Upozoravajući izveštaj o trgovini kokainom u svetu: Tržište "cveta", a kriminalne grupe sa Balkana imaju značajnu ulogu
Komentari02/07/2023
-21:30
Severna Amerika i Zapadna i Centralna Evropa i dalje su najveće tržišne destinacije kokaina, ali nova tržišta, poput jugoistočne Evrope, Afrike i Azije, brže rastu, navodi se u najnovijem izveštaju Agencije za borbu protiv narkotika i kriminala pri Ujedinjenim nacijama (UNODC). Kao glavi igrači na evropskom tržištu kokaina ističu se grupe koje govore albanski, ali je, kako se ističe, primetan sve veći nivo saradnje između kriminalnih mreža koje čine akteri različitog etničkog porekla.
Prema izveštaju UNODC-a, zahtevi za nabavku kokaina u svetu su sve veći, a gajenje biljke koke i proizvodnja kokaina bili su na rekodnim nivoima 2021. godine.
Za samo četiri godine, od 2013. do 2017, uzgoj se udvostručio, dostižući vrhunac 2018. godine, a nakon korone ponovo je došlo do naglog porasta 2021. godine. Paralelno sa tim i organi reda zaplenjuju veće količine kokaina, a poslednjih godina prisutan je trend rasta zaplena u većini regiona.
Prema UNDOC-u, iako kokain iz Latinske Amerike i dalje u najvećoj meri završava u Severnoj Americi i Centralnoj i Zapadnoj Evropi, brže rastu tržišta na jugoistoku starog konitinenta u koje ova Agencija svrstava Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i zemlje bivše Jugoslavije - BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Severnu Makedoniju i Srbiju, uključujući i Kosovo, koje je kao teritorija posebno razmatrano u izveštaju. Prognozira se da će uloga ovih zemalja Jugoistočne Evrope u trgovini kokainom verovatno nastaviti da raste.
Jugoistočna Evropa jedna je od ulaznih tačka za kokain namenjen prvenstveno evropskim tržištima. Na osnovu zaplenjenih količina čini se da se kokain sve više krijumčari preko Turske, čija se uloga ističe, pre svega, kao tranzitne zemlje, iako deo završava i na domaćem tržištu.
Balkanska ruta sve istaknutija
U izveštaju se navodi da iz Turske kokain teče ka evropskim zemljama verovatno tranzitom na sever, preko Crnog mora, i na Balkan, koji se tradicionalno povezivao sa trgovinom opijatima i švercom cigareta, ali u poslednje vreme postaje sve istaknutiji kao tranzitni podregion za kokainske trgovinske rute.
Kao tipičan metod prikrivanja kokaina koji stiže u balkanske morske luke, navode se kontejnerske pošiljke svežeg voća iz Južne Amerike, posebno iz Ekvadora. Prema UNDOC-u, organi koji se bave suzbijanjem nelegalne trgovine narkoticima, navode da je sve veća verovatnoća da će droga biti sakrivena u kutijama koje sadrže banane, a kao druge vrste tereta koje se koriste za prikrivanje droge ističu se tovari škampa (iz Ekvadora) i uglja.
Prema navodima italijanskih vlasti, od 2020. godine italijanske luke, uglavnom Đoja Tauro koja se nalazi na jugu zemlje, sve više se koriste kao pretovarna tačka za kokain usmeren na istok ka balkanskim lukama na Egejskom i Crnom moru. U ove luke se primaju velike pošiljke kokaina balkanskih kriminalnih grupa iz Južne Amerike, posebno albanskih i državljana Srbije i Crne Gore koji obezbeđuju njegovu veleprodajnu distribuciju i transport do tržišta, kao i do područja skladištenja u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Ukrajini.
UNDOC navodi da podaci o zaplenama sugerišu i da je Grčka, počev od 2019. godine, primala sve veće količine kokaina, odakle droga obično putuje kroz balkanke zemlje ostatku Evrope.
“S obzirom da su balkanski kriminalni akteri na evropskom tržištu kokaina aktivniji nego ikada, značaj Balkanske rute će verovatno nastaviti da raste”, stoji u izveštaju.
Dodaje se da kriminalne grupe uključene u šverc heroina duž balkanske rute mogu da iskoriste svoje veze da se prošire i na potencijalno nova tržišta kokaina u Istočnoj Evropi, Kavkazu i Bliskom istoku.
Kakva je uloga kriminalnih grupa iz Srbije?
Organizovane kriminalne grupe sa Balkana glavni su akteri trgovine velikim količinama kokaina u istočnoj Evropi, navodi se u najnovijem izveštaju.
Kada je reč o srpskim kriminalnim grupama, u najnovijem izveštaju UNDOC-a navodi se da one obezbeđuju prisustvo u zemljama u kojima se proizvodi kokain.
