Igre 
Đukić Dejanović za Euronews Srbija: U prosvetu se ne ide samo zbog novca koji nije adekvatan, već i iz entuzijazma
Komentari26/09/2023
-22:05
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović smatra da plate u prosveti treba da budu veće, ali da je država u ovom momentu učinila maksimum sa povećanjem plate od 5,5 u septembru i najavljenim januarskim povećanjem od 10 odsto.
Ona je navela da će se i u 2024. godini, ako država bude stabilna, nastaviti sa daljim povećanjem plata.
"U ovom momentu prosvetni radnici u obrazovanju imaju veću platu od prosečne u Srbiji. Međutim u prosveti ne rade samo prosvetni radnici, već i administracija i prateće osoblje i zbog toga je taj prosek niži od onog u Republici", rekla je Đukić Dejanović u emisiji "Euronews Centar"
Računica sindikata ipak govori drugačije. Naime, predstavnici sindikata kažu da nastavnik u osnovnoj ili srednjoj školi sa sedmim stepenom stručne spreme prima u proseku platu od 74.600 dinara, dok je republički prosek 86.500 dinara, te traže da se plata u prosveti izjednači sa republičkim prosekom.
Euronews
"Tendencija jeste da se povećaju primanja prosvetnih radnika, ali i svih zaposlenih u prosveti. Moramo voditi računa i o saradnicima, bitni su psiholozi, pedagozi... Decenijama se nije vodilo računa o platama zaposlenih u prosveti. Shvatamo koliko na tome moramo i dalje raditi. Znamo da zadovoljan čovek može biti dobar pedagog i predavač. Znamo koliko je to važno. O tome razgovaramo, ali ne dajemo lažna obećanja. Ne možemo blanko potpisati da će sigurno biti povećanja u 2024", rekla je Đukić Dejanović.
Za najavljeni štrajk pojedinih sindikata prosvetnih radnika zakazan za 9. oktobar i skraćenje časova u školi kaže da je njihovo pravo da izraze nezadovoljstvo i da ona nije za to da se sprečavaju štrajkovi i protesti.
"Radila sam u prosveti"
"Neka oni (štrajkovi) budu civilizovani u skladu sa Zakonom o štrajku i da ne budu na uštrb dece", rekla je ministarka.
Povezane vesti
Osim povećanja plate, jedan od zahteva prosvetara s današnjeg protesta bio je i da se povećaju nadoknade za starešinstvo sa sedam na deset odsto što je prosvetarima obećano nakon incidenta u Trsteniku, gde su učenici izmakli stolicu nastavnici engleskog jezika na času. Ministarka kaže da će to biti ispravljeno čim bude bilo prostora.
Sindikati su na današnjem protestu izneli i zahtev da se smanji administracija, a ministarka kaže da se na tome radi.
"Ide se ka tome da se administracija smanji", rekla je ona.
Euronews/Ana Mihaljčić
Upitana da li bi ona danas radila u prosveti, ministarka je rekla da je kao mlad lekar radila u jednoj školi i da su i tada plate u prosveti bile slične kao sada.
"Predavala sam psihijatriju u Medicinskoj školi. Moram vam reći da se u prosvetu ne ide samo zbog novca, koji nije adekvatan, već iz entuzijazma koji živi u prosvetnom radniku, da deo svog znanja prenosi deci", navela je ona.
Kaže da joj cilj do kraja mandata da bude "što bolji mornar u nemirnom moru" i da počne da rešava nagomilane probleme koji muče prosvetu.
Dešavanja u Ribnikaru
Zločin u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, kako je navela, osvestio je sve. Ideja je da se dodatno jača vaspitna uloga škole, predviđene su brojne vannastavne aktivnosti, obilazak muzeja, učenje plesa.
Povezane vesti
"Smisao svih vannastavnih aktivnosti je da se ljudske vrednosti u dečjim dušama podignu na željeni nivo, da komunikacija među decom, nastavnicima i roditeljima bude sa više poštovanja. Deca moraju na različitost gledati kao na bogatstvo. Međutim, ne odvija se sve u školi i vaspitni momenat je i stvar roditelja. Veoma je važna komunikacija između roditelja i nastavnika. Ako jednom detetu roditelj šalje jednu vrstu poruka, a nastavnik drugu, pravimo problem u njegovoj duši", navela je ministarka.
Da bismo učvrstili pravi sistem vrednosti kod dece na tome moraju da rade sinhronizovano svi - škola, roditelji, ali i bake, deke, komšije, mediji, kaže.
"Da li smo zadovoljni svim uticajima na decu - ne. Deca dolaze iz različitih porodica. Bitno je da imamo cilj, škole su vaspitno-obrazovne ustanove i da toj vaspitnoj komponenti dajemo mnogo više na značaju, da bezbednost dece u školi nakon majskih događaja bude na što višem nivou", navela je ona.
Tanjug/Tara Radovanović
Povezane vesti
Ministarka je rekla da je posetila nastavnicu koja je ranjena tokom pucnjave u OŠ Vladislav Ribnikar, da se raduje što je njeno stanje bolje, ali da će rane u njenoj duši biti trajne.
"Ona je hrabra žena i želim joj da se što pre vrati svojoj kući, ona je još uvek u bolnici", navela je Đukić Dejanović.
Kako je dodala, nakon tragedije država je ponudila da se škola izmesti, bar na godinu dana, ali veći deo roditelja to nije prihvatio.
Memorijalni centar
"Stručnjaci su formirali timove kako bi se sa svakim detetom razgovaralo, tamo gde roditelji daju saglasnost. Cilj je da se proceni kakve su posledice po mentalno zdravlje dece, da li je potreban dodatni savetodavni rad, da li je potrebno da se upute drugim stručnjacima, a ne samo psiholozima i pedagozima", rekla je ministarka.
