Igre 
Evropa udiše otrovan vazduh: Stanje loše i u razvijenim zemljama, među najteže pogođenim Severna Makedonija i Srbija
Komentari21/09/2023
-15:33
Svi u Evropi udišemo otrovan vazduh, to je zaključak istraživanja britanskog lista Gardijan. Oni su na svom sajtu objavili interaktivnu mapu na kojoj svako može da vidi gde se oblast u kojoj živi rangira u odnosu na standard EU.
Istraživanje je pokazalo da 98 odsto stanovnika Evrope udiše štetan vazduh, živi u oblastima gde sitnih PM 2,5 čestica ima mnogo više nego što to propisuju standardi Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Osnovna poruka je da se Evropa suočava sa ozbiljnom krizom javnog zdravlja, pri čemu skoro svi širom kontinenta žive u područjima sa opasnim nivoom zagađenja vazduha.
Ako se u Evropi živi loše, u regionu se živi najlošije. Najgore rangirana zemlje je Severna Makedonija. Skoro dve trećine ljudi širom ove zemlje živi u oblastima gde su vrednosti zagađenja PM 2,5 česticama četiri puta veće od smernica SZO. Utvrđeno je da četiri oblasti imaju zagađenje vazduha koje je šest puta veće, uključujući i Skoplje. Stanovnici Skoplja kažu da udišu vazduh koji se oseća na spaljenu plastiku.
Gotovo sve zemlje Istočne Evrope - Srbija, Rumunija, Albanija, Severna Makedonija, Poljska, Slovačka i Mađarska imaju duplo više od propisane vrednosti. Srbija je među zemljama sa najtežom situacijom. Severna Makedonija i Srbija imaju više od 50 odsto stanovništva koje udiše vazduh koji je četiri puta gori od propisanog.
Šta su PM 2,5 čestice
Inače, PM 2,5 čestice su nevidljive i dovoljno male da mogu da prodru u pluća i krvotok. Srbija ima usvojenu Uredbu koja definiše da vrednosti čestica PM 2,5 treba da iznose 25 mikrograma po metru kubnom. To su trenutno propisane vrednosti u EU. Međutim, Evropski parlament je nedavno usvojio novi zakon koji treba da stupi na snagu 2035. godine.
AP/Darko Vojinović
Stručnjaci procenjuju da u Evropi godišnje premine oko 400.000 ljudi zbog lošeg vazduha. Mnogi se pitaju kako nastaju ove čestice? PM 2,5 čestice stvara čovek sagorevanjem fosilnih goriva - grejanjem kuća i stanova, motornim saobraćajem, proizvodnjom električne energije.
Povezane vesti
Evropski parlament pokušava da "pritisne" Evropski savet da novi Zakon, koji je usvojen prošle nedelje, stupi na snagu što pre, ali ne pre 2035. godine. Zakonom je predviđeno da se dozvoljene vrednosti PM 2,5 čestica sa 25 mikrograma po metru kubnom spušta znatno niže na 5 mikrograma po metru kubnom.
Gojković: Najveći zagađivači fosilna goriva
Meteorološkinja Ljubica Gojković kaže da je najveće zagađenje vazduha zimi, tokom grejne sezone. Dodaje da su zagađivači tokom leta automobili, pojačan je saobraćaj jer je dosta vozila u tranzitu i prolazi kroz Srbiju.
"Trenutno je u Srbiji kvalitet vazduha dobar. I dalje smo u prekoračenju PM 2,5 čestica. Najviše se priča o njima jer one direktno oštećuju disajne puteve i pluća. Međutim, vazduh je zagađen i ostalim materijama kao što su jedinjenja ugljenika, sumpora i azota. Njih ne vidimo i oni su otrovni na duže staze", navela je ona.
Dodaje da je trenutno vazduh dobar jer ima vetra, a posle podne biće i kiše, što će očistiti atmosferu..
I razvijene zemlje u problemu
U Nemačkoj tri četvrtine stanovništva živi u oblastima sa duplo većim zagađenjem vazduha od dozvoljenog, u Španiji 49 odsto, a u Francuskoj 37 odsto.
U Velikoj Britaniji tri četvrtine stanovništva živi u oblastima gde je izloženost od jedan do dva puta veća od preporuke SZO, a četvrtina živi u područjima u kojima je zagađenje vazduha više nego dvostruko iznad dozvoljene granice.
Gotovo 30 miliona Evropljana živi u oblastima sa koncentracijama sitnih čestica koje su najmanje četiri puta veće od preporuke SZO.
Povezane vesti
Za razliku od toga, u Švedskoj ne postoji oblast u kojoj je koncentracija čestica PM 2,5 više nego dvostruko veća od granice SZO, dok su neke oblasti na severu Škotske među retkima u Evropi u kojima je zagađenje u dozvoljenim granicama.
Saobraćaj, industrija, grejanje u domaćinstvima i poljoprivreda su glavni izvori čestica PM 2,5, koje često u većoj meri pogađaju najsiromašnije zajednice.
Komentari (0)