Igre 
Meštani očajni dok se zbrajaju štete od poplava: Zašto nismo naučili lekcije iz prošlosti
Komentari14/06/2023
-14:11
Obilne padavine u više mesta u Srbiji izazivaju poplave i prave velike probleme. Vanredna situacija je proglašna u 32 opštine. Šteta nastala u poplavama tokom maja i juna ove godine još se procenjuje. Opštine širom Srbije čekaju da padavine prestanu kako bi imale konkretne podatke. Stručnjaci kažu da smo svedoci da se takve ili slične situacije ponavljaju već godinama i da se od 2000-tih godina sve manje sredstva odvaja za uređenje i malih i velikih vodotokova.
Osim štete koju poplave nanose putnoj infrastrukturi i domaćinstvima i jako nepovoljne vremenske prilike tokom čitavog ranog proleća i ove poslednje prouzrokovane poslednjim velikim padavinama, ove godine se ne može očekivati ni približno zadivoljavajući rod glavnih voćarskih vrsta koje se gaje u Srbiji, pre svega koštičavog voća. Zbog toga posle poplava ostaje i pitanje - kako je došlo do ovolike štete i šta je sve prethodnih godina rađeno u zaštiti od poplava?
Profesor Građevinskog fakulteta Jovan Despotović kaže za Euronews Srbija da ulaganja u vodoprivredu nikada nisu bila dovoljna i da smo svedoci da se ovakve situacije ponavljaju već nekoliko godina, čak decenijama unazad.
"Pripreme su uvek nedovoljne i limitirane sredstvima, a država ne odvaja dovoljno sredstava. Od 2000-tih godina sve manje sredstva se odvaja za uređenje svih vodotka, i malih i većih. Mi smo se na neki ružan način navikli na poplave. S druge strane, koordinacija između sečenja drveća, šuma, proređivanja, izgradnje prilično velikog broja nelegalnih objekata, održavanja puteva je neusklađena. To je više službi i više ministarstava i to je jedna praktično siva zona naše zemlje. Mislim da je tu potrebna potpuno druga organizacija", rekao je Despotović.
Prema njegovim rečima, ulaganja u vodoprivredi nikada nisu bila dobra, a danas su praktično zanemarljiva.
"Umesto da uložimo sve više i više nakon poplava 2005, 2006, 2010, i stravičnih poplava 2014, zatim 2015. i 2016. godine, mi se i dalje zanosimo da će to neko drugi da reši. Mislim da od početka, od samog zakona do organizacje po slivovima, to je čuvena floskula EU koju smo mi prihvatili, ali nismo sposobni to da sprovedemo jer jednostavno nemamo novca. S druge strane, stručni ljudi su napustili lokalne vodne centre i prešli su u velike kompanije, tako da vi sada nemate ni ljude. Sad moraju da dolaze direktori interventne brigade i vatrogasne jedinice da rešavaju te probleme. Ti problemi se tako ne rešavaju. Prave se velike štete i što je najgore, mi imamo slike da se u nekim sredinama na slivovima nekih reka stvari ponavljaju", rekao je Despotović.
Na pitanje ko je odgovaran ako se izuzme priroda, Despotović kaže neposredni negativani uticaj na sve to ima i krčenja šuma, prosecanje raznih puteva i puteljaka i izgradnja u uzvodnim delovima sliva. On ističe da su za to nadležne šumarske službe, ali da su one nemoćne pred investitorima. Despotović ističe da je potrebna potpuna reorganizacija čitavog sistema.
Povezane vesti
"Moram da napomenem da su slovenačke ideje po tom pitanju prodrle u celu Evropu, znači taj jugoslovenski model zaštite u alarmantnim i akcidentim situacijama je prodro u Evropi, a mi smo ga ovde potpuno zapostavili", zaključio je Despotović.
Kakva je šteta na voću?
Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo rekao je da se šteta od poslednjih poplava ne može izolovano posmatrati od onih šteta koje su nastale usled jako nepovoljnih situacija tokom čitavog ranog proleća.