Škola Vladislav Ribnikar je danas podeljena u dva dela. Zatvoren je deo gde je ubijeno devetoro učenika i čuvar škole, a ranjeno šest osoba. Tu nema nastave i taj deo objekta čeka adaptaciju. Tu će biti i memorijalni centar. Drugi deo škole je adaptiran i u njemu su svi učenici od prvog do osmog razreda.
"Naravno da će za memorijalni centar idejno rešenje dati stručnjaci, i to ne samo arhitekte i građevinari već i psiholozi i pedagozi. Biće ljudi koji će razmišljati o porukama koje su najbitnije kada se memorijal pravi. Kakvo god rešenje da donesete biće onih koji će biti krajnje nezadovoljni. To moramo da razumemo", rekla je ona.
Napominje da se sa idejnim rešenjem neće žuriti, jer ljudi imaju različite stavove kako obeležje tuge treba da izgleda. Jedni smatraju da to treba da bude učionica tuge, sa muzikom koja podseća na događaj, dok drugi smatraju da čitav deo škole treba da se transformiše u nešto što se zove memorijal.
Dešavanja u Ribnikaru iznedrila su i još jedni slobodnu nastavnu aktivnost - "Vrline i vrednosti kao životni kompas" koja ulazi u škole, a ministarka očekuje da će to biti omiljeni program učenicima. Tu neće biti ocenjivanja, nema klasičnog predavanja, već je aktivnost zamišljena kroz radionice.
"Vršnjačka komunikacija u školi je poseban oblik sazrevanja. Deca u školi nauče da rivaliziraju, da izgube, pobede i da to sve za njih bude dobro. U socijalnom smislu uz učitelje, nastavnike nauče da je kompeticija nešto što može da ih pokrene, ali i da probude neprijatna osećanja. Moraju u školi da nauče da sa tim osećanjima žive", rekla je ministarka.
Ona je najavila i da se u nekim školama realizuje pilot projekat u okviru kojeg učenici imaju veći broj časova fizičkog obrazovanja.
"Ministarstvo sporta je angažovalo sportiste koji će učestvovati u kreiranju svih tih programa i Komitet koji će dati svoj kadar i preporuke. Timski duh i fer plej će se uvoditi. To neće biti klasično fizčko vaspitanje, već će to biti osavremenjeno. Onda ćemo da pratimo zdravstvene parametre dece koja imaju više časova fizičkog vaspitanja i one koja imaju broj časova kao i ranije", objašnjava.
Funkcionalno znanje nasuprot bubanju
Srbija već godinama unazad zauzima mesto ispod proseka po znanju učenika. Prema Međunarodnom programu procene učeničkih postignuća Srbija je na 45. mestu od 79 zemalja. PISA test procenjuje čitalačku i matematičku pismenost, kao i znanje u prirodnim naukama a kao jedan od razloga za loše rezultate đaka u Srbiji stručnjaci procenjuju loš obrazovni program.
Ministraka Đukić Dejanović ovo komentariše rečima da je važno da ubuduće dete nauči da razmišlja. Kaže da je upravo PISA test parametar da nešto mora da se menja.
"Decu mora da učimo da ne uče za školu i ocenu, već za život. Ta praktična znanja kroz dualni sistem kod nas, negde jeste zadatak i roditelja i nastavnika. Dece uče po modelu. Oni gledaju autoritet. Molim tate, mame i nastavnike i učenike da im pruže primer da tako uče. Dete u vrtiću ne možete da prenesete poruku tako što ga gledate sa visine i kažete da je dobro i pametno dete. Morate da budete u njegovoj visini. Detetu u srednjoj školi da kažete da ono što uči će mu značiti u životu, ali i da mu praktično pokažete", kaže.
Objašnjava da je u daljem obrazovanju učenika uraditi "reviziju viška bubanja".
"Nikom nije potrebno da uči nazive biljaka na latinskom. Takve stvari biće eliminisane i biće više logičkog razmišljanja. Deca su različita. Ona imaju drugačija interesovanja, nekog će zanimati muzika, a nekog reproduktivno znanje. Prošlo je vreme da od deteta tražimo da uči matematiku ako ga ona ne zanima. Dali smo uputstva za decu osnvnih i srednjih škola sa posebnim talentima. Mislim da su oni investicija, ali ne možemo sve preko noći", kaže ona.
Profimedia
Kako dodaje, plan je da se radi i na digitalnoj pismenosti koja bi uticala na to da rančevi ne budu više teški.
"Uvođenjem IT tehnologije u proces učenja činimo mnogo da deca mogu da manje bubaju, manje uče, lakše dolaze do informacijama. To što je sada aktuelno ne znači da će biti trajno. Mi ne znamo kakvo će biti tržište rada u budućnosti", kaže.
Na pitanje šta će biti sa državnom maturom, ona kaže da će 2025/26. godina biti godine mature.
"Potrebno je da se svi pripreme za novi način ocenjivanja dece koja planiraju da studiraju. Dakle, brucoši će završavati te testove pre ispitivanja za fakultete u srednjim školama, ali to je i tehnički i intelektualno zahtevan proces. Za sada su nam potrebna neka softverska rešenja da bi matura mogla da krene. Važna je i psihološka priprema roditeljima, ali da pripremimo i nastavnike", kaže.
Komentari (1)
Jakov D.
27.09.2023 07:35
Ministarka mora da razume da je narodu bitnije da ima dobre nastavnike i vaspitačice nego da ima nove fudbalske stadione! Bolje da smo lepo digli plate proscetarima i medicinarima, da deca budu školovana i pametna, a ljudi zdraviji, nego da idemo da gledamofudbal i da promovišemo nasilje na fudbalskim utakmicama!