U Srbiji od 2019. godine izrečeno osam kazni doživotnog zatvora

Komentari

Autor: Tanjug

16/07/2023

11:13

U Srbiji od 2019. godine izrečeno osam kazni doživotnog zatvora - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji je od 2019. godine, kada je uvedena kazna doživotnog zatvora, izrečeno osam takvih kazni za najteža krivična dela, mahom zbog brutalnih ubistava i silovanja.

Od osam izrečenih presuda, tri su pravosnažne, dok je četvrtu služio Ninoslav Jovanović, poznatiji kao Malčanski berberin koji je prošle godine preminuo u zatvoru.

Jovanoviću, inače višestrukom povratniku, izrečena je prva kazna doživotnog zatvora zbog otmice i zlostavljanja 12-godišnje devojčice.

Druga doživotna kazna zatvora presuđena je Crnogorcu Dejanu Daboviću zbog ubistva devojke i on se nalazi na izdržavanju te kazne, dok je treća prvostepena presuda izrečena Radomiru Blagojeviću, jer je ženu ubio na taj način što ju je zapalio živu, ali je Apelacioni sud tu presudu ukinuo i naložio da se suđenje ponovi.

Narednu kaznu doživotnog zatvora izrekao je Apelacini sud u Kragujevcu, kada je preinačio prvostepenu presudu i osudio Virđinela Jovanova zbog pokušaja silovanja i ubistva 86-godišnje bake i on se nalazi na izdržavanju kazne.

Sa druge strane, Apelacioni sud u Novom Sadu je preinačio prevostepenu presudu Višeg suda u tom gradu kojom je 84-godišnji Miloje J. bio osuđen na doživotnu kaznu zatvora za obljubu 8-godišnjeg dečaka, i pravosnažno ga osudio na 20 godina.

Apelacioni sud u Beogradu nedavno je preinačio prvostepenu presudu i Branislava Muratagića, koji se nalazi na izdržavanju kazne, pravosnažno osudio na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva vlasnike menjačnice Dejana Pantelića.

Goran Džonić je nedavno prvostepeno osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva tročlane porodice Đokić, a u Vranju je na istu kaznu zatvora osuđen Dejan Pavlović zbog ubistva supruge.

Zatvorenici koji izdržavaju kaznu zatvora od 40 godina

Među zatvorenicima ima 85 onih koji izdržavaju kaznu zatvora od 40 godina, pokazuju podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Neki od najpoznatijih osuđenika koji služe kazne zatvora od 40 godina, što je do 2019. godine bila maksimalna kazna zatvora su Milorad Ulemek Legija zbog atentata na Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i ubistva na Ibarskoj magistrali, i Radomir Marković zbog umešanosti u ubistvo četvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića.

U ovu grupu osuđenika spadaju i ubica premijera Đinđića Zvezdan Jovanovic i pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić zbog više ubistava.

Pored pripadnika zemunskog klana i drugih organizovanih kriminalnih grupa, neki od najpoznatijih osuđenika na 40 godina su Mališa Jevtović koji služi kaznu zbog silovanja i ubistva trogodišnje devojčice, Vladica Rajković zbog silovanja i ubistva trogodišnje devojčice, Darko Kostić zbog silovanja i ubistva 14-godišnje devojčie, Dragan Đurić zbog ubistva 15-godišnje Tijane Jurić, Dragan Nikolić Čombe zbog ubistva 13-godišnje devojčice i silovanja druge devojčice.

Prvostepenu maksimalnu kaznu prošle godine u julu dobio je i Zoran Marjanović zbog svirepog ubistva supruge, pevačice Jelene Marjanović, koji u pritvoru čeka odluku Apelacionog suda po žalbama svojih branilaca.

U zatvorima najviše osuđenika služi kaznu zbog droge - čak 28 odsto

U Srbiji najviše osuđenih osoba služi zatvorsku kaznu zbog droge, 28 odsto, a za tešku krađu njih skoro 17 odsto, pokazuju podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Od ukupnog broja zatvorenika, sedam odsto čine oni koji su izvršili nasilje u porodici, krađu šest odsto, ubistvo pet i za silovanje 1,8 odsto.

Prema godišnjem Izveštaju za 2022. godinu, u kazneno popravnim ustanovama bilo je 10.787 osoba lišenih slobode, dok je smeštajnih kapaciteta bilo 11.957, rekli su za Tanjug iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Među licima lišenim slobode nalaze se osuđena lica, pritvorena, prekršajno kažnjena, kao i lica kojima je sud izrekao meru obaveznog lečenja i čuvanja zbog psihijatrijskog oboljenja, alkoholizma ili narkomanije, te lica na vaspitnoj meri.

Iz Uprave ističu da je najnoviji izveštaj Saveta Evrope pokazao je da Srbija ima adekvatan kapacitet za smeštaje osuđenih i pritvorenih lica u kazneno-popravnim ustanovama, što je, napominju, drugi uzastopni pozitivan izveštaj organizacije za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava.

Kada je u pitanju obrazovanje osuđenika, iz Uprave naglašavaju da u zavodima godinama unazad organizuju školsku nastavu i obuke za deficitarna zanimanja za varioca, bravara, stolara, keramičara, kuvara, pekara, krojača, zatim obuka za rad na CNC mašinama, za rad u plastenicima, na glodačkim i metalo-strugarskim mašinama.

Navode da svake godine između osam i 10 odsto osuđenika stekne neki vid diplome, budući da se organizuje opismenjavanje, osnovnoškolsko i srednjestručno obrazovanje, kursevi i osposobljavanje za zanimanja.

Među njima su i osuđena lica koja steknu i fakultetske diplome, jer zavodi izlaze u susret osuđenicima koji žele da studiraju.

U dobijenim sertifikatima nigde se ne navodi da su stečena tokom izdržavanja kazne, kako bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija, a bivšim osuđenicima pomoglo da se zaposle i neretko se dešava da se bivši osuđenici zaposle na poslovima koje su naučili da rade u zavodima.