Velike zaplene kokaina u Evropi i na Atlantiku: Koja je uloga "Balkanskog kartela" i kako funkcionišu krijumčarske mreže

Iz Tužilaštva su naveli da je organizator bio jedna od uhapšenih osoba i da postoje osnovi sumnje da je ova organizovana kriminalna grupa u periodu od marta 2022. do danas 2023. godine izvršila krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. 

"Ova organizovana kriminalna grupa je u ovom periodu organizovala transport opojne droge kokain iz zemalja Južne Amerike do zemalja Zapadne Evrope i Republike Srbije radi dalje prodaje, na taj način što su obezbeđivali jedrilice, kontaktirali sa prodavcima opojne droge, organizovali lokacije za prihvat i istovar kokaina, skrivanje opojne droge i angažovali posadu (to su bili Čeh i Ukrajinac)", piše u saopštenju.  

Dan kasnije stiže vest da je španska policija zaplenila 9,5 tona kokaina skrivenih u kontejneru za transport banana iz Ekvadora, što je najveća količina zaplenjena u jednom kontejneru u toj zemlji, saopšteno je. 

''Ova operacija bila je udarac bez presedana za jednu od najvećih svetskih kriminalnih organizacija u distribuciji kokaina, koja je ciljala na velike kriminalne mreže u Evropi'', navodi se u saopštenju, prenosi Rojters. 

Kutije su bile označene sa više od 30 različitih logotipa koji odgovaraju različitim evropskim kriminalnim krugovima kojima je kokain trebalo da stigne, ali španska policija nije javno imenovala o kojim krugovima ili organizacijama je reč. Međutim, španski "El Mundo" piše da je policija zadala težak udarac "balkanskom kartelu". 

Kriminalna organizacija u Ekvadoru imala je veliku mrežu za slanje droge u Španiju, uglavnom u luke Alhesiras i Vigo na severozapadu, preko međunarodne kompanije za trgovinu bananama koja se nalazi u glavnoj luci u kojoj se izvoze banane u Ekvadoru - Mačali.

Kako funkcioniše "Balkanski kartel"?

Kriminalni kartel je sofisticarni savez višestrukih kriminalnih organizacija i ćelija koje dugo sarađuju i koje su pod vođstvom šefova u nekoliko zemalja. Mediji i agencije za sprovođenje zakona, uključujući i Evropol, često pominju dominaciju "Balkanskog kartela", kome glavni prihod dolazi od trgovine drogom, piše sajt Global initiative koji je nezavisna organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi.

Naime, prema njihovim navodima, kriminalni kartel proizvodi, transportuje i distribuje drogu uz pomoć članova svojih organizacija širom sveta koje blisko sarađuju sa određenim kartelima. Takođe, njihov posao je i da peru novac od trgovine drogom. 

"Balkanski kartel" bi prema pisanju ovog sajta bio "veza krmimialnih organizacija iz Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Srbije". Organizacije imaju čvrstu hierarhijsku strukturu i svoje vođe, a indicije govore da oni nisu ujedinjeni već da sarađuju do određenong nivoa, dok se u nekom drugom nivou doživljavaju i kao suparnici.

Twitter/@policia

Takođe, Global initiative piše da "Balkanski kartel" uglavnom deluje u svojevrsnoj "jugosferi" kriminala. Obično pokazuju atribute kriminalnih mreža koje su uključene u nezakonitu trgovinu robom, ali nemaju teritorijalnu kontrolu ili bilo koje druge karakteristike mafijaških grupa. Obično su transnacionalne i sarađuju preko granica etničkih grupa.

Takođe, prema pisanju Global initative, među njma postoji i suparništvo u vidu rivalstva, pa tako klan iz Crne Gore često kao svoje supranike gleda Albance. Grupe sa Balkana su takođe efikasne i u radu sa kolegama van regiona, na primer dobro su povezane sa dobvljačima kokaina u Latinskoj Americi ili distributerima u Zapadnoj Evropi. Ukratko, većina organizovanih kriminalnih grupa na Balkanu deluje u više kriminalih mreža.

Upozoravajući izveštaj o trgovini kokainom u svetu

Inače, prema poslednjem izveštaju Agencije za borbu protiv narkotika i kriminala pri Ujedinjenim nacijama (UNODC) o kojem je Euronews Srbija ranije pisao, Severna Amerika i Zapadna i Centralna Evropa su i dalje najveće tržišne destinacije kokaina. 

Kao glavi igrači na evropskom tržištu kokaina ističu se grupe koje govore albanski, ali je, kako se ističe, primetan sve veći nivo saradnje između kriminalnih mreža koje čine akteri različitog etničkog porekla.

Prema izveštaju UNODC-a, zahtevi za nabavku kokaina u svetu su sve veći, a gajenje biljke koke i proizvodnja kokaina bili su na rekodnim nivoima 2021. godine.

Za samo četiri godine, od 2013. do 2017, uzgoj se udvostručio, dostižući vrhunac 2018. godine, a nakon korone ponovo je došlo do naglog porasta 2021. godine. Paralelno sa tim i organi reda zaplenjuju veće količine kokaina, a poslednjih godina prisutan je trend rasta zaplena u većini regiona.

Prema UNDOC-u, iako kokain iz Latinske Amerike i dalje u najvećoj meri završava u Severnoj Americi i Centralnoj i Zapadnoj Evropi, brže rastu tržišta na jugoistoku starog konitinenta u koje ova Agencija svrstava Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i zemlje bivše Jugoslavije - BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Severnu Makedoniju i Srbiju, uključujući i Kosovo, koje je kao teritorija posebno razmatrano u izveštaju. Prognozira se da će uloga ovih zemalja Jugoistočne Evrope u trgovini kokainom verovatno nastaviti da raste.

Jugoistočna Evropa jedna je od ulaznih tačka za kokain namenjen prvenstveno evropskim tržištima. Na osnovu zaplenjenih količina čini se da se kokain sve više krijumčari preko Turske, čija se uloga ističe, pre svega, kao tranzitne zemlje, iako deo završava i na domaćem tržištu.

Organizovane kriminalne grupe sa Balkana glavni su akteri trgovine velikim količinama kokaina u istočnoj Evropi, navodi se u najnovijem izveštaju.

Kada je reč o srpskim kriminalnim grupama, u najnovijem izveštaju UNDOC-a navodi se da one obezbeđuju prisustvo u zemljama u kojima se proizvodi kokain.

"Posebno se čini da srpske kriminalne grupe imaju dugu aktivnost u trgovini kokainom iz Ekvadora na Balkan", stoji u izveštaju. Srbija se, između ostalih zemalja, pominje i kada je u pitanju trgovina kokainom iz Kolumbije i Perua.

Kako dodaju, srpske kriminalne grupe, ali i albanske, uglavnom snabdevaju i manje istražena tržišta u Istočnoj Evropi.