"Sigurno je da ove godine ne možemo očekivati ni približno zadovoljavajući rod glavnih voćarskih vrsta koje se kod nas gaje, a to je pre svega koštičavo voće. U najvećem problemu su trenutno trešnja i višnja, a isto tako i šljiva. U prethodnom periodu dosta se proizvođači javljaju i žale se na masovnu pojavu opadanja plodova koja je ove godine izraženija. Slična situacija je i kod jagode, proizvođači su ove godine pored problema u plasmanu i prilično destimulišuće cene, imali problema i sa kvalitetom svojih plodova zato što u ovakvi uslovima sa pojavom ovolikih padavina, jednostavo nisu mogli da na pravi način zaštite svoje plodove i bila je masovna pojava truleži plodova", rekao je Leposavić i istakao da ne postoji područje u Srbiji koje nije pogođeno.
Na pitanje da li se situacija može popraviti kod nekih kultura, Leposavić je naveo da se kod jagode koja je već na izmaku, može vrlo malo učiniti. On navodi da proizvođači jagoda, kada imaju ovakve situacije, pribegavaju nedozvoljenim tretmanima i to je jedan od razloga što jagoda ima jedan neslavni epitet tzv. "prljavog voća".
Prema njegovim rečima, ranijih godina je daleko veći procenat ljudi osiguravao svoje zasade iz razloga što su imali veliku podršku države.
"U jednom momentu bila je priča da će ta podrška izostati. Ako je ranije taj procenat imao uzlazni trend, ta infomacija je ove godine dovela do toga da su mnogi odustali od osiguranja. Zanemarljiv broj proizvođača se osigurava od poplava, a vrlo su nepoverljivi, postoji nepoverenje što se tiče zaštite od mraza jer proizvođači su imali različite situacije i neprijatna iskustva sa različitim osiguravajućim kućama", naveo je Leposavić.
"Sve je bilo pod vodom, prodrla bi i u kuću da nismo postavili džakove"
Zbog obilnih padavina i izlivanja reke Moravice, ali i štete koju su napravili bujični potoci i u opštini Sokobanja je uvedena vanredna situacija. U oko 50 kuća u naselju Čair poplavljeni su uglavnom podrumi i sutereni, stradale su bašte i oranice, ali nije bilo potrebe za evakuacijom građana. Oštećeni su i neki seoski putevi, a zbog izlivanja potoka štete je bilo u centru Sokobanje.
Povezane vesti
I dok se saniraju posledice, meštani kažu da je pravovremenom intervencijom nadležnih sprečana veća šteta. Zbog najavljenih padavina ekipe Sektora za vanredne situacije i dalje su na terenu.
Meštanin naselja Čair Jovica Jovčić rekao je za Euronews Srbija da je voda prodrla do 70 centimetara u njegovu porodičnu kuću od 70 metara kvadratnih, a da je poplavljena i šupa od 22 metara kvadratna. Srbijanka Marković iz istog naselja kaže da je sve bilo pod vodom, da je poplavljena šupa u njenom domačinstvu, a da bi voda prodrla i u kuću da nisu postavili džakove. Navela je da je uspela da spasi psa da ga ne odnose voda.
"Voda je bila svuda oko nas, nije bilo prijatno, jedan od najgroznijih osećaja u životu, nemaš čime da se braniš", rekao je za Euronews Srbija stanovnik naselja Čair Marko Konatar.
Predsednik opštine Sokobanja Miodrag Nikolić rekao je da po trenutnim podacima, nema nekih većih oštećenja što se tiče kolovoza, ali da su poplavljeni podrumi i šupe u oko 50 domaćinstava.
"Jutros smo dogovorili i sušače koje će nam isporučiti Ruski humanitarni centar iz Niša. Zahvalio bih Sektoru za vanredne situacije, načelniku Luki Čaušiću, direktoru Srbijavoda Goranu Puzoviću. Juče su u rekordnom roku svi bili za dva sata u Sokobanji i verovatno da se to nije desilo u tom momentu, Sokobanja bi plivala u vodi", rekao je Nikolić za Euronews Srbija.
Koordinator Ruskog humanitarnog centra u Nišu Jevgenij Filatov kaže da su dobili poziv od rukovodstva opštine Sokobanja sa kojim, kako kaže, imaju izuzetno dobru saradnju.
"To su naši veliki prijatelji. Dobili smo od njih poziv za pomoć u otklanjanju posledica poplava. Na sreću, imamo aparate i toplotne pumpe koje služe za brzo isušivanje prostora, a sve u cilju da bi ljudi mogli što pre da se vrate svom normalnom životu i radu", rekao je Filatov.
"Sve što sam imala, uložila sam u ovu kuću i sada pijem tablete za depresiju"
U Mačvanskom okrugu najveću štetu pretrpele su poljoprivreda i infrastruktura. Meštanin Šabačke kamenice u opštini Koceljeva Uroš Mijailović rekao je za Euronews Srbija da su stradali zasadi povrća, da su prasići i jaganjci bili u vodi ali da su uspeli da se spasu.
"Deset kokoški je odnelo, ostalo mi je pet. Voda je sve odnela, u bašti sam imao krompir, luk, paradajz, cveklu, ali otprilike nećemo pojesti ništa", rekao je Mijailović.
Kiša u opštini Koceljeva pada od 17. maja, na snazi je vanredna situacija, a stradalo je više od 1.000 hektara poljoprivrednih useva. Štetu je pretrpelo i oko 700 kilometara lokalnih puteva.
Euronews/Nataša Jovanović
Iako iz opštine kažu da se u sređivanje vodotokova neprekidno ulaže od 2014. godine, predsednik opštine Koceljeva Dušan Ilinčić kaže za Euronews Srbija da prosto nije moguće dimenzionisati ovoliku količinu vode u reci Rasnici. Ništa bolja slika nije ni u šabačkoj opštini. U selu Gornja Vranjska, iz jednog sokaka evakuisano je 24 ljudi, a samo 10 dana pre poplavnog talasa Slavica Dobrić je renovirala celu kuću.
"Sve smo morali da podignemo i da se spasavamo. Ovo je strašno, najviše kuhinja i u ostavi je najviše bilo vode, otišao je i frižider i mašina za suđe i veš mašina, sve je bilo u vodi. Sve što sam imala, uložila sam u ovu kuću i sada pijem tablete za depresiju", rekla je Slavica Dobrić.
Član Gradskog veća opštine Šabac Zoran Zdravković rekao je da je potopljeno više od 100 domaćinstava i više od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Meštani očekuju pomoć opštine i države, jer poljoprivredna imanja uglavnom nisu osigurana. Što više pada kiša, šteta u ovim krajevima sve je veća. Iz lokalnih samouprava poručuju da nisu u stanju da je samostalno nadoknade meštanima, da bi to mogla da učini država ukoliko bi ovde proglasila elementarnu nepogodu. To se, za sada, još nije dogodilo.
MUP: Nema potrebe za evakuacijama
Situacija u poplavljenim područjima u Srbiji, koje su pogodile ekstremne vremenske pojave u prethodnom periodu, je stabilna i više nema potrebe za evakuacijom i spasavanjem stanovništva kao ni za proglašavanjem novih vanrednih situacija, saopštio je danas MUP. Kako je navedeno, pripadnici MUP, vatrogasci-spasioci nastavljaju sa obilascima terena i potencijalnih kritičnih tačaka, kao i meštana na tim lokacijama kojima daju uputstva i instrukcije za postupanje u slučaju opasnosti.
Šef Odseka u Upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije Miloš Milenković rekao je da su pripadnici MUP-a, Sektora za vanredne situacije i danas angažovani na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, odnosno crpljenja vode po pozivu građana.
"Apelujemo na građane da ne prilaze nabujalim bujičnim vodotokovima, da u slučaju eventualne opasnosti slušaju nadležne institucije i da ukoliko voda preti da uđe u domaćinstva, iskoriste džakove sa peskom da obezbede lokaciju, kao i da se u slučaju direktne opasnosti popnu na više etaže, isključe električnu energiju", istakao je Milenković.Trenutno je na snazi vanredna situacija u 32 gradova i opština.
Kako je podsetio, građani mogu da pozovu vatrogasce na broj 193 ili policiju na 192, kako bi im bila pružena adekvatna pomoć.
Komentari (0)