Igre 
Nove tehnologije zadaju glavobolje pravosuđu: Ko je kriv kada veštačka inteligencija "zloupotrebi" nečiji lik
Komentari24/09/2023
-09:04
O opasnostima koje sa sobom nosi munjevito brz napredak savremenih tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, poslednjih meseci govori se podjednako koliko i o koristima koje donose čovečanstvu. Međutim, jedan od nepredviđenih rizika žestoko je uzdrmao stanovnike grada Almendraleho na jugu Španije gde su likovi dvadesetak devojčica srednjoškolskog uzrasta upotrebljeni za generisanje takozvanih dipfejk (deepfake) slika neprimerenog sadržaja.
Nepoznati počinioci ukrali su sasvim obične fotografije koje su devojčice objavile na svojim Instagram profilima i uz pomoć aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji izmenili ih tako da one na njima izgledaju potpuno nago. Iako su na originalnim fotografijama bile obučene, AI je dipfejk slike učinila zastrašujuće realističnim, a slike su potom podeljene u grupama na društvenoj mreži WhatsApp.
Sada se i roditelji i institucije uključene u istragu ovog slučaja pitaju da li je reč o krivičnom delu i da li bi takav slučaj mogao da se tretira kao kreiranje i deljenje dečje pornografije. Ta nepoznanica ne muči samo Špance - veštačka inteligencija donela je niz mogućnosti zloupotrebe lika i dela pojedinaca, ali i konfuziju po pitanju toga kako takva dela treba da se tretiraju. Ni Srbija nije izuzeta.
Emina Beković iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu za Euronews Srbija kaže da su se već susretali sa sličnom problematikom.
"Upravo smo imali slučaj da je jednoj devojci neko hakovao profil na Instagramu i pokupio njene fotografije, fotošopirao je da bude naga i sad te fotografije postavlja na porno sajtove širom interneta", kaže Beković.
Naša sagovornica ističe da je reč o novim vidovima zlostavljanja na internetu čijih rizika mladi uopšte nisu svesni.
"Oni jesu digitalno vešti, ali nisu digitalno pismeni da prepoznaju te rizike, da prepoznaju laž i vrbovanje. Dešava se da devojčicama zlonamerne osobe šalju lažne pozive za manekenstvo, tražeći im eksplicitne fotografije ili slike u kupaćem kostimu. Kada ih one pošalju, aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji mogu da ih izmene tako da na njima izgledaju potpuno nago", objašnjava Beković.
Povezane vesti
Kako zakon gleda na ovakve slučajeve?
Iako je reč o zloupotrebi novih tehnologija, pravosuđe u Srbiji već se susretalo sa sličnom problematikom, kaže za Euronews Srbija vanredni profesor Fakulteta organizacionih nauka i osnivač "Share" fondacije, dr Đorđe Krivokapić.
profimedia
"Bilo kakva vrsta kreiranja lažnih sadržaja, upotrebe likova osoba koje nisu javne ličnosti, predstavlja povredu njihovih ličnih prava, njegovog prava na lik, privatnost, zaštitu podataka o ličnosti, kao i prava na čast i ugled i zatire temelje prava na dostojanstvo, ukoliko ne postoji saglasnost tog lica", naglašava Krivokapić.
Međutim, ono što predstavlja najveći problem je utvrđivanje ko je zapravo odgovoran za eventualnu povredu - osoba koja upotrebi veštačku inteligenciju da napravi takav sadržaj, platforma koja joj pruža uslugu za kreiranje tog sadržaja ili platforma na kojoj se objavljuje takav sadržaj.
"Vrlo često se može desiti da onaj ko kreira taj sadržaj neće moći da bude identifikovan. Međutim, onda oni koji taj sadržaj objavljuju mogu biti odgovorni, čak i oni koji samo dele tuđi objavljen sadržaj", kaže Krivokapić.
"Samo šerovanje nečega što je ilegalno predstavlja akt koji može biti osnova odgovornosti", dodaje naš sagovornik.
Šta da učinite ako postanete žrtva prevare na društvenim mrežama?
