost kao što je tištanje pod desnim rebarnim lukom, brzo zamaranje, malaksalost i nesanica, ali ništa od toga ga ne tera da se javi lekaru. Tek kada bolest uznapreduje tako, a nelečena bolest će sigurno odvesti u cirozu jetre, on se javlja lekaru.
Ona je navela da gojaznost koja je praćena masnom jetrom sama po sebi predstavlja oboljenje koje može da vodi u cirozu i karcinom.
Kako sprečiti nastanak bolesti?
Milošević kaže da se u Srbiji primenjuje najsavremenija terapija - za hepatitis B već desetak godina, a za hepatitis C od prošlog leta.
"Poenta je da prebacimo težište na rano otkrivanje i prevenciju ovih bolesti. Rano otkrivanje bi značilo da bar jednom godišnje, svako od nas uradi transaminaze (enzimi jetre), odnosno ultrazvučni pregled, u idealnoj situaciji da se svako od nas bar jednom u životu testira na hepatitis C, a ja savetuje i na hepatitis B", rekla je Milošević.
Povezane vesti
Ona je navela da se pacijenti sa hepatitisom B i C leče na način kao i pacijenti u svetu.
"Mi se uvek vezujemo za zapadnu Evropu i Ameriku. Terapija koju naši pacijenti dobijaju i za hepatitis B i C vezana je upravo za evropski vodič za bolesti jetre. Što se tiče hepatitisa B, to je već dugi niz godina tako, lekovi koji se koriste u terapiji HIV-a koriste se i za hepatitis B. Terapiju za hepatitis C smo čekali, prvi inovativni lekovi su uvedeni 2018. ali za nedovoljan broj ljudi. Od prošlog leta možemo da lečimo zaista onako kako se leči i u vodećim svetskim centrima ove bolesti", kaže Milošević.
Kakva je situacija sa transplantacijom?
Još jedan način da se pomogne obolelima je transplantacija. Milošević je navela da su nedavno urađene četiri transplantacije na VMA.
"Mislim da je to interes naše zemlje, na tome se jako puno radi. To nije jednostavno, nismo u Eurotransplantu, moramo da poradimo na tome da se poveća svest naših građana da svi treba da budemo potencijalni donori", naglasila je Milošević.
Ona dodaje da kada postoji organ, nije problem da se transplantacija uradi.
"Ima pacijenata koji je čekaju, postoje lekari koji to znaju da rade", kaže Milošević.
Sa čime se suočavaju pacijenti?
Predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre "Hronos" Ivana Dragojević kaže da se pacijenti sa dijagnozom karcinoma jetre često suočavaju sa diskirminacijom.
Povezane vesti
"Kao što se ciroza jetre vezuje za alkohol, tako se hepatitisi vezuju za rizične grupe. Sve to stoji ali nije baš skroz tako. Nama je važno da napomenemo - preventiva", rekla je Dragojević i dodala da je jako teško izmeniti pogrešne stilove života i pogrešne navike i da reba učiti kako da živimo zdravije.
Govoreći o značaju preventive, Dragojević je rekla da mnogo toga može da se spreči i uradi za očuvanje zdravlja.
"Mnogo toga možemo da uradimo za sebe i svoju jetru, ne možemo očekivati od tog božanstvenog organa da čarobnim štapićem odjednom bude zdrav. On ima savršenu moć regeneracije", rekla je ona.
Pošto se simptomi bolesti teško uočavaju, Dragojević kaže da se često dogodi da pacijent u istom trenutku sazna i za hepatitis, cirozu, ili karcinom.
Ona kaže da Udruženje pruža pacijentima servise koji im pomažu u tome na koji način da se nekome obrate i gde da odu.
"Prošle godine smo uveli nešto se zove 'Pitaj doktora', pacijenti su imali mogućnost da direktno sa doktorkom (Milošević) komuniciraju preko mejla. To ćemo ponovo uvesti jer smo shvatili da je to sjajan servis. Dostupni smo na svim društvenim mrežama, učinićemo sve da pomognemo da oboleli odu na pravu adresu", rekla je Dragojević.
Dr Ivana Milošević kaže da se servis "Pitaj doktora" pokazao kao jako koristan.
Ona je naglasila da svako mora da brine o sebi i da bar jednom godišnje uradi biohemijske analize.
Komentari (0)