"Bitka" sa čepovima: Nemogućnost odvajanja od ambalaže je dobra za ekologiju, ali može da ugrozi akciju Čep za hendikep

Prema direktivi Evropske unije iz 2019. godine, plastični čepovi na flašama više neće moći da se odvoje od ambalaže. Kompanije imaju priliku da se prilagode toj izmeni do kraja 2024. godine, a neke u Srbiji su to već učinile. Postavlja se pitanje kako da se poveća sakupljanje ambalažnog otpada u Srbiji, kao i procenat reciklaže, ali i budućnosti akcije "Čep za hendikep" kojom je ortopedskim pomagalima obezbeđeno više od 120 osoba sa invaliditetom. 

U tom udruženju kažu da za jedan kilogram čepova dobiju oko 30 dinara, a da bi kupili jedno ortopedsko pomagalo potrebno je šest punih kombi vozila. 

Kako bi opstali snimili su apel koji je postao viralan na društvenim mrežama. Pozvali su građane da im ne bude problem da odvoje čep od plastične flašice. 

"Nemojte ljudi da vam ovo bude problem i prepreka jer ova prepreka utiče na opstanak čepa za hendikep, odvrnite ga i otkinite ga", poručuju u apelu. 

Građani podržavaju akciju sakupljanja čepova mada su tek počeli da se navikavaju na čep povezan sa flašom. 

Euronews Srbija

 

Zoran Martinov iz Udruženja Čep za hendikep kaže za Euronews Srbija da veruje u "srpski inat" i da problem neće predstavljati spojen čep sa plastičnom flašom. 

Povezane vesti

Biznis vesti

Državne subvencije za zamenu starih automobila: Od 2.100 do 2.900 evra za reciklažu vozila sa motorom Euro 1, 2 ili 3

Plan Vlade Srbije je da u prvoj fazi eliminiše iz saobraćaja 140 hiljada starih automobila koji su veliki zagađivači.

28/08/2023

17:14

https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/97878/drzavne-subvencije-za-zamenu-starih-automobila-od-2100-do-2900-evra-za-reciklazu-vozila-sa-motorom-euro-1-2-ili-3/vest

pročitaj celu vest

Evropa

Švedska pri samom vrhu u količini otpada po glavi stanovnika u EU, a deponija gotovo da nema

Švedska je svetski lider upravljanja otpadom, uprkos tome što je u količini otpada po glavi stanovnika pri samom vrhu u EU.

25/06/2023

15:35

https://www.euronews.rs/evropa/vesti/90960/svedska-pri-samom-vrhu-u-kolicini-otpada-po-glavi-stanovnika-u-eu-a-deponija-gotovo-da-nema/vest

pročitaj celu vest

"Kad nešto baš ne može - onda baš može i mislim da ćemo tek da se zalaufamo. Lakše je iščupati čep sa flaša nego izbiti dinar iz džepa", rekao je Martinov.

Koliko su flaše sa čepom olakšale sakupljanje plastike 

Čepovi su malih dimenzija i često završavaju van sistema upravljanja otpadom.

Asistentkinja na Geografskom fakultetu Tijana Stojiljković rekla je za Euronews Srbija da to predstavlja poseban problem jer se oni raspadaju do nivoa mikroplastike. 

"Nakon toga mi ne možemo da pratimo njihov trag i utiču na naše zdravlje", dodaje ona. 

U Gradskoj čistoći kažu da otkada stižu flaše sa čepom, sakupljanje plastike je olakšano.

"Kao sakupljači imamo mogućnost da ih sakupimo odmah zajedno sa flašama koje će dalje biti prosleđene operaterima na reciklažu... tu je i finansijska ušteda jer recikliramo znatno veću količinu materijala", rekla je za Euronews Srbija Marija Andrijašević iz JKP Gradska čistoća. 

Euronews Srbija

Direktiva EU kao korak napred

Direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović kaže za Euronews Srbija da direktiva EU iz 2019. godine predstavlja globalno jedan korak unapred s obzirom na to da su zemlje zapadne Evrope malo dalje odmakle u sakupljanju ambalažnog otpada. 

Povezane vesti

Društvo

NALED: Vreme je da se u Srbiji uvede depozitni sistem za povrat ambalaže

Nakon ostataka hrane, građani najviše izbacuju prazne plastične i staklene flaše, kartonske, papirne i druge vrste ambalaža, navodi NALED

31/07/2023

14:23

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/95112/naled-vreme-je-da-se-u-srbiji-uvede-depozitni-sistem-za-povrat-ambalaze/vest

pročitaj celu vest

"Taj deo veza za čepove će biti neka dodatna vrednost, dodatne količine koje će se upravo reciklirati a ne završiti na deponiji ili u prirodi. Kod nas su kompanije delimično uvele ovu praksu, do kraja 2024. treba da se usaglasimo sa ovom direktivom. Mnogi od njih društveno odgovorni su krenuli da to rade. U početku je to malo iritiralo građane, ali čini mi se da smo sad već svi navikli na takve boce", rekao je Krstović. 

Čepovi će zajedno sa bocom biti na sortirnicama, na regionalnim centrima i završiće u reciklaži, a Krstović kaže da će se tako na pravi način pokazati šta je cirkularna ekonomija na delu. 

"Pitanje svih pitanja kod nas je kako da povećamo sakupljanje ambalažnog otpada u Srbiji i kako da taj procenat reciklaže iz godine u godinu povećamo, da negde 2030. dostignemo te ciljeve koji nisu nimalo jednostavni, to je 90 odsto sakupljenog i recikliranog kartona, 75 odsto stakla, 55 odsto plastike, to su ozbiljne cifre i brojke. Srbiji je potrebna nadogradnja postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača i uvođenje depozitnog sistema", rekao je Krstović. 

Prema njegovim rečima, depozitni sistem je nekada funkcionisao na staklenim flašama, a aktuelan je u u desetak zemalja EU, od kojih su mnoge donele i zakonska rešenja u vezi sa tim, ali će sama implementacija uslediti za par godina. 

"Kada kupujete određeni proizvod u prodavnici, vi pored cene koštanja tog proizvoda plaćate i cenu depozita. Taj novac ćete dobiti nazad kada iskorišćeni proizvod vratite na neki punkt i vi ćete faktički svoj novac dobiti nazad. Takvi sistemi izuzetno brzo 'čiste' zemlju i to je momenat kada preko 90 odsto ambalaže koja se stavi na tržište bude sakupljen i sve one slike flaša, limenki i posuda iz prirode će zapravo biti prošlost", naveo je Krstović. 

Bilo da čepove sakupljate ili ostavljate na flašama, važno je da ne završe na dnu neke kante ili u prirodi.