Emina Beković kaže da svako ko je na bilo koji način doživeo neku vrstu neprijatnosti na internetu u vidu zloupotrebe fotografija, kontaktiranja od strane pedofila ili predatora, ko je dobio ucene i pretnje, može da pozove centar na 19833 i prijavi problem.
profimedia
"Mi smo direktno povezani i sa policijom, tužilaštvom i domovima zdravlja kao i centrima za socijalni rad, Ministarstvom prosvete i u zavisnosti o kakvom problemu je reč mi to prosleđujemo tim nadležnim institucijama", objašnjava Begović.
Povezane vesti
"Jako je bitno da se ne brišu linkovi putem kojih je deljen sporni sadržaj i same fotografije, ukoliko je reč o njihovoj zloupotrebi. Zatim, potrebno je da se skrinšotuje ekran, jer sve su to dokazi. Kada je reč o fotografijama na kojima su maloletna lica, a koja se pojave na nekim sajtovima ili društvenim mrežama, policija može da ih ukloni ili pošalje prijavu sajtu da se te fotografije uklone", ističe naša sagovornica.
Đorđe Krivokapić podvlači i da su sajtovi u obavezi da sporni sadržaj uklone u razumnom roku od trenutka kada dobiju takvu prijavu.
"Onog trenutka kada ih neko obavesti o tome da neki sadržaj nije u skladu sa njihovim pravilima ili sa zakonom, u obavezi su da takav sadržaj uklone. Ukoliko ga uklone uopšte nisu odgovorni, ali ako ga ne uklone, mogu da se terete pred sudom", kaže pravnik.
Ipak, pred žrtvama je u takvim slučajevima dug i neizvestan put, kada je reč o traženju pravde pred institucijama.
"Prvo je bitno razdvojiti da li je povreda ličnih prava ili postoji krivično delo. Onda ta krivična dela razvrstavamo na ona koja se gone po službenoj dužnosti i ona koja koja se gone po privatnoj tužbi, što je slučaj sa većinom dela koja se tiču prava ličnosti. To znači da vi tužite nekoga sa svojim advokatom za učinjeno krivično delo, ali za to morate znati ko je to lice. U suprotnom, vi podnosite krivičnu prijavu i onda tužilaštvo i policija sprovode istragu i pribavljaju dokaze", kaže Krivokapić.
Međutim, on ističe da angažovanje advokata za ovakve slučajeve "ne garantuje bilo kakav uspeh, a obično garantuje visoke troškove".
Pravni okviri ovakvih slučajeva trebalo bi da budu jasniji nakon što Evropska unija usvoji Zakon o veštačkoj inteligenciji, koji se već mesecima nalazi pred Evropskom komisijom.
Spas je u prevenciji
U međuvremenu, broj dipfejk fotografija na internetu se prema podacima "Sensity AI", istraživačke kompanije koja prati lažne ali realistične videe u onlajn sferi, udvostruči na svakih šest meseci. U 95 odsto slučajeva, namera je stvaranje pornografskog sadržaja bez pristanka osobe koja se nalazi na slici, a najčešća meta su žene.
Prema poslednjim istraživanjima Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, u Srbiji je više od 44 procenata osoba mlađih od 25 godina imalo neku vrstu neprijatnosti na društvenim mrežama u vidu zloupotrebe fotografija, kontakata od strane predatora, pretnji i slično. Emina Beković upozorava da nikada ranije nije postojalo toliko rizika na internetu i da mnogi roditelji koji ih nisu svesni, deleći fotografije svoje dece na društvenim mrežama i sami doprinose problemu. Ona navodi primer Nemačke, gde je jedan od najvećih telefonskih operatera pokrenuo kampanju osvešćivanja roditelja o takvim opasnostima.
U video spotu koji su snimili vidi se kako veštačka inteligencija može da upotrebi lik maloletnika sa fotografija na društvenim mrežama i "predvidi" njihov izgled u budućnosti, što kriminalne grupe potom mogu upotrebiti za različite prevare, između ostalog, i za krađu identiteta.
Poruka spota je da roditelji treba da štite privatnost svoje dece u digitalnom svetu.
"Mi uvek insistiramo na tome da je jedini spas u prevenciji", kaže Beković.
"Svi treba da budemo edukovani na koji način da se zaštitimo, jer većina stanovništva o tome nema pojma. Pored toga, svako ko postavlja fotografije i ko je konzument društvenih mreža mora da ima obavezu odgovornog ponašanja u onlajn svetu. Dakle, pre nego što se postavi bilo koji sadržaj, da razmislimo da li time nekog ugrožavamo", ističe naša sagovornica.
Komentari (0)