Superćelijska oluja se približava Srbiji: Kako se zaštititi od sve češćih i intenzivnijih nepogoda

Samo nekoliko dana nakon što je oluja praćena gradom, jakim gromovima i orkanskim vetrovima u Vojvodini pričinila značajnu materijalnu štetu, meteorolozi za noćas najavljuju nove nepogode. 

Kako se navodi na sajtu RHMZ, oko 19 časova očekuje se da oluja stigne u Srbiju, gde će najpre pogoditi zapadne delove Vojvodine, Mačvu, kao i donje Podrinje.

RHMZ upozorava da će biti povoljnih parametara za razvijanje tzv. superćelijskih oluja, a stručnjaci ističu da će ovakvi meteorološki fenomeni u budućnosti biti češći i intenzivniji.

Jako grmljavinsko nevreme već je zahvatilo Austriju i BiH, a poseban haos je napravilo u Hrvatskoj gde su stradale dve osobe i u Sloveniji gde je poginula jedna osoba.

Meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković navodi da se oluja u Srbiji očekuje večeras, ali da će do naših područja doći ipak oslabljena.

Superćelijske oluje nesvakidašnja su pojava u našim predelima, a češće nastaju iznad prostranih ravnica SAD. Najpoznatije su po tome što njihova vrtložnost uzrokuje formiranje tornada. 

Gojković navodi da ovaj fenomen nastaje kada hladna vazdušna masa stigne na pregrejano tlo što uzrokuje burne atmosferske procese.

"Osim što ovi oblaci poseduju veliku količinu energije, što znači da sa sobom donose razorne vetrove, oni nose i veliku količinu kiše. Jake uzlazne struje nose kišne kapi na visinu i do 10 km, gde se kapi lede i tako nastaje grad. Što su jače uzlazne struje grad više vremena provodi u oblaku i tako raste, a u ekstremnim situacijama prečnih grada može dostići čak 15 cm", navodi ona.

Krajnja forma superćelijskih oluja je, kako kaže, vrtlog ekstremno jakog vetra koji na svom putu uzrokuje razaranje, odnosno tornado.

U Srbiji je zabaležen samo nekoliko puta, i to samo u Vojvodini, ali se njegova brzina i snaga ne mogu meriti sa tornadima koji se formiraju iznad Američkog kontinenta. Za njihov razvoj potrebna je prostrana ravnica bez velikih prepreka, što u Srbiji nije slučaj.

Superćelijske oluje u budućnosti češće i intenzivnije

Mogućnost od pojave superćelijske oluje najavljena je i za predstojeće veče i noć. 

Naučni novinar Slobodan Bubnjević za Euronews Srbija kaže da nije problem u činjenici što se ovakvi meteorološki fenomeni pojavljuju, već u tome što će takve pojave biti češće i intenzivnije i to, kako kaže, u relativno skorom periodu.

"To je svakako posledica klimatskih promena i klimatski modeli nam to nedvosmisleno pokazuju. To je nekad u prošlosti moglo da se spreči i možda bismo našim delovanjem protiv klimatskih promena mogli da smanjimo te efekte do kraja ovog veka", kaže on. 

Slična oluja praćena gradom, jakim gromovima i orkanskim vetrovima koji je obarao i lomio stabla, rušio krovove, nedavno je pogodila Vojvodinu. Grad je pričinio značajnu materijalnu štetu i na poljoprivrednim i ratarskim kulturama.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije za Euronews Srbija kaže da je ovaj gradonosni oblak tretiran, ali da je bio previše jak. 

"U poslednje vreme govorimo o veoma jakim olujama, to su nove vrste nepogoda na koje nismo navikli - imamo u veoma kratkom vremenskom periodu veoma izražen intezitet nepogode i samim tim su štete koje nastaju velike", kaže Bogunović.

On ističe da je najsavremeniji sistem delovanja protiv takvih oblaka tretiranje iz aviona, ali da Srbija taj sistem nema. Dodaje da useve štitimo raketnim sistemima i da je to dosta modernizovano.

"Naravno i one imaju ograničen efekat u smislu da je teško da možete da kažete da ćete 100 odsto zaustaviti. U najboljem slučaju nekada ranije pokrenete gradonosni efekat, a nekada uspete da ga minimalizujete, a nekad ga potpuno sprečite u zavisnosti koliko je oblak jak i veliki", kaže on i dodaje da je pitanje da li bi i tretiranje iz aviona moglo značajnije da pomogne, ali da bi se verovatno dodatno smanjio efekat.

Nema dokaza da su protivgradne rakete delotvorne

Međutim, Bubnjević ističe da nema naučnih dokaza da protivgradne rakete deluju.

"Mi smo jedna od retkih zemalja na svetu, na ovaj način na koji mi to radimo jedina, koja zasejava oblake protivgradnim raketama u nadi da će time sprečiti pojavu grada. Ako pogledate iskustva drugih zemalja na ovaj način, kako mi to radimo, se nigde ne radi. Ovo je zaostavština jedne prakse koja je potekla još iz perioda Sovjetskog saveza, koji je imao čitav jedan program pokušaja čoveka da utiče na klimu", kaže on.

Ovakva praksa je, kako kaže, bazirana na ideji da se "zasejavanjem" gradonosnih oblaka podstakne kondezacija.

RINA

"Kada materijale kao što je srebro-jodid ubacite, odnosno zasejete oblak, onda se nadate da će te čestice vode koje su zamrznute u oblaku uspeti da dovdete do procesa tim putem da podstaknete kondenzaciju, stvaranje takozvanih kišnih kapi, koje bi onda pale na zemlju. Umesto da imate situaciju da vam se u onom procesu formiranja grada desi pojava tih velikih kristala, podstaknete da se oblak pretvori u kišu i padne, da se prospe njegov sadržaj. To je kao idaja zvuči dobro i često radi u nekim eksperimantalnim uslovima u komorama ali u praksi, na osnovu statistika, delovanje protivgradnih raketa ne daje one efekte kojima se nadamo", objašnjava on. 

Dodaje i da je srebro-jodid izrazito opasan materijal.

"Reč je o jedinjenju koje je izrazito kancerogeno i toksično po životnu sredinu tako da i njegova primena na ovaj način, na koji mi to radimo, je upitna u smislu da može da se smatra da je na neki način štetna za zdravlje ljudi", ističe Bubnjević..

Zaštita od grada mrežama delotvornija?

Prema rečima Bubnjevića, veće i bogatije zemlje ne koriste protivgradnu zaštitu.

"Reč je o tome da statistika pokazuje da ovo, po svemu sudeći, uopšte ne radi i da smo mi davno, kao neke druge zemlje koje su imale ove prakse, možda trebali da razmotrimo da promenimo metod borbe protiv grada. Mi se nalazimo u takvoj oblasti gde je grad česta meteorološka pojava, neke zemlje koje su mnogo bogatije nemaju to na taj način kao mi, a zapadne zemlje uopšte ne koriste protivgradne rakete", kaže on.

Bubnjević ističe da se u zapadnim zemljama od grada štite mrežama.

I Bogunović uz agrotehničke mere, ističe da je još jedan vid borbe protiv grada protivgradna zaštita. To je kako kaže izvodljivo, pre svega, kod voćarsko-povrtarske proizvodnje.

"Ne možete raditi nijedan moderan zasad voća ako nije pod sistemo protivgradne zaštite. Od 2005. godine postoje subvencije Ministrastva poljoprivrede kojima se omogućava kupovina protivgradne mreže i dobar deo svih modernih zasada poseduje takve sisteme", kaže on.

Takođe, kao drugi model zaštite, kod onih kultura koje se ne mogu staviti pod sistem protivgradne zaštite, jeste osiguranje useva.

"Mali je procenat poljoprivrednika koji to radi, jer se uvek razmišlja o tome kao o dodatnom trošku, a retko se razmišlja o tome koliko će to da sačuva prihod", kaže on i dodaje da država subvencioniše i osiguranje useva.

Snažno nevreme zahvatilo i region, u Sloveniji i Hrvatskoj ima poginulih

Jako grmljavinsko nevreme zahvatilo je i Austriju, Sloveniju, BiH, a poseban haos je napravilo u Hrvatskoj. U oluji u Hrvatskoj život su izgubile dve osobe zbog pada stabala, a više je povređenih. U Sloveniji je iz istog razloga stradala jedna osoba, a jedna je povređena, dok su još dve osobe teško povređene u udaru groma.

Najviše su bili pogođeni zapadni i južni delove Austrije, gde su udari vetra dostizali između 100 i 160 kilometara na čas. Kako javljaju austrijski mediji, najgore je bilo u Tirolu, gde je snažan vetar nosio krovove kuća. 

Snažan olujni sistem juče se iz Austrije premestio u Sloveniju.

Olujno nevreme koje je zahvatilo Sloveniju u utorak uveče bilo je praćeno kišom, udarima groma i vetrovima preko 100 km/h, nosilo je krovove sa zgrada i čupalo drveće i dalekovode, prenosi STA.

Desetine hiljada ljudi ostalo je bez struje, dok je njih oko 250, koji su kampovali na otvorenom, evakuisano, saopštila je slovenačka Uprava za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama.  

Tanjug/STA/ OPŠTINA ŠOŠTANJ

Najgore su, kako se navodi, pogođeni regioni Dolenjske i Bele Krajine, gde je oluja nosila krovove sa grada i čupala drveće, a oštećen je i vrtić, saopštio je slovenačkim medijima komandant Civilne zaštite Srečko Šestan. Vatrogasci su evakuisali 253 osobe koje su kampovale na otvorenom u tri opštine.

Nakon Slovenije, nevreme je stiglo i do severozapadne Hrvatske, koju je popodne pogodilo jak olujni vetar i obline padavine, a sada napreduje prema centralnom delu zemlje.  

Najveću štetu pretrpeo je Zagreb, a lokalno se očekuju obilni pljuskovi sa grmljavinom i snažnim naletima vetra i ne isključuje se ni mogućnost mestimičnog grada. Štab civilne zaštite u Zagrebu objavio je da su na broju za hitne slučajeve u 45 minuta imali preko 700 poziva.

"Molimo Zagrepčane da u ovom trenutku zovu samo u slučaju opasnosti za život i krajnje nužde dok se situacija ne stabilizuje", apel je zagrebačkih vatrogasaca koji su zatrpani pozivima nakon strašnog nevremena koje je pogodilo Zagreb.

 

Tanjug/HINA

Iz Državnog hidrometeorloškog zavoda su upozorili i na moguće bujične i urbane poplave usled obilnih padavina.

Nevreme praćeno orkanskim vetrom koji je rušio stabla, nosio krovove sa kuća i prouzrokovao nestanke struje, nije zaobišlo ni Bosnu i Hercegovinu. 

U Travniku je vetar čupao stabla, pa su se tako mnoga našla na putu. Vetar je obarao stabla i u Mostaru i Sarajevu, ali veća šteta nije prijavljena, prenosi portal Klix. Slične su posledice na području Bugojna, a lokalni portali prenose da su meštani raščistili put na koji su pala stabla.  

Na području Zenice nije bilo prijavljene štete zbog nevremena, ali je tokom noći nakratko nestajalo struje u celom gradu zbog udara groma, a u banjalučkim naseljima je sinoć tokom olujne grmljavine nestajalo struje u pojedinim naseljima poput Piskavice.  

U Visokom je vetar oborio veliki broj stabala.