"Posebno se čini da srpske kriminalne grupe imaju dugu aktivnost u trgovini kokainom iz Ekvadora na Balkan", stoji u izveštaju.
Srbija se, između ostalih zemalja, pominje i kada je u pitanju trgovina kokainom iz Kolumbije i Perua.
Iako se iz ovih zemalja kokain ranije najviše švercovao u SAD, skorije rute, kako se navodi, su devrzifikovane prema drugim južnoameričkim zemljama poput Bolivije i Brazila i evropskim - Italiji, Belgiji i Srbiji.
"U kontekstu rastuće aktivnosti trgovaca drogom sa Zapadnog Balkana koji nabavljaju velike količine kokaina iz Latinske Amerike, u Peruu je značajno prisustvo srpskih trgovaca kokainom", piše u izveštaju.
Srpske kriminalne grupe, ali i albanske, uglavnom snabdevaju i manje istražena tržišta u Istočnoj Evropi. Srpski kriminalci, kako se čini, posebno imaju dugu aktivnost u trgovini kokainom u baltičke države i Rusiju, u kojoj su zaplenjene količine kokaina višestruko povećane poslednjih godina.
Albanske grupe glavni igrači na evropskom tržištu kokaina
Jedna od najznačajnijih uloga u nelegalnoj trgovini narkoticima pripisuje se kriminalnim grupama koje govore albanski, za koje se u izveštaju navodi da su u poslednjoj deceniji, glavni igrači na evropskom tržištu kokaina, oslanjajući se na ogromnu mrežu saradnika među albanskom dijasporom u inostranstvu i često radeći u sprezi sa italijanskim kriminalnim grupama.
"Prema italijanskim vlastima, povećana trgovina kokainom u jugoistočnoj Evropa signalizira dalju konsolidaciju balkanskih kriminalnih organizacija, sposobnih da uspostave bliske saradničke odnose kako sa kriminalnim grupama u zemljama proizvođačima, tako i sa lokalnim evropskim trgovcima kokainom", stoji u uzveštaju.
Dodaje se da su albanske i kriminalne grupe koje govore albanski proširile svoj uticaj širom Evrope.
Dok su albanske grupe veoma aktivne u primnju pošiljaka kokaina širom zapadne Evrope, posebno u belgijskim i holandskim lukama, deo kokaina takođe stiže u najveću albansku luku Drač. UNDOC navodi da je zaplena kokaina u Albaniji naglo porasla od 2018. godine, moguće kao rezultat saradnje albanske, kosovske i italijanske policije.
Crnogorci umešani u trgovinu preko 30 tona kokaina zaplenjenog širom sveta
Prema procenama crnogorskih vlasti kriminalci iz ove zemlje bili su umešani u slučajeve zaplene preko 30 tona kokaina širom sveta od 2017. do 2021. godine. Iako su neki od njih bili operativci nižeg nivoa, navodi se da je bilo i onih koji su zauzimali moćne i vodeće pozicije u lancima trgovine drogom.
U samoj Hrvatskoj najveća zaplena kokaina u istoriji zemlje dogodila se 2021. godine, kada je policija pronašla 575 kg kokaina skrivenog u kontejner sa bananama iz Ekvadora koji je stigao u luku Ploče.
I Bugarska i Rumunija pokazuju trend rasta u broju zaplena od 2016/17. godine, što može da signalizira rastuće domaće tržište kokaina.
Ove zemlje na obali Crnog mora, imaju kontejnerske luke u koje kokain stiže da bi se kopnenim putem ili, povremeno, preko Dunava prebacio u Zapadnu i Centralnu Evropu. Dunav se takođe koristi za šverc cigareta, nafte i migranata i za promet kanabisa.
Rumunija je 2021. godine prijavila značajan porast zaplene kokaina, sa 43 kg u 2020. na 875 kg u 2021. godini.
"U izveštaju za 2021. godinu rumunske vlasti su zabeležile da Konstanca ostaje alternativa za uvođenje velike količine kokaina u Evropu kako bi se izbegle strože kontrole u zapadnoevropskim lukama. Učešće švercera iz Rumunije i sa Balkana sve je uočljivije u Rumuniji. Štaviše, rumunski organi ukazuju na sve veći nivo saradnje između kriminalnih mreža, u odnosu na stvaranje ad hoc privremenih saveza kako bi se zadovoljile specifične potrebe. Kriminalne mreže postaju sve više "poli-trgovine" koristeći infrastrukturu razvijenu za trgovinu sintetičkim drogama i heroinom za transport kokaina, često pod maskom legitimne komercijalne aktivnosti”, navodi se u izveštaju UNDOC.
Komentari (0)