Igre 
"Već živimo u budućnosti u tužnom smislu": U selu Duga Poljana pre 23 godine poslednji put rođena beba
Komentari04/06/2023
-10:01
U selu Duga Poljana u opštini Gadžin Han je pre 23 godine poslednji put rođena beba, a mladih danas uopšte nema. U toj opštini od sredine prošlog veka broj stanovnika smanjio se skoro petostruko. Sada ovde živi manje od 6.000 ljudi, skoro 2.500 manje u odnosu na prošlu deceniju. U južnoj i istočnoj Srbiji stanovništvo je najstarije, a broj napuštenih objekata najveći, pokazali su rezultati poslednjeg popisa. Od 50.000 napuštenih stanova, najviše ih je u Nišavskom okrugu - više od 10.000. Uz Gadžin Han, stanovnici opština Svrljig, Crna Trava i Babušnica u proseku imaju više od 50 godina.
Demografi upozoravaju da ako se ovakvi trendovi nastave, taj prostor će biti gotovo ispražnjen. Kada se govori o stanovništvu koje živi u najvećem delu prostora jugoistočne Srbije, a to važi i za dobar deo jugozapadne Srbije, praktično ono nema demografski kapacitet da se obnovi, smatraju stručnjaci.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
Prosečna starost naših građana je 43,8 godina. Najstarija opština u zemlji je Crna Trava, čiji žitelji u proseku imaju 56,37 godina, a najmlađa Tutin, čiji stanovnici prosečno imaju 34,60 godina
Broj starih u Srbiji je i dalje mnogo veći od broja mladih, svaka sedma osoba u Srbiji je dete, a svaka peta starija je od 65 godina. Kada se posmatraju ti pokazatelji, Srbija se po tome ne razlikuje mnogo od proseka Evrope.
"To su krajnje prosečni pokazatelji koji statistici služe da prikažu neki trend. Međutim, kod nas se zna šta je problem, emigracija, unutrašnje migracije koje su potpuno neverovatne, imate slivanje praktično u dva centra svog stanovništva. To je zbog izrazite centralizacije zemlje u svakom smislu. To je prvi preduslov, da se izvrši decentralizacija, što se tiče spoljnih migraciji, to je drugi važan faktor, a podsticanje rađanja to jeste mera koja treba da bude dugoročna", rekao je za Euronews Srbija demograf Vladimir Nikitović.
Mnoga sela se gase
Napuštene kuće, dvorišta urasla u travu sve je češća slika na jugoistoku Srbije. U selu Radikina bara, nedaleko od Niša, škola i prodavnica odavno ne rade, meštana je sve manje.
"Ranije bilo 500, 600 ljudi u selu, ostalo nas je 40. Napuštene kuće, i dalje propadaju, sklone su padu, pale su, ljudi dolaze da kupe neku kuću, vide, odu", rekao je za Euronews Srbija Vojkan Arsić iz sela Radikina bara.
Povezane vesti
I u susednoj opštini Gadžin Han mnoga sela se gase. Devedesetpetogodišnji Nikodije Savić iz Jagličja jedan je od tek nekoliko meštana koji su ovde stalno nastanjeni.
"Zimus je bilo nas četvoro. Otišli (ljudi). Sve te kuće su prazne. Nismo imali dobar put, drugo smo imali, ali su ljudi otišli, traže bolje", rekao je Savić za Euronews Srbija.
Mirjana Ranđelović iz sela Duga Poljana kaže da mladih uopšte nema, da su skoro sve kuće prazne, a da je poslednji put rođena beba pre 23 godine.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
"Mladih nema uopšte, samo tu i tamo poneki starac. Za vikend su i mladi i stari na okupu. Mladi su otišli za boljim životom kaobagaji. Skoro sve kuće su prazne. Zimi je ovde desetoro ljudi", rekla je za Euronews Srbija Mirjana Ranđelović.
U selu Miljkovac nekada je živelo više od 200 ljudi, sada oko 30.
"Ima možda 25 kuća, ostale su napuštene, padaju. Ranije nije bilo uslova, sada ima. Ranije nismo imali put, nismo imali vodu, telefone, sada imamo sve, ali ljudi su otišli, sve je palo i gotovo", rekao je za Euronews Srbija Miroslav Stojanović iz sela Miljkovac.
Nešići su retki mladi ljudi u zaplanjskim selima, a kako kažu, njima je za sada dobro. Suprug radi, a Katarina brine o deci.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
Povezane vesti
"Ja sam dete sa sela, volim selo, prirodu, mislim de je na selu zdraviji život nego u gradu. Mladi su otišli, nema škole, uglavnom su stari ljudi. Meni je ovde lepo", rekla je Katarina Nešić iz sela Miljkovac.
Živopisni predeli i netaknuta priroda na obroncima Suve planine, bez ozbiljnijih projekata i ulaganja, nisu dovoljni da vrate ljude u ovaj kraj. Samo od poljoprivrede ovde ne može da se živi. Predsednik Opštine Gadžin Han Milisav Filipović kaže za Euronews Srbija da se 30 godina unazad mnogo pričalo o razvoju jugoistoka Srbije, ali da se malo činilo i nazalost i danas se nedovoljno da bi se ta slika promenila.
"Imali smo nekoliko jakih firmi koje su upošljavale više od 2.500 ljudi u privredi. Nažalost, to je relativno kratko trajalo oko 20 godina. Sve te firme su se ugasile i nastavio se trend odlaska zadnjih 15 godina", rekao je Filipović i naveo da siromašne opštine ne mogu mnogo bez pomoći države.
"Teza o nestanku sela kontraproduktivna"
Prema rezultatima popisa, prosečna starost stanovnika u Srbiji je više od 43 godina, u opštinama na jugoistoku Srbije je i preko 50. Najstarija opština je Crna Trava gde je prosečan stanovnik stariji od 56 godina. To otvara pitanje kakva je budućnost tih krajeva ako se nastavi ovakav demografski trend od prethodne decenije.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
"Možemo reći da već živimo u budućnosti u tužnom smislu. Čuli ste da se poslednja beba rodila pre 23 godine, tad je već bilo kasno da se nešto uradi kada se radi o ovim predelima, a ono što je još nepovoljnije za veći deo Srbije kad govorimo u tom demografskom smislu, kasno je da se bilo šta preduzme. Da bismo imali bolje pokazatelje trebalo je da krenemo sa merama mnogo ranije i onda moramo biti spremni na jedan dug period. Ako se ovakvi trendovi nastave, taj prostor će biti gotovo ispražnjen. Govorimo o trendovima koji se odnose na aktuelno stanovnistvo. Istorija nam govori da se to nikada nije u potpunosti na dug period desilo jer migracije se odvijaju stalno u određenim ciklusima, tako da nije isključeno da te prostore naseli neka druga populacija. O tim nekim dugačkim periodima jako je teško spekulisati ali ono što je činjnenica kada se govori o stanovništvu koje živi u najvećem delu prostora jugoistočne Srbije, to važi i za dobar deo jugozapadne Srbije, praktično ono nema demografski kapacitet da se obnovi", naveo je Nikitović.
Prema njegovim rečima, teza o nestanku sela, koja se i danas provlači, jeste kontraproduktivna kada je reč o demografskim trendovima.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
"Mi imamo sigurno trećinu sela koja su izgubila svoj smisao postojanja još sa propašću turske carevine, to dosta zamagljuje tu priču. Videli ste i ovde tu konfuziju u izajavama, očekuje se da se ljudi vrate na selo. U centralnoj Srbiji, deo južno do Save i Dunava, praktično uslovi života su kao pre 100 godina, to ne može privući ljude. S druge strane, gradovi se razvijaju neverovatnom brzinom i logično je da ljudi idu tamo gde misle da im je bolje i to je nešto što je proces koji je globalan, civilizacijsko dostignuće", smatra Nikitović.
Nikitović je rekao da čujemo predstavnike donosilaca odluka koji kažu da mi nemamo ulaganje konkretno u industriju. Tu je, dodaje, paradoks.
"Priča se o selima, poljoprivredi, povratku na tu vrstu delatnosti, a s druge strane se očekuje industrija, i to je vraćanje u onaj neki neodrživi model polutanstva koji smo imali tokom socijalizma, koji je ljude praktilno rasterao iz svih tih krajeva gde ste radili od 6 do 14 sati u nekoj fabrci, a onda ste popodne obrađivali zemlju i čuvali stoku. Taj model nije mogao da opstane, mi zaista ni sada ne vidimo neki model koji država konkretno nudi", naglasio je Nikitović.
"Manji i srednji gradovi najugroženiji"
Na pitanje da li model može da bude u imigracijama, imajući u vidu izmenu Zakona o državljanstvu, Nikitović je naveo da mere koje svaka država u tom smislu treba da pravi kasne jako mnogo i da je Srbija trebalo da se uključi u tu globalnu raspodelu radne snage mnogo ranije. Na to su, dodaje, demografi na vreme upozravali.
Nikitović je, međutim, rekao da se boji da će i taj proces ići stihijski.
"Donosili se zakoni ili ne, to će se odigraviti, već se odigrava pred našim očima. Što pre treba da se reguliše ta oblast kako bismo mogli da upravljamo tim procesima. To je od suštinskog značaja za sve ove regione, možda ljudi to ne vidi, to se odnosi i na velike gradove koji i dalje crpe snagu ne iz seoskih naselja nego iz manjih i srednjih gradova u Srbiji, koji su trenutno najugroženiji u demografskom smislu i to je ono pred čim svi zatvaramo oči", rekao je Nikitović.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
Kako je naveo, podsticanje rađanja jeste mera koja treba da bude dugoročna u pokušaju da se popravi demografska slika, ali ona ne treba da bude novčano intenzivna, u smislu tih davanja na kojim se i dalje insistira, nego pre svega institucionalna podrška.
Nikitović je objasnio da ta vrsta podrške podrazumeva da se svoj deci u velikim sredinama omogući pristup vrtićima, imajući u vidu da se u Beogradu i Novom Sadu rodi više od polovine ukupnog broja dece, zatim da se roditeljima omoguće servisi koji su im potrebni, kao i organizacija i dogovori sa poslodavcima.
"Sve je to predviđeno i strategijama koje postoje. S druge strane, u seoskim i manjim sredinama omogućiti druge vrste mera koje smo takođe predvideli, bitno je samo da se sprovode strateški dokumenti koji postoje, sama reč kaže - strateški, da to ne bude od izbora do izbora nego prosto jedna vizija kao sto imate imate u Francuskoj, gde je to ušlo u kulturu, prosto se ne postavlja pitanje slobodnih dana, nekog ne krutog sistema koji mi imamo između poslodavaca i zaposlenih, da ne pričamo o toj čitavoj crnoj i sivoj zoni koja postoji, gde su žene praktično ugrožene i onemogućene da ostvare broj dece koji žele. Sve je to odavno prepoznato, stvar je da je potrebno da se stvori klima poverenja, klima u kojoj se neće osećati nesigurnost, koja se odražava onda na sve sfere, naravno i na demografiju", rekao je Nikitović.
Komentari